Разговор:Мартовски преговори/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Kako ovo? Imate naslov "Saradnja cetnika i nemaca u II svetskom ratu", a kada partizani i nemci saradjuju, onda se to zove "martovski pregovori"? Sumnjivo. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 147.91.78.159 (разговор • доприноси) | 09:04, 25. март 2013.‎

Do saradnje nije doslo. -- Bojan  Razgovor  12:13, 25. март 2013. (CET)[одговори]

Ревизионистичка историографија

„у емигрантским и ревизинионистичким делима они се наводе као пример сарадње партизана са Немцима“

Назвати неког ревизионистом само зато што има другачији став према неким стварима него ранији историчари је исто као када бисмо српске комунисте називали аутошовинистима зато што нису водили много рачуна о српским интересима. Мислим да би требало бирати речи.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:19, 2. јул 2015. (CEST)[одговори]

Revizionista je mnogo blazi termin nego reci da neko pise istoriju bez dokaza, tj. lazovom. -- Bojan  Razgovor  04:01, 3. јул 2015. (CEST)[одговори]
Спада ли и Коста Николић међу лажове?--Владимир Нимчевић (разговор) 09:17, 3. јул 2015. (CEST)[одговори]
U ovom slucaju i mnogim slucajevima da, ali i ne uvek. Martovski pregovori su pregovori na kom nikakav dogovor nije postignut osim o razmenama zarobljenika. I Nemci i partizani su gledali jedne druge da namagarce i iskoriste. Partizani su davali neobavezujuce izjave da ce se boriti protiv strane sile koja nikad nije dosla i to samo ako pokusa da ih razoruza. Revizionista nije uvredljiv termin kao pseudoistoricar. A opet pseudoistoricare je lakse nazvati pseudoistoricarima nego lazovima. -- Bojan  Razgovor  15:24, 3. јул 2015. (CEST)[одговори]

Мени се чини увредљивом. Такође мислим и да није у складу са правилима википедије. Већина историчара које овде зовемо лажовима је жива. Ревизионистима их евентуално можемо звати кроз 50 година, када тај назив буде општеприхваћен. Нисам приметио да историчари "ревизионисти" себе зову тако. Видим да се на ср.вики може слободно износити мишљење о терминологији. Искористићу то право. Ја кад чујем реч ревизионизам, прво што ми падне на памет јесте атмосфера у земљама побеђеним у Првом светском рату. Шта је следеће што ћемо моћи чути од неких историчара? Реваншистичка историоргафија? Синтагма ревизионистичка историографија смислена је као синтагма буржоаска/грађанска историографија. Више одражава став једне стране него друге. Исто тако не би било у реду када бисмо једну страну звали "аутошовинистичком". Нека средина мора да постоји.

Што се тиче исхода мартовских преговора, наравно, можемо их тумачити овако или онако. Оцена зависи од тога да ли их упоређујемо са четничком колаборацијом или гледамо као засебан феномен. Павловић, који је овде, видим, цитиран, пише да је на снази било "незванично примирје с партизанима за време трајања разговора". Од резултата преговора он наводи да је Тито "издао наређење да се прекине с акцијама против сила Осовине како би се концентрисао на Михаиловићеве четнике чије је заробљене официре требало стрељати на лицу места, док би се њихових војника, ако одбију да се придруже партизанима, требало потајно решити". Даље пише да је Велебит "обилазио партизанске команде у Славонији и источној Босни, од који су неке с неверицо примале наређење са прекину операције против Немаца, нарочито када је реч о железничким саобраћајницама, да ослобађају заробљенике". Познато ми је из извора да је источнобосанским јединицама Врховни штаб издао наређење "da izbegavaju sukobe s Nemcima i da se prebace u Sandžak, u sastav Operativne grupe". "Naređenje... su potpisali Tito, Ranković i Zujović, bilo je adresovano na Isu Jovanovića, sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH". "U zamjenu za primirje, partizani su se potom doista povukli u sjevernu Crnu Goru i Sandžak, te su u tu zonu grupiranja povukli i svoje snage iz istočne Bosne, a pristali su i na to da prestanu napadati željezničku prometnicu Zagreb-Beograd i da svoje postrojbe uglavnom povuku iz Slavonije. Nadalje, komunisti su pristali i na to da obustave neprijateljstva i spram njemačkih saveznika, ustaša, te je Tito naredio da se "u Centralnoj Bosni i Krajini svim snagama napadaju četnici", a odbrambenu borbu voditi protiv ustaša, "ako vas napadnu ili pomažu četnike"" (Јозо Ивичевић, "Из новије хрватске повијести", 2008, 186). Међутим, чак је и то небитно. Мислим да овде треба бити неутралан, ако ништа друго, због опште тенденције скретања у десно. Не чини ми се да је заступљенија неревизионистичка историографија. Можда и грешим...--Владимир Нимчевић (разговор) 16:50, 3. јул 2015. (CEST)[одговори]

Ревизионизам није негативан појам сам по себи, ако је заснован на новооткривеним чињеницама, као када је скинута ознака тајности око постоања Ултре током 1970их година. Али о мартовским прегорима колико ја знам ништа није ново објављено од Мише Лековића када су објашњени мотиви преговарача и како је дошло до незваничног примирја. Примирје је дошло јер Немци нису ни имали у плану да пређу Неретву (границу са италијанском зоном), а Немци су све време до почетка операције Шварц вршили прегруписавања да би спречили партизане да се врате. Исти људи који без нових докумената и чињеницама причају о наводној сарадњи партизана и Немаца су исти људи који оправдавају наоружавање четника од стране окупатора још од 1941. па до краја рата и заједничкој борби против партизана. Да још једном напоменем: партизани само један месец преговарају са Немцима да би спасили своје рањенике и заробљенике и добили на времену да поразе четнике и пребаце се у Србију и то је нешто страшно, а четници све време сарађују са фашистичким окупаторима и њиховим слугама и још их данас називају антифашистима. Мало више безобразно. -- Bojan  Razgovor  02:15, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Још безобразније је у исти кош стављати фашистичке италијанске окупаторе (који нису починили ни један масовни злочин над Србима), са хрватским умоболницима који су поклали толики народ како би остварили исти циљ као "антифашисти" Туђман и Месић. Ако причамо о ономе што се дешавало у Југославији, Мусолини је невинашце у односу на Месићеве и Туђманове идејне претходнике и највећи безобразлук је усташке злочине приписивати Мусолинију.--Слободни умјетник (разговор) 10:18, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]
На ревизионистичку несрећу, четници су сарађивали и са Немцима и НДХ. Не чуди ми што си ти споменуо само Италијане и Мусолинија. Четничка колаборација са Италијанима се правда, а колаборација са Немцима и усташама се прећуткује. Као и у ревизионистичкој историографији. -- Bojan  Razgovor  10:37, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

партизани само један месец преговарају са Немцима да би спасили своје рањенике и заробљенике и добили на времену да поразе четнике и пребаце се у Србију и то је нешто страшно, а четници све време сарађују са фашистичким окупаторима и њиховим слугама и још их данас називају антифашистима. Мало више безобразно.

Ја сам одавно престао да гледам историју кроз призму борба добра и зла. Сви ми помало делују добро и безобразно, некад више некад мање. Нужда некад тера на безобразлук. Мартовски преговори нису једина ствар коју неки узимају партизанима за грех. Има ту још доста ствари.

Увредљив или не, појмови "историјски ревизионизам" и "ревизионистичка историографија" не могу се олако применити на неке наше историчаре. Они се код нас пре односе на новија тумачења Балканских ратова и Првог светског рата, него Другог светског рата. Иди на COBISS и видећеш шта добијаш када укуцаш те синтагме.

У сваком случају је боље навести шта мисле историчари поноасоб, него вршити дедукцију. Уосталом, ко каже да су сви "ревизионисти" исти? Је л неко читао новије радове? Већина нас је овде читала свашта, али је са новијим радовима упозната кроз приказе радова. Колико видим, о Мартовским преговорима није писао само Лековић. У одељку Историографија таксативно је наведено шта је све издато на ту тему. Одељак се међутим завршава закључком да се "у емигрантским и ревизинионистичким делима они (преговори) се наводе као пример сарадње партизана са Немцима". Емигрантска и ревизионистика дела су две синтагме које не значе ништа читаоцу који није школован у систему у којем су једни представљани као апсолутно зло, а други као апсолутно добро.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:22, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Не само да се могу, већ се и примењују. Ревизија је легитимна ако се заснива на новим чињеницама. Коста Николић и екипа нису ништа ново открили. Не могу се изједначавати преговори са испорукама оружја и заједничким борбама. Емигрантска и ревизинистичка значе нешто сваком ко зна српски језик. Ако неко не зна ко је био у емиграцији од 1945. његов проблем. -- Bojan  Razgovor  12:32, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Коста Николић и екипа нису ништа ново открили.

То још нисмо видели. Уосталом, не знам о каквој екипи је реч. Екипа може бити и организована криминална група.

Чак и ако значе, не говоре му много. Сербијана је на основу Павловићеве књиге навео шта је све издато и под чијим именом на тему мартовских преговора. То је нешто. Мени, а верујем и другима који ово читају, не значи ништа: "У емигрантским и ревизионистичким делима...". Поставља се питање: "У којим емигрантским и ревизионистичким делима... "? И Милош Црњански је био емигрант, али није писао о блиској прошлости, него о далекој (18. век).--Владимир Нимчевић (разговор) 12:46, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Čitao sam mnoge diskusije i niko nije potegao pitanje koji nije objašnjeno u Lekovićevom knjizi. Tako Ako neko pregovore i to neuspele naziva saradnjom, onda su četnički gresi (zajednička borba, zajedničko povlačenje) ultra-mega-giga saradnja. Stvarno postavljaš besmislena pitanja na šta se misli kad se kaže emigrantska dela. Ja mislim na memoare, knjige, dnevnike, a ti izgleda misliš i na princes krofne i šnenokle i palačinke. -- Bojan  Razgovor  13:06, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Какве дискусије си читао? Форумске? И Милош Црњански је водио дневник и писао мемоаре. Не мислим ја ни на какве "принцес крофне и шненокле и палачинке". За прво и друго први пут чујем. Уосталом, какве везе то има са овом темом? Мене пре свега занима која су то дела на која циљаш. Другим речима, треба да прецизираш ко се тачно из тог корпуса дотакао мартовских преговора. Питање је и те како има смисла.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:30, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Emigrantsko delo je nesto sto se tice DSR i nastalo u emigraciji. Deo tih dela je pobrojan u članku. Revizionistička dela su ona nastala u Srbiji posle 1991.i ima cilj da rehabilituje četnike i popljuje partizane. Kosta Nikolić se toliko obrukao svojim udžbenikom da se za njega može ne može reći d istoriju piše pozivajući se na izvore, već onako kako bi on želeo da je bilo. -- Bojan  Razgovor  13:41, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

То опет није одговор на питање ко је и где тачно представљао мартовске преговоре као пример сарадње партизана са Немцима. Можда ће питање бити јасније кад неко постави шаблон {{нејасно}}

Коста Николић се "обрукао својим уџбеником" колико и Славко Гавриловић својим ставовима да су већина Хрвата у ствари Срби католици. Све зависи из које перспективе гледаш ствари. Кад се већ тако трудиш да испуштујеш свачије гледиште, буди фер и прецизирај ко тачно стоји иза ревизионистичких и емигрантских дела.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:00, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Нпр. Радован Калабић Равногорска историја, Коста Николић Историја равногорског покрета II (+ уџбеник намењен најширем кругу читатеља). И још нека ситна боранија од историчара и новинара. -- Bojan  Razgovor  15:44, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

У сваком случају, много је боље навести све ауторе поименице, него се служити терминологијом искључиво једне групе. Томе уосталом и служи одељак историографија: да читаоца упозна са свим угледним радовима која се у мањој или већој мери тичу мартовских преговора.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:01, 4. јул 2015. (CEST)[одговори]

Не мислим да је боље. То и нису угледни радови. Нема ту ништа ново од Лековића наовамо. -- Bojan  Razgovor  06:06, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Колико су радови угледни, то ћемо видети из приказа и рецензија. Осим тога, ако је за тебе један драматург Петрит Имами тотално прихватљив као референца за средњи век, онда би требало да то буде и М. Самарџић, тим пре што -колико сам приметио - своје прилоге објављује и у Српском биографском речнику.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:31, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Ako je tebi osoba koja izmislja da su cetnici pobedili na Neretvu i izmislja izvore, nemoj vise nista pisati o ovoj temi. -- Bojan  Razgovor  21:35, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]
Бојане, велико је питање да ли је и Лековић открио ишта ново. За врховни научни/објективни ауторитет постављаш некога ко је добио од партије/режима задатак да напише верзију приче која би њима била прихватљива, након што су све те чињенице већ биле објелодањене, што из њемачких извора, што од самих комунистичких инсајдера: Ђиласа, Дедијера, Велебита.. Временом ће се наравно показати ко су били "лажови" и заташкивачи, ма колико их ти овдје срчано бранио. Показаће се и колико су погрешне њихове интерпретације у којима се као врховно зло ДСР у Југославији постављају фашисти (што значи Мусолинијеви Италијани), а усташе (Павелићеви Хрвати) се називају њиховим слугама. Све жртве се приписују Италијанима, иако су они (од свих комунистичких непријатеља) заправо поубијали најмање цивила, а отписују Хрватима који су поубијали/поклали највише. Зар такве бесмислице треба прихватити као научну истину? Зар исти ти хрватски националисти који су се тада крили иза фашизма, сада треба да нам држе лекције кријући се иза антифашизма?--Слободни умјетник (разговор) 11:59, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Izvolite pa trazite ako mislite da postoji nesto novo. I naravno ne zaboravi da cetnicka emigracija cuti da su se borili zajedno uz fasiste u koje spadaju i Italijani, i Nemci i ustase i ljoticevci. Primer Ivan Avakumovic sto sam procitao pre par dana. -- Bojan  Razgovor  20:53, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Самарџић се макар систематски бави четницима. Нисам читао шта је писао о Неретви, али познато ми је да га Љубодраг Димић цитира у Српском биографском речнику. Узгред, чуди ме што ниси толико критичан и према особама које нису ни класисти ни медиевисти (дакле аматери), али воле да износе тврдње које немају никаквог упоришта у изворима. Премда не иду у крајност као Јован Деретић, дела су им изразито политички обојена. Теби је изгледа потпуно свеједно да ли ће се на ср.вики наводити неки аматери (Имами и боранија са ПМФ-а), или стручњаци. Битно је само да ДСР у Србији буде у складу са неугласлом традицијом Титових пионира.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:46, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Vladimire, kao sto sam kazes, ti stvarno ne znas ko je Samardzic. Bajkopisac. Da se malo vise proucavas Drugi svetski rat, stideo bi se sto si otkucao njegovo ime. A gde ja to ne navodim dokaze ces da pokazes. -- Bojan  Razgovor  22:54, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]
Konkretno, covek je na osnovu jedne slike na kojoj se vidi mrtav covek koji je imao mnogo duzu bradu nego Mihailovic dva dana pre svoje smrti iskonstruisao pricu o nekoj sekretarici koja je cetnicka krtica u Ozni. Nema dokumenata, izvora, covek na slici uopste na lici na Mihailovica, i on od toga pravi pricu. Takav ti je on istoricar. Ima milion dokumenata zaplenjenih dokumenata vermahta i cetnika koji kazu da su partizani razbili cetnike na Neretvi i probili se do Crnge Gore, i on kaze da su cetnici pobedili... -- Bojan  Razgovor  23:02, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]
Ако је Самарџић бајкописац, није једини. Има и горих од њих. Није ми јасно како "нека ситна боранија од историчара и новинара" успе да (поред јаке антифашистичке опозиције? - ваљда си на то циљао) нашим гимназијалцима потури антикомунистички оријентисан уџбеник. Бојим се да није реч ни о каквој ситној боранији. Пре ће бити да је настављача старе традиције све мање. И сад треба да нам овај зборник с малим тиражом (500 примерака), чије штампање је подржала нека страна фондација (Rosa Luxemburg Stiftung - Southeast Europe) служи као нешто на шта треба да се угледамо, док ЗУНС-ов уџбеник - предвиђен, како кажеш, за ширу публику - треба избегавати јер га је писала особа антикомунистички настројена.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:12, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]
Kada je taj udzbenik uveden (2002) na vlasti je bila Djindjiceva Demokratska stranka. Bojan Dimitrijevic, Slobodan Markovic, Srdjan Cvetkovic i Momcilo Pavlovic su clanovi Demokratske stranke. Nikolic, Pavlovic i Cvetkovic su pisali istoriju Demokratske stranke od Nikole Pasica na ovamo. Ja navodim primere, ti pokazujes voje nenadnje. U tom udzbeniku nema sastanka u Divcima, nema kolaboracije cetnika, nema ratnih zlocina cetnika, za najvece hitlerove sledbenike ljoticevce je receno da su fanatici (i precutano je da su bili od pocetka do kraja najodaniji hitleru), sve lose je pripisano partizanima. Pa sad ti sa takvim udzbenikom objasniti deci ovaj dokument iz oktobra 1944. (prevod poslednjeg pasusa) Četničko držanje i dalje različito. Srbijanski četnici se bore zajedno sa Wehrmachtom protiv komunista. Čak je i sam D.M. tražio njemačko osiguranje za planirano prebacivanje svog štaba iz sjeverozapadne Srbije u područje jugozapadno od Beograda. Ovaj plan se ipak nije ostvario. Suprotno tome, četnici u Istočnoj Bosni, Hercegovini i južnoj Crnoj Gori su neprijateljski nastrojeni. Kreću se ka obali, kako bi u slučaju savezničkog iskrcavanja s njima uspostavili kontakt i dobili savezničku zaštitu od crvenih. Iz sigurnog izvora se doznaje da D.M. izričito osudio njihovo protiv- njemačko držanje. Ima jos mnogo takvih dokumenata, za ovaj sam nasao prevod. Zasto nema ni slova o tome o udzbeniku?-- Bojan  Razgovor  23:44, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Ili mozda ovo Die Drenovic Cetniks verhielten sich gegenuber der Deutchen Wehrmacht weiterhin einwandfrei - Drzanje Drenovicevih cetnika prema nemackom Vermahtu je i dalje besprekorno. -- Bojan  Razgovor  00:02, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

Можда није мјесто да на разговору о овом чланку пишем о томе, али невјероватно је како јадно и шупље данас звуче приче црвених "историчара" који су се бавили тим периодом. Зар је могуће да нико од њих није нашао за сходно да изнесе процјену снага и губитака сукобљених страна у бици на Неретви, њиховој "највећој и најслађој побједи"? Каква је то уопште побједа у којој побједник има веће губитке од пораженог и у којој побједник напусти бојно поље, а поражени остане на њему? Прилично је тешко то објаснити разумном човјеку, зар не?--Слободни умјетник (разговор) 00:32, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

Николић је и прошле године (2014) издао уџбеник за историју за четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера. Слажем се да уџбеник прећуткује неке ствари, али шта су све прећуткивали југословенски уџбеници па ником ништа. Демонизација партизана и комуниста је логична последица педесетогодишњег једностраног приказивања догађаја и ствари. У Југославији су српска деца учила историју из неколико различитих уџбеника. Постојао је уџбеник посебно за Србију, Хрватску, Црну Гору, Босну и херцеговину, па чак и Косово и Метохију и Војводину. Имао сам прилике да прелистам војвођански уџбеник. У њему су Срби приказани као четници, љотићевци, недићевци, а за Хрвате се уопште не каже да су листом подржавали (прећутно или изрично) усташе 1941-43. То наводи на помисао да су једино Хрвати били истински борци против антифашизма. Мене као Бачванина чуди због чега је толико дуго било забрањено причати о злочинима над Мађарима и Немцима. Нека села су потпуно променила оно што се зове стручно демографска структура. Дискриминација Мађара и Немаца није била у складу са духом интернационализма. Ево Вучић је признао да је међу убијенима било невиних. Пасја гробља су мачји кашаљ наспрам онога што су партизани урадили у Војводини.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:39, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

Odgovoro obojici: to sto su partizanski istoricari precutkivali je nista u poredjenju sa sta su cetnici precutkivali i sta imaju da precutkuju. Cetnici precutkuju da su saradjivali sa Nemcima i NDH i Ljoticem. Bitka na Neretvi je pobeda partizana toliko sto oni nisu unisteni iako su protiv njih svi ujedinili. A tvoje utiske Nimcevicu ces morati da opravdas. Isti ti komunisti su izasli sa 700.000 mrtvih u Jasenovcu, 7000 u Kragujevcu (ako su bili antisrpski, sto su preuvelicavali broj srpskih zrtava), datum ustanka u Hrvatskoj je datum 27. jul kada su (pretezno ili skoro svi) srpski partizani u Hrvatskoj napadali oruznicku (zandaermire NHD) stanicu u Srbu. To sto su partizani uradili u Vojvodini je sledece: prestrogo su sudili Madjarima za kolaboraciju (neko je izneo podatak da je najvise Madjara stradalo u oblasti Sajkaske gde je 1942 bila racija), a Nemce su kolektivno proglasili za petu kolonu i skoncentrisali u logore (gde je mnogo od njih pomrlo od hladnoce i bolesti - nisu ubijani) pre nego sto su ih deportovali u Nemacku. Uporedi to sa cetnickim klanjima civila kad su ubijali malu decu, a negde i cele porodice zatirali. -- Bojan  Razgovor  05:33, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

Па, ето, докажи ти да није тако, да "антифашисти" чине већину у односу на апологете љотићеваца, четника, недићеваца и ја ти скидам капу. Ја прве нешто и не виђам по излозима књижара. У излогу књижаре МС обично стоје радови Косте Николића. Или су се антифашисти улењили, или немају свој кадар који би наставио тамо где су стали Петрановић, Лековић и други.

И сад треба да се радујемо што су, како кажеш, партизански историчари "изашли (у јавност) са (бројком од) 700.000 мртвих у Јасеновцу"? Јака компензација за оно што су Срби доживели у Славонији и Срему. "Павелићеви колонисти из времена НДХ били су насељени на имањима српских добровољаца колонизованих у Срему и Славонији између два рата и на имањима протераних или убијених Срба. После ослобођења, када су власници имања дошли назад на своја имања, вратили се из збегова, прибежишта и са фронта, ови колонисти су морали да се врате у матична насеља. На неким имањима где никог није било да се врати, пошто су власници побијени, ови колонисти су остали!" (Ј. Пејин. Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи, 44). Када је Тито упитан да Србима у Хрватској да аутономију, он је то категорички одбио. Неоспорива је чињеница да је хрватски етнички простор после рата био већи. Захватио је и Бачку, где су Хрвати постали и они који то до тада нису били.

Шта рећи за забрану Србима Косовцима да се врате у своје домове после ослобођења? Над Шиптарима није вршен никакав притисак да се иселе, а било су далеко опаснији и од Мађара и Немаца. Новије студије показују да су домаћи Немци били индоктринирани, да није било ни близу толико Мађара који су активно сарађивали са хортијевцима. Шиптарима није била потребна никаква индоктринација. Њима је непријатељство према Србима било урођено.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:42, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

datum ustanka u Hrvatskoj je datum 27. jul kada su (pretezno ili skoro svi) srpski partizani u Hrvatskoj napadali oruznicku (zandaermire NHD) stanicu u Srbu.

Српски партизани? Кад пре партизани? У литератури се додуше помиње да су устанак организвали партизански делегати, с тим да су га извели "герилски одреди", који су чинили и сељаци наоружани хладним оружјем: вилама, косама и секирама.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:58, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

To što Kosta Nikolić ima veći tiraž ne dokazuje ništa, naročito da su njegovi zaključci istiniti (npr. žandarmi su imali zadatak da hapse komuniste i Jevreje po Srbiji, kada su ih partizani ubili u samoodbrani, proglasio ih je žrtvama terora i udarom na državu (koja nije postojača, žandari su bili u službi Aćimovića, koji je opet bio marioneta Trećeg rajha)). Britni Spirs ima veći tiraž, pa ne znači da je bolji umetnik Betovena. Kako ti objašnjavaš što u udžbeniku o četnicima nema nijednog slova loše, a imamo kolaboraciju ama baš sa svima i klanja civila i dece? Partizani u Hrvatskoj su nosili ime gerilci pre nego sto su usvojili ime partizani. Sta je tvoja poenta sa Jovanon Pejinom. Sto ga ne konsultujes koliko je NR Hrvatska bila manja od NDH i Banovine Hrvatske? Privremena zabrana kolonistiima da se vrate na Kosovo je doneta 16. marta 1945. u jeku najjače pobune Bali Kombetara. Da su dozvolili povratak, onda bi bili krivi što su dozvolili povratak da ih ovi ubijaju, zar ne? Ti kažeš da je hrvatski etnički prostor povećan time što su proglasili par hiljada Šokaca i Bunjevaca Hrvatima, ali nekako zaboravljaš da su se u Vojvodinu doselilie na desetine, ako ne i stotine hiljada siromašnih Srba umesto proteranih Nemaca i da je time Vojvodina poprimila ubedljivo srpski karakter. (naravno nije to radjeno da Vojvodina ima slovenski (srpski) karakter, vec da se drzava resi problema sirotinje) Kada je posleratna Jugoslavija pravljena, niko nije pretpostavio šta će se desiti 50 goodina kasnije. I mnoge starije studije tvrde da su jugoslovenski Nemci bili indoktrinirani nacizmom i da su bili verni Nemačkom rajhu do kraja, kao i da su oni regrutovani u diviziju Princ Eugen (zloglasna po ratnim zločinima). Kako ovi eminetni stručnjaci tipa Koste Nikolića objašnjavaju srpskom narodu šta ovaj naoružani deran radi sa pripadnicima 7. SS Divizije Princ Eugen? I ja sam rekao da je država prestroga sudila mađarskom stanovništvu, uzevši u obzir da u Vojvodini nije bilo dugotrajnijih borbi protiv Mađara i udeo u broju ubijenih u Srbiji bez Kosova posle 1944. (mislim da je oko 10% Mađari, 50% su bili Nemci, 25% Srbi uglavnom iz uže Srbije, 5-10% Hrvati u Sremu i n% Albanci).-- Bojan  Razgovor  19:13, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]

  • Уџбеник је издан уз одобрење Министарства просвете.
  • Не живимо у 1985, него у 2015. години. Данас владају скроз другачије вредности. То се одразило и на уџбеник. Не очекујеш ваљда да партизане и даље славе као некада?
  • Истина, четници су сарађивали са Немцима, али то не партизане - који наводно сем Мартовских преговора нису имали никакве друге контакте са Немцима - не чини позитивцима.
  • "Привремена" забрана Србима колонистима да се врате на своја огњишта у Војводини је била на снази до 17. марта 1945 (иако је Сремски фронт пробијен тек 12. априла), а на КиМ "до септембра 1953. године, када је Савезно извршно веће донело Уредбу о утврђивању прописа савезних органа управе који су престали да важе међу којима под бр. 60 престаје важност и ове одлуке". У међувремену су се многи иселили у друге крајеве. Да су Тито и партија хтели да Србима Косовцима створе нормалне услове за живот, не би довлачили Шиптаре - исконске непријатеље Срба. Јер, Срби и Шиптари очигледно не могу да живе једни поред других. То можда једном неписменом Загорцу није било познато, али је било познато сваком Србину од времена Душана Силног. И тако, док се Словенија чистила од Немаца, Србија се пунила Шиптарима. Ни после шездесет година (1966) Тито није увидео грешку, него је, штавише, сменио Ранковића. У знак захвалности млади Шиптари су приликом посете маршала Тита Космету качили псима о репове његове слике.
  • Било је богами покушаја из Загреба да се утиче на Србе колонисте, односно да им се усади хрватски национални идентитет.
  • Колонизација је спроведена и због тога да Војводина поприми југословенски карактер. То се имало у виду још у време Краљевине.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:20, 6. јул 2015. (CEST)[одговори]
I posto je udzbenik odobren od Ministarstva i ovo nije 1985. godina danas po tebi je OK uciti decu da su partizani sve najgore, a četnici autentični srpski pokret otpora (a kako se oni dokumenti koje sam citirao i slike koje sam pokazao uklapaju u tu sliku) iako je situacija obrnuta. Hajde lepo reci: Kosta Nikolić i Momčilo Pavlović nisu objektivni istoričari iako su najviše angažovani od državnih institucija i njihove knjige se štampaju u velikim tiražima. Plus da je njihova komisija pokazala veliko neznanje. Evo malo da pročitaš o tome i uopšteno istorijskom revizionizmu u Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj, a ne samo Jovana Pejina i Čede Antića.[1]
Partizani su pozitivci jer su se radije smrzavali na minus trideset, dok su nekoga hranili Italijani ili se neko legalizovao i sedeli po kućama. Partizani dok su gladovali po Sutjesci i bili na većoj muci nego na Neretvi nisu mislili na predaju iako su bili petostruko nadjačani. Neko je vodio konstanatne borbe protiv svih strana, a četnici uglavnom protiv partizana. Partizani su u jugoslaviji vezali isto onoliko osovinskih vojnika koliko su i Britanci i Amerikanci u Italiji. Iako su partizanske mrlje uredno navedene (i treba), sve četnike mrlje su ignorisane u udžbeniku.
Malo mi se ne uklapa tvoja teorija da je Tito favorizovao Albance posle rata, pošto je Ranković 20 godina bio drugi čovek u državi. Albanci počinju da se doseljavalju tek posle Rankovića, ali ipak je njihov broj porastao zbog visokog prirodnog priraštaja. Albanci nisu delili sudbinu Nemaca jer je Titov interes bio Balkanska federacija sa Bugarskom, Albanijom i Grčkom (što je propalo posle sukoba sa Staljinom). Interesatno mi je da su iz Albanije dovedeni albanski partizani da guše pobunu balista 1946. Ne znam kako je neko zamišljao iz Zagreba da utiče na Srbe koloniste. I, hoćeš da kažeš da su kolonisti vraćani u Vojvodinu baš u zonu borbi? -- Bojan  Razgovor  05:33, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

Čisto da primetim da smo otišli daleko od Velebita, Đilasa, Horstenaua, Kašea, Ota. -- Bojan  Razgovor  05:33, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

Јесу везали доста осовинских војника, то поређење са италијанским фронтом јесте одличан, прави енциклопедијски податак, каквих нам недостаје у чланцима о ДСР у Југославији. Подједнако је занимљива и чињеница да је у цијелом рату погинуло више титових партизана него француских војника (укључујући и борце из њихових колонија), а по неким процјенама је њихов број приближно једнак са бројем погинулих британских војника. За неког је то вјероватно доказ да су Тито и његова војска дали огроман допринос побједи Черчила и Стаљина над Хитлером, сразмјерно броју становника далеко већи од Черчиловог. За неког другог је то само доказ да је Тито (заједно са својим сарадницима, српским комунистима) извео српски народ на клање. Зато је овдје најбоље изности такве податке, а читаоци нека сами тумаче интерпретирају и доживљавају.--Слободни умјетник (разговор) 11:14, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

Нигде ја нисам рекао да је ОК учити децу "да су партизани све најгоре, а четници аутентични српски покрет отпора". Можда нисам био довољно јасан, али све време покушавам да кажем да нисам присталица поједностављивања ствари. Ако Коста Николић и Момчило Павловић приказују ствари једнострано, то не значи да и ми треба да радимо супротно. Уосталом, по чему је ДСР толико специфичан да заслужује посебан третман? Зашто нпр. не бисмо применили исти принцип (одбира литературе) и на неке друге периоде, а не само на ДСР? Антић и Пејин ти не сметају кад преносе застареле тезе о континуитету Срба у Панонији од најстаријих времена, иако ни један ни други нису археолог и медиевиста. Ја сам на Петници приликом зимског семинара 2010. имао прилике да чујем мање лепшу причу: партизани нису водили имали знатније победе, вечито су били у повлачењу, Дедијер је неке ствари измислио, Србија је до 1944. била четничко упориште итд. Док је Тито ловио по Срему, недалеко од њега, на сремском ратишту, гинула су деца, која нису била ни пристојно обучена за борбу. Можда је то имало смисла у оно лудо време, али данас се тако нешто узима комунистима за грех, утолико пре што су деца била српска. Хрватска деца нису морала да се толико помуче колико српска. Могу да се кладим да су имала срећније детињство. Између Албаније и Југославије до 1948. границе готово да није било. Знам да је то било у склопу припрема за Балканску федерацију, али ти и сам знаш шта су Срби мислили о томе некада па и данас. Таква граница ишла је само на штету Срба. Ако се комунисти за време рата нису огрешили ни о шта, за време мира су направили толико грешака да се последице и данас осећају. Тито је кумовао сваком шиптарском детету. Кад се сазнало шта је Ранковићева Удба радила Шиптарима, одмах су се јавили браниоци људских права. Наравно, повод је било нешто друго - прислушкивање Тита. Кад су Срби Косовци дошли у Нови Сад 1988. да изнесу своје проблеме, покрајинско руководство их је нетактички игнорисало. Наравно, можете ви причати сад да је Милошевић стајао иза свега, али јогурт револуције не би ни било да је руководство имало више такта. Уосталом, како можеш бити тако глуп политички радник да даш повода централној власти у Београду да те смени? Такве грешке праве једино уморни старци који су навикли да им се млађи кадрови беспрекорно покоравају.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:32, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

То су све разлози зашто партизани не могу бити позитивци за неке људе у Србији. Свака њима част што су трпили по цичи зиме. Трпила је и српска војска у Албанији 1915/16, али је то за време социјализма било занемаривано.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:38, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

Vidis Vladirimire, ti iznosis najodvratniju revizionistivku propagandu bez izvora da je Tito lovio dok su srpska deca ginula po Sremskom frontu. Kad je lovio? Jesu li samo srpska deca ili je u tim partizanima bilo i drugih nacionalnosti? Na Sremskom forntu su se borile dve makedonske divizije, a mislim da su planirane i albanske, ali one nisu dosle zbog pobune na Kosovu. Partizani su bili gerilska vojska koja izbegava pokusava borbu sa nadmocnim neprijateljem, a napada ga gde je slab. Kazes da je Tito je kumovao svakom siptarskom detetu. Koliko ja znam, on je bio kum svakom desetom detetu u porodici u celoj drzavu (a Albanaca je bilo najvise sa desetoro dece zbog nenormalnog prirodnog prirastaja). Mislim da i ostalo pricas napamet, ali za taj period nisam citao knjige. -- Bojan  Razgovor  04:20, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]


Скроз сте скренули са теме. Владимир сада прича о неким послератним стварима, који немају везе са Мартовским преговорима из 1943. године. Ревизија историје ДСР се морала догодити, јер је дуго година била сагледавана само из једног угла, али то не значи да је сва литература пре 1990. године пропаганда и да је треба одбацити. Током 1980-их година је написано доста тога што има реалнији поглед на догађаје и тада је дошло до отварања свих табу тема. Данашња ревизија ДСР иде на погрешан начин јер покушава да догађаје из 1941-1945 сагледа из актуелне друштвено и политичке ситуације, а она се мења. Не можемо партизане или четнике кривити за оно што се догађало много година касније. --Pinki (разговор) 22:05, 7. јул 2015. (CEST)[одговори]

Samo da dodam jedno zapazanje novinara Milosa Vasica povodom tog udzbenika: on je tužno ogledalo mitova i zabluda one nacionalističke desnice koja do dana današnjeg nije razumela zašto je poražena u Drugom svetskom ratu. -- Bojan  Razgovor  04:56, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]

Поражена је јер су се тако договорили Черчил и Стаљин, исто као што је на крају баладе (50 година касније) распадом СССР-а поражен и трули режим КПЈ. Како дошло, тако отишло..--Слободни умјетник (разговор) 12:09, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]
Porazena je jer je njena uzdanica bila nesposobni i lazljivi general Mihailovic. -- Bojan  Razgovor  20:54, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]
Netačno. Samo odlikovanja iz prethodnih ratova govore dovoljno o njegovoj sposobnosti, a broj bespotrebno izginulih vojnika o nesposobnosti vođe suparničkog tabora.--Слободни умјетник (разговор) 22:25, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]
Nesposobni i lazljivi vodja. Koji je lagao svoje saveznike koji su ga se odrekli. A njegovu vojsku su hranili i naoruzavali okupatori. Dok se druga strana borila. -- Bojan  Razgovor  22:32, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]
О којим савезницима причаш? О "лажљивим и неспособним" Енглезима? Одрицали су се они Срба неколико пута још у Првом свјетском рату, али ти очигледно не знаш ништа о томе, јер за тебе историја почиње 1941. Као што сам и мислио, то и јесте главни разлог зашто имаш тако изопачене ставове о дешавањима у Другом. Иако смо одлутали од теме, није ми жао, јер сад напокон могу да те разумијем. Обећавам свима који ово читају да више нећу оптерећивати ову страницу за разговор причама које немају директне везе са овим чланком, ма какве бесмислице овдје прочитао.--Слободни умјетник (разговор) 23:04, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]
Ti Englezi su od njega napravili heroja, onda su bili dobri. Koji je njihov interes da saradjuju sa onim koji pomaze onima sa kima oni ratuju? Da za mene istorija pocinje 1941. je nicim potkrepljen. Kad ne mozes da negiras da je Draza lazov koji nije pobedio partizane ni u Uzicu, ni na Neretvi ni u bici za Srbiju, onda potegnes ovako nesto. -- Bojan  Razgovor  23:09, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]

Не оспоравам да је било и деце других националности, али српске деце је било највише. Ратовање у Срему је било конвенционално, а не герилско. Због тога је ЈА трпила велике губитке. Један корисник ср.вики је писао чак дипломски на ту тему. У књигама које читаш сигурно неће писати да је Тито ловио док се водила борба у Срему, али је то сасвим могуће. За то ми је рекао професор Душко Ковачевић који иначе предаје историју дугог 19. и 20. века. Комунисти су можда добили рат, али нису успели да одрже оно што су створили. Међутим, неке тековине комунизма/социјализма су остале: БиХ, црногорска и македонска нација, Хрватска са западним Сремом и Барањом, АП Војводина, АП КиМ (прерасла у Републику Косово) итд. Јесте, територија СР ХрватскЕ је била мања у односу на територију Бановине Хрватске, поготово НДХ. Али, док су се Хрвати углавном нашли у границама једне државе, изузимајући нешто мало Хрвата у западној Босни и источном Срему и северној Бачкој, Срби су се нашли расути чак у три-четири федералне јединице: БиХ, Хрватској и Србији. За Републику Српску и Републику Српску Крајину Срби су морали да се боре 91-95, иако су их реално заслужили још пре 70 година. Далмација није добила аутономију, иако је аутономизам тамо имао дужу традицију од оне у Војводини. Срби никад нису добровољно прихватили комунизам, него им је наметнут. Уосталом, како објашњаваш преокрет Срба с комунизма/социјализма на (чисто) српски национализам крајем осамдесетих и почетком деведесетих? Можда се он некоме чини радикалан, али пажљивим истраживањем периода 1945-90. може се уочити његов почетак. Неко је поменује да се данас догађаји из 1941-45 сагледају из актуелне друштвено и политичке ситуације. То је тачно. Наравно да се догађаји сагледавају и из тог угла, али се сагледавају ПРЕ СВЕГА из угла Срба који су поднели највећу жртву ДЕОБЕ. Живимо у СРБИЈИ, не у ЈУГОСЛАВИЈИ. Према томе, основне категорије више нису неодређени и застарели појмови као што су радиничка класа, социјализам, комунизам, КПЈ, радничко самоуправљање, народноослободилачки покрет итд., него конкретан појам Срби. Стога је одржавање комунистичке тачке гледишта у постјугословенској Србији подједнако бесмислено као одржавање паганизма Јулијана Апостате у време цветања хришћанства. Наравно, то не значи да ставове Косте Николића треба усвајати беспоговорно. Макар би ребало изоставити етикете као што је историја ревизионизма, ревизионистичка историографија, тим пре што и за комунисте/социјалисте постоје одговарајуће етикете типа црвена буржоазија, аутошовинисти итд.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:38, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]

Kao sto sam rekao, nemas dokaze da je Tito lovio dok se borilo na Sremskom frontu, a opet iznosis kao istinu. Inace se svuda ginulo u to vreme, samo se nekako Sremski rat istice. Pa ni tu niko nije namerno zrtvovan.Ne znam kako da opravdam preokret 1990. i kod nekih Srba (koji su se poceli masovno buniti 1980ih) i nekih Hrvata. Revizionista nije uvredljiv termin, autosovinista jeste. -- Bojan  Razgovor  20:51, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]

Ја не знам зашто се Сремски фронт користи као неки "кец из рукава", па када се нема неки конкретан разлог, онда се навиди "како је Тито слао српску децу у Срем да гину". Као прво поред српске деце мобилизација је вршена и у Македонији и они су послали две дивизије на Сремски фронт, а борили су се и Бугари. Србија је тада била једина ослобођена и логично је било да се одатне мобилишу. Истина је једино да су слати на фронт без велике обуке, а то су ми причали и неки сами учесници. Као друго велика је лаж да је Сремски фронт био непотребан и да су се Немци повлачили! Немци су се релативно брзо повукли до доређене линије и ту су формирали фронт, који је за њих био веома важан, јер су бранили правац повлачења заосталих јединица из Грчке. Када су се совјетске снаге повукле из Срема и отишле у Мађарску, Немци су извели јаку противофанзиву и према причама учесника тада је била велика опасност да дођу до самог Београда. Заузели су Шид, а да су заузели и Миторвицу, пао би и Београд! --Pinki (разговор) 21:35, 8. јул 2015. (CEST)[одговори]

Јован Р. Бојовић (Српски народ у југословенској федерацији 1945-1991, Историјски записи, год. 16, бр. 1-4; Подгорица 1993) се пита „зашто је Сремски фронт постао масовна гробница српске омладине“. Мени је исто нелогично што увек Срби морају поднети већи терет. Тито је могао да пусти црвеноармејце да обави започет посао и тако спасе народ претерано великих жртава, али није. Пре ће бити да га је на тај корак навела жеља да покаже свету како Југославија сама може да се избори против непријатеља. Тако сам ја учен.

Историчар Трифун Дамјановић овако гледа на Сремски фронт: „Прелазак у Србију, мобилизација војно необучене деце и њихово слање на Сремски фронт је геноцид пошто форсирање Сремског фронта није било нужно. Ништа не би сметало да су се веће немачке снаге задржале у Срему. Морале би капитулирати кад су капитулирале и на другим ратиштима. Према томе, то је геноцид. Није ми познато да су у Хрватској мобилисана деца, односно младићи, истог узрастог као у Србији. Хрвати су били заштићени. Заштитио је и домобранске јединице, превео их је у своје јединице. Официрима дао више чинове и уместо заслужене казне добили су награду и изашли као победници“.

(Ratni zločini i zločini genocida, 1991-1992: naučno savetovanje Odbora SANU za skupljanje građe o genocidu protiv srpskog naroda i drugih naroda Jugoslavije u XX veku i Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida održano od 6. do 8. avgusta 1992. godine u Beogradu, стр. 515)

Најбоље сад да ралативизујемо Сремски фронт. Међу мобилисанима је било младића од 17 до 25 година - цвет београдске омладине. Не знам шта је Титу било на уму када је наредио Пеки Дапчевићу да их мобилише, али је морао бити свестан да се неки од њих неће вратити. Можда грешим. Можда за комунисте има смисла да деца иду у рат уместо у школу. Камо среће да је Србија за награђена свој ратни удео. Напротив, после рата Срби су константно оптуживани за великосрпски национализам. Логична реакција на такве оптужбе и хрватски национализам је српски национализам.

Мислим да се Сремски фронт не би одржао без две македонске дивизије и две бугарске дивизије. Македонске бригаде су заједно бројале преко 400 жртава, а бугарски пукови преко 600. Бугари и Македонци дакле имали су заједно преко 1000 жртава. Остале јединице су имале неупоредиво веће губитке. Само је Прва пролетерска ударна бригада имала преко 1300 жртава. Четврта српска народноослободилачка ударна бригада имала је преко 700 погинулих, Пета српска народноослободилачка ударна бригада преко 400 погинулих, Двадесет прва српска народноослободилачка ударна бригада скоро па 500 погинулих, Тридесет прва српска народноослободилачка ударна бригада скоро па 700 погинулих, Осма српска народноослободилачка ударна бригада преко 200 погинулих,Трећа војвођанска народноослободилачка ударна бригада преко 250 погинулих, Пета војвођанска народноослободилачка ударна бригада преко 200 погинулих итд. Служио сам се овим подацима. На основу тога се може закључити колика је била ангажованост појединих јединица. Колика је била патња војника ЈА сведоче мемоарски записи. По недељу дана и више дана нису ништа јели ни пили. Да би утолили глад јели су цркотине и пасли траву.

И где пише да је термин "ревизиониста" сасвим прикладан за неке историчаре? Ко их тачно тако зове?--Владимир Нимчевић (разговор) 04:16, 9. јул 2015. (CEST)[одговори]


Objasnjeno ti je zasto je formiran Sremski front. Niko ga ne relativizuje, partizani se nisu najbolje snasli, ali nisu bili žrtvovani. To možda tebi deluje logično da je neko sposoban da žrtvuje sopstvenu vojsku. Na Sremskom frontu se nije borio cvet beogradske omladine (kako to patetično zvuči). U svakom ratu se očekuje da se neko neće vratiti, možda grešim, možda postoji rat u kome niko nije poginuo. Ne znam po čemu si se uhvatio Beograd, kao da Užičani, Podgoričani, Sarajlije nisu išli u rat. Na Sremskom frontu su ginuli ljudi iz cele Jugoslavije. U vojvodjanskim brigadama imas ljude koji se zovu Hasan, Zaim, Hajro, ... Za očekivati je da Srba ima najviše među poginulima jer ih je i najviše bilo među partizanima, naročito u Srbiji. Nisu svi novopridošli partizani mobilisani, bilo je mnogo dobrovoljaca koji su pristupali partizanima u leto 1944. Revizionizam znači ponovo sagledavanje i sam po sebi ne znači ništa loše. Na kom jeziku da ti to objasnim. -- Bojan  Razgovor  04:55, 11. јул 2015. (CEST)[одговори]

Нису само партизани били на Сремском фронту, него и младићи заврбовани у Југословенску армију. Они нису имали везе с партизанима. Неки су чак имали везе са четницима. Тито је својевремено био аустроугарски војник, тако да је знао шта значи рат за сваку позицију. Ако се није борио цвет београдске или макар српске омладине, онда не знам на основу чега су настале приче о сахрањивању синова јединаца и сл. Вероватно их је народ измислио... Јесте, има ту, колико сам приметио, и Хасана и Заима и других, али је неоспорно да је Срба било од самог почетка. Крајем 1944. су многи променили страну (нпр. Румунија, Бугарска). Можда сам по себи ревизионизам не значи ништа лоше, али питање је колико је у овом случају оправдано користити га у овом случају. Зато сам питао ко га тачно користи. Сумњам да је тај термин општеприхваћен међу свим историчарима Србије.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:32, 11. јул 2015. (CEST)[одговори]

Партизани су краћи назив за НОВЈ, која се од 1. марта 1945. зове Југословенска армија. Није спорно (и логично је) да су Срби били већина у партизанима, али нису жртвовани, послати су у рат против боље обученог непријатеља који се није хтео повлачити пола године од ослобођења Србије. Ревизионизам не значи ништа лоше, али ја политички коректнији назив за историчаре који отворено симпатишу ону другу страну не знам. -- Bojan  Razgovor  12:47, 11. јул 2015. (CEST)[одговори]

Када један јазавичар нападне крупнијег булмастифа да би заштитио девојчицу, то није жртвовање. Кад слабо наоружана војска крене на боље обученог непријатеља, то није жртвовање? За неког је термин коректан, а за неког не. То смо простудирали и не намеравам да се више враћам на то, јер видим да добијам исти одговор. Мене занима је л општеприхваћен, или се употребљава само код извесних група историчара који отворено симпатишу партизане?

Podnaslov (gore)

(Svaka) prava istoriografija je uvek revizionistička...jer usled novih dokaza i činjenica baca neko novo svetlo na stvari koje su se dogodile i dolazi do novih (drugih) zaključaka...to je osnovna razlika između (načelno) DOGME i NAUKE...dogma je popovanje i ponavljanje jednih te istih stvari (npr. crkvenog uverenja iz srednjeg veka da je zemlja ploča), dok je nauka revizijom (naučnim procesom) došla do saznanja da zemlja nije ploča....optuživati nekoga za *revizionizam* ili *istorijski revizionizam* ili uopšte stavljati to na nekakvu vrednosnu skalu tj. vrednosno kotirati je apsolutna perverzija! (sve osim nauke, neka druga vrsta suda) (revizionizam je pak nešto drugo od plagiranja i krivotvorstva što je naravno nedopustivo...tj. svesnog produkovanja neistine) --ANTI_PRO92 (разговор) 12:14, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Nisi u pravu. O cetnicima je utvrdjeno da su se dobijali pomoc od okupatora i to se precutkuje kada se prica da bi se o njima moglo pricati o pokretu otpora. Navedite mi porket otpora koji je dobijao pomoc od onog protiv koga se navodno borio. Ja ne znam da tako nesto moze postojati. -- Bojan  Razgovor  20:59, 5. јул 2015. (CEST)[одговори]

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--Autobot (разговор) 03:36, 8. октобар 2015. (CEST)[одговори]

Покварене спољашње повезнице 2

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [3].--Autobot (разговор) 03:36, 8. октобар 2015. (CEST)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Мартовски_преговори/Архива_1&oldid=27539639”