Разговор:Масакри на Маркалама/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Масакр?

Да ли је масакар одговарајуће име. Погинуло је 37, а рањено 85 људи (не потцењујем жртва, али да ли је то довољно да се нешто прогласи масакром). Кад је нпр нато погодио аутобус на мосту погинуло је отприлике толико људи па то није масакар. Или ови у ираку бомбаши самоубијце побију и више људи па се не зове масакар. --Јованвб 15:36, 5. мај 2006. (CEST)

kako ne, sve su to masakri.--Орловић 15:50, 5. мај 2006. (CEST)

Ок ако ти кажеш. мада ја сам сматрао да је масакар убијство великог бораја људи (нпр. целог села ...) --Јованвб 18:11, 5. мај 2006. (CEST)

Питање је како правилно употребити речи као што су масакр,геноцид,етничко чишћење и друге.Лично сматрам да у овом случају се у овом случају не може употребити реч масакру у изворном смислу али да ју је погодно употребити јер се овај догађај тако означава у најширој јавности па чак и у књигама руске историчарке Јелене Гускове која објективно пише о догађањима на тлу бивше Југославије. Корисник:Vojvoda

Мислим да је за овај догађај масакр погодан термин. Не улазим сад у то ко је испалио гранату, нити колико људи је страдало. Масакр је и оно кад неки тинејџер у Америци прсне, па уђе у школу са калашњиковом, и убије стражара и петоро школске деце, а рани професорку историје. То да ли је гранатирала једна, друга или трећа страна, да ли су ови после довозили лешеве и рањенике из болница да би изгледало да је више људи страдало, и слично, су свакако интересантна питања, која треба расправити, али мислим да можемо рећи да је то био масакр, исто као што је био масакр и оно у Добровољачкој кад су спалили регруте који су се повлачили.. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:22, 29. децембар 2006. (CET)

FUJ!!!

Референце

У чланку не постоји ни једна референца. То погоршава квалитет чланка. --Kaster 20:07, 29. септембар 2006. (CEST)

Има проблема са проучавањем извора. У Хагу се спомиње да је некад постојала тајна истрага УНПРОФОРа која није објављена и не постоје извештаји али је у Хагу неко то прочитао и тврди да тамо пише да је јасно која је страна крива. ТО се онда користи као ваљан извор. Ух!

Може се говорити о супротстављеним ставовима. Међутим, овде би стварно требао да се укључи неко ко има времена и приступа ка више информација а не овако, не спомиње се да је било два гранатирања, не спомиње се ни чињеница да је било 5 експлозија (вероватно граната) од којих једна чини покољ а друге ништа, нема ни време експлозија... итд. Чак је босански чланак објективнији. Једноставно, очајан чланак. --  JustUser   JustTalk 21:52, 29. септембар 2006. (CEST)

---

Ам, па познато је да је учествовала и тајна служба Муслимана.Како год се звала. Док су били повезани и са некима арапима из блиског истока. --Mile 20:27, 27. мај 2007. (CEST)

ПОВ, прерађивање итд.

Део Историјска истраживања о инциденту је најтрагичнији комад неенциклопедијског штива који икад имах трауматично искуство читања. Дакле, за почетак, свакако није неутралан, јер уколико се говори о назови „историјским истраживањима“, таква истраживања се сигурно не завршавају на овом Русу, него иду и даље, те док се не осликају и други релевантни извори ово ће бити ПОВ. Надаље, хумореско-гротесне реченице типа:

Кад је руски пуковник доказао да су Срби експресно и безразложно оптужени и све то саопштио бројним дописницима листова и агенција, Американци су побеснели и одмах су почели да траже да се Демуренко под хитно врати. Касније су се, ипак, охладили и одустали од терања Демуренка, да се не би правио велики скандал.

су све дакле, али не и енциклопедијско штиво. --Кале ^{↙info/talk↗} 01:55, 24. август 2007. (CEST)

Прва реченица

Тачно је да је оптужена Војска Републике Српске, али ја оптуживана и Армија БиХ. Зато мислим да у самој дефиницији догађаја (у првој реченици) не треба да стоји то о ВРС. Добра пракса НПОВ чланка је следећа: Започети чланак са највећим заједничким делитељем (кад, где, шта) онога око чега се све умешане стране слажу, а затим у концентричним круговима ширити причу, уз заступљеност свих релевантних страна у сваком кругу. Међутим, ако се само уклони то о ВРС, одмах у следећем пасусу се онда добија да је овај оптужио АРБиХ. Због тога ћу уклонити ово из прве реченице, а други пасус преуредити да се спомињу обе стране. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:00, 25. август 2007. (CEST)

Армија БиХ није добила по носу као ВРС. -- Bojan  Razgovor  20:02, 25. август 2007. (CEST)

Не знам тачно шта то шта си рекао значи. Наравно, верујем да је преовлађујуће мишљење у свету да су српске снаге испалиле гранате, тако да и то треба рећи даље у тексту. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:05, 25. август 2007. (CEST)

Ево, преуредио сам тако да се до првог поднаслова описују догађаји, и последице догађаја. Што се тиче тога ко је извршио напад, на самом почетку се каже да је то контроверзна тема, и то се даље да расправљати у чланку. Значи, уклонио сам помињање ВРС у првој реченици, и уклонио сам ПОВ реченицу да су муслиманске снаге хтеле гранатирањем да сместе српској страни. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:05, 25. август 2007. (CEST)

Mislim da nije rešenje da se optuženi nađe baš sad u 6. rečenici. -- Bojan  Razgovor  20:18, 25. август 2007. (CEST)

Око починилаца више нема недоумица, ево пресуде за (између осталог) Маркале од 12.12.'07: [1]

Дакле, тема јесте била контроверзна, али сада је све јасно, па то треба написати у чланку. Наравно, у 1. реченици. А контроверзе се могу набројати; одличан извор текстова свих могућих теза и хипотеза је баш поменута пресуда у којој све лепо пише. --Matija (разговор) 16:10, 13. децембар 2007. (CET)

Brisanje referenci

Обрисао сам референце које представљају странице теоретичара завјере и не представљају кредибилне изворе нити објективно посматрање те стога им није мјесто у енциклопедији. Исто тако, као извори се наводе изјаве Милорада Додика (политичког званичника који је националистички оријентисан, те који ни у којем погледу није релевантан и не може да има сазнање о догађајима тјеком опсаде), те Радована Караџића који је сам оптужен и тренутно му се суди у Хагу за опсаду Сарајева, те се њихове изјаве не могу узимати као кредибилне и објективне.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.92.248.93 (разговор • доприноси)

Zaključivanja, Mišljenja, i slično

"Дакле, под притиском Американаца, доказивала се само тврдња да су Срби кривци, а ни једна друга верзија се није анализирала. Тек касније, пуковник Андреј Демуренко је доказао официрима, који су направили ту анализу, да су они неправедно пожурили да оптуже Србе за масакр који се догодио у 28. августа 1995. године, јер са њихових положаја никако нису могле бити испаљене гранате."

"Кад је руски пуковник доказао да су Срби експресно и безразложно оптужени. и све то саопштио бројним дописницима листова и агенција. Американци су побеснели и одмах су почели да траже да се Демуренко под хитно врати. Касније су се, ипак, охладили и одустали од терања Демуренка, да се не би правио велики скандал."

"Познати московски историчар, Константин Никифоров, који је једно време радио и као писац говора Бориса Јељцина, у својој књизи пише и о масакрима на Маркалама.

Никифоров тврди да су официри руског батаљона, који се налазио око Сарајева, категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати Маркале. Тај историчар је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, по сценарију западних обавештајних служби, ту крваву акцију обавили Муслимани, са једне од суседних вишеспратница.

Никифоров је уверен да су и у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију под називом - “Циклон-1” када је на Маркалама погинуло много људи. И тада су крваву акцију извели Муслимани. Циљ оба “циклона” је био да се створи повод да НАТО нападне српске положаје."

Дакле, како у енциклопедији није мјесто мишљењима или закључивањима едитора или аутора овог чланка, а посебно не мишљењима која представљају теорије завјере, а посебно не мишљењима која престављају теорије завјере и која нису референцирана, те ће се ово сvе обрисати. Исто тако, није на господину Пуковнику да доказује ишта, те је је господин зван у Хаг као свиједок, и на судијама је да одреде колико ће се важности дати његовом свједочењу, те је стога овај начин писања чланка недопуштен и пристрасан.

Што се тиче господина Константина, овај дио, ако ће се већ стављати у чланак је потребно написати у смислу "одвојених мишљења", а не у смислу представљања истине о гранатирању маркала. Господин Константин је апсолутно неважан, тј није кредибилан ни у каквом облику да даје тачну изјаву о Маркалама осим у смислу да дадне своје мишљење, и то је потребно тако и представити.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.92.248.93 (разговор • доприноси)

Dio "Posljedice"

Дио посљедице нема никаквих референци или извора, те као такав нема мјесто у енциклопедији. Молим да га допуните са изворима или це бити обрисан.

Закључавање

Већа количина садржаја се не може уклањати без претходне дискусије. Пошто је видљиво да се измјене узастопно враћају, затрпавају се скорашње измјене и подижу тензије, уколико се са тим не престане ова страница ће бити закључана. Већ сам послао „писмо“ кориснику Мирзи како треба да поступа у оваквим стварима. Дакле, о спорном садржају се дискутује, он се не уклања тек тако. Толико. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:49, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Па ја сам отворен за дискусије. Па особа само враца претходне дијелове иако сам ја врло јасно објасни због цега они не могу бити у њикипедији. Коме овђе није до дискусије? Врло сам јасно овђе навео све, а друга особа само враца ђелове без иједне ријеци.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Већ си добио одговор да се одређени садржај не може тек тако избрисати, без обзира да ли си оставио „поздравну поруку“, или не. Чим неко врати твоје измјене очигледно је да се не слаже с њима, јер се толики садржај не може уклонити. Ништа се не може завршити у пар минута, некада ово траје и неколико дана. Уколико наставите овако, већ сам рекао, чланак ће бити закључан, а ви присиљени на усаглашавање аргумената. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:56, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Страница је сада закључана, те се може приступити мирном раду. Сада изволите аргументовати своје ставове и договорите се о начину уређивања овог чланка. Препуцавање и константно враћање измјена се не може толерисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:59, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Уклањање извора

Замолио бих корисника MirzaM да не уклања изворе и референце из чланка јер се то на Википедији сматра вандализмом. Исто тако бих га замолио да не пријети да ће нешто бити уклољено, пошто код нас ако постој нека сумња у неки дио постоји опција додавања тражи се извор. Од пријетњи да ће све што се неком не свиђа бити одмах уклољњено нема много вајде пошто Википедија не функционише на тај начин. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:53, 6. јун 2011. (CEST)

Али ја уклањам изворе који су циста супротност Њикипедијним смјерницама, и који нису кредибилни, објективни, потврђени и слицно. Због цега је ту проблем? Ста је потребно онда радити са тим изворима?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Под прво, ако ти је лакше пиши латиницом, не видим зашто пишеш ћирилицом, а пишеш циста. Даље, очигледно је да неко не сматра да су чиста супротност смјерницама, те се тада води расправа о томе. Није ово први случај да се извори тумаче и посматрају на више начина, а твој је само један од њих. Рекао сам већ, самоиницијативно наступање није дозвољено, овдје се сарађује и разговара. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:02, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Ако Мирза није аутоматски потврђени корисник, замолио бих да се чланак дјелимично откључа. Направио сам концепт како треба да изгледа.--В и к и в и н дбла бла 16:03, 6. јун 2011. (CEST)

Потребно је да схватиш да оно што се теби не свиђа је највише твој лични став, а не супротност Википедијиним смјерницама. Не треба ништа да уклањаш на овакав начин. Треба да једноставно промијениш свој приступ. Са сталним уклањањем извора и дијелова чланка си довео до тога са чланак буде закључан. Према смјерницмама Википедије твоје узастопно уклањање садржаја три пута се кажњава блокадом. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:05, 6. јун 2011. (CEST)

Izbacivanje izvora

Мислим да сам врло јасно објаснио шта је проблем. Слажем се да је ово заиста глуп начин се играти са чланком те стога нећу више вршити измјене. Отварам ово као вид дискусије.

Значи извори, прије свега:

^ хттп://нато-медиа-лиес-еџпосед.блогспот.цом/2006/06/неил-цраигс-плаце-то-станд-репортинг_17.хтмл ^ хттп://нато-медиа-лиес-еџпосед.блогспот.цом/2006/06/неил-цраигс-плаце-то-станд-репортинг_17.хтм

Је уствари блог теоретицара завјере, те је далеко од тога да се мозе користити у енциклопедији. Смјернице њикипедије су врло јасне у погледу кориштења блогова (тј да се могу користити новинарски блогови од кредибилних аутора који пролазе кроз контролу), и да се никако не могу користити блогови са екстремистицким тенденцијама. ИСто тако, линк не ради :П

   Стагед Сарајево Атроцитиес ((ен))
   Милорад Додик о експлозији на Маркалама Сарајево 1995. 5.1.2010. ((ср))
   Радован Караџић о експлозији на Маркалама 1.3.2010. ((ср))

Од када је yоутубе кредибилан извор за овакве ствари? Исто тако Врло је јасно ко је одговоран за маркале, те стога не видим мјесто у енциклопедији yоутубе цлипу који говори о томе како су Муслимани одговорни или како су они лазирали маркале. Поред тога Изјаве националистицки оријентисаног политицког званицника Милорада Додика, и изјава особе која је оптузена у Хагу за Маркале, никако не представљају особе које су кредибилне да говоре о Маркалама.

^ хттп://олд.балканинсигхт.цом/ен/маин/нењс/25559/ Линк не ради.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Добро, сада се може откључати чланак јер се корисник сложио да више не мијења на своју руку.--В и к и в и н дбла бла 16:15, 6. јун 2011. (CEST)

Мирза, не слажем се са твојим ставовима „да је врло јасно ко је одговоран“ и „Изјаве националистицки оријентисаног политицког званицника Милорада Додика“. Мислим да ти у својим ставовима одражаваш своју политичку оријентацију и своје виђење господина Додика за које претпостављам да је негативно. То је исто тако потпуно ирелевантно за ову расправу. Иначе јутјуб је сасвим регуларан извор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:19, 6. јун 2011. (CEST)

Od sada cu pisati Latinicom, te se nadam da je to ok sa vama. Pa sudskom odlukom je vrlo jasno ko je odgovoran za Markale, samom činjenicom da je general vojske republike Srpske osuđen na doživotnu robiju od strane Haskog tribunala. Zbog cega onda youtube link koji govori o tome kako su muslimani odgovorni moze stajati u mjestu necega sto bi trebalo odrazavati istinu? Pa gospodin Milorad Dodik je itekako nacionalistički orijentisan što se vrlo jasno vidi kroz gospodinove javne nastupe (ne zato sto ja tako mislim) te stoga ne predstavlja kredibilnu osobu, niti je profesionalno povezan na bilo koji način sa Markalama. Ja samo kazem da je potrebno da se njegova mišljenja stave u zaseban okvir a ne ovako u smislu da ona predstavljaju istinu. O gospodinu Karadzicu necu da uopste diskutujem. Uzimati kao istinu izjave gospodina koji je direktno optuzen i kojem se sudi na Hagu za opsadu Sarajeva kao istinu o Markalama je daleko od pristrasnosti i objekvinosti.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

„Pa gospodin Milorad Dodik je itekako nacionalistički orijentisan što se vrlo jasno vidi kroz gospodinove javne nastupe (ne zato sto ja tako mislim) te stoga ne predstavlja kredibilnu osobu, niti je profesionalno povezan na bilo koji način sa Markalama.“ Мирза, твоји лични ставови о господину Додику су потпуно ирелевантни за овај чланак. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:32, 6. јун 2011. (CEST)

Ali kako mogu biti moji licni stavovi kad sam rekao da kroz gospodinove javne nastupe je vrlo jasno da je gospodin nacionalisticki orijentisan, da cesto negira bilo sto sto je povezano sa srpskim ratnim zlocinima (od srebrenice do markala), te pored toga, nije ni u kakvom profesionalnom obliku povezan niti kredibilan da se njegove izjave uzmu kao istina o Markalama. Objasni mi zbog cega se on moze koristiti kao izvor na ovaj nacin? Ja govorim da je potrebno napraviti posebni dio u clanku gdje ce se prikazati izdvojena misljenja, ne slaganja, negiranja i slicno.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Prema wikipediji, izvori koji nisu kredibilni: Questionable sources are those with a poor reputation for checking the facts, or lacking meaningful editorial oversight. Such sources include websites and publications expressing views that are widely acknowledged as extremist, or promotional, or which rely heavily on rumor and personal opinion. Questionable sources should be used only as sources of material on themselves, especially in articles about themselves; see below. They are generally unsuitable for citing contentious claims about third parties.

Wikipedija je ovdje vrlo jasna, i tu nema mog ili tvog mišljenja.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Ne sto uopste raspravljate o tome. Napisite odeljke Zvanicna verzija i Kritika zvanične verzije. -- Bojan  Razgovor  16:52, 6. јун 2011. (CEST)

Upravo to hocu da kazem, tj da je to potrebno uraditi.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Колико сам схватио Мирза је изнио став да је господин Додик екстримиста? Мој закључак је да је ово троловање. Предлажем да се не подржава и да се што прије прекине. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:57, 6. јун 2011. (CEST)

Dodik nije bitan za celu ovu pricu, jer nije ucesnik ovog dogadjaja. Pisite o Markalama nadalje. -- Bojan  Razgovor  17:02, 6. јун 2011. (CEST)

Управо због тога је ово најобичније троловање. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:04, 6. јун 2011. (CEST)

Ali nije problem sto je on nebitan, nego je problem sto je kao takav nebitan naveden kao izvor koji odrazava istinu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Закључавање

Предлажем да чланак и даље остане закључан пошто је изазвао доста велику расправу а која није конструктивна, бар за сада. Најбоље да се страсти мало смире, а да чланак остане закључан. Имам много других ствари које могу да се раде. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:22, 6. јун 2011. (CEST)

А да ли је овај чланак закључан да се у њему не би правиле никакве промјене на дуже вријеме? Пошто је Жељко нестао одмах након закључавања, а закључао је текст само за администраторе иако за тим није било потребе. Бесмислено је сада расправљати о овоме јер нико није у могућности да уређује чланак.--В и к и в и н дбла бла 17:21, 6. јун 2011. (CEST)

И ја мислим да треба да се једноставно повучемо бар на недељу дана. Ја сам се заправо јавио само због тога што је кориснимк Мирза уклањао изворе, референце и садржај, чини ми се бар три пута данас. Најбоље би било да се и страница за разговор закључа бар на недељу дана, да би се зауставило троловање. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:28, 6. јун 2011. (CEST)

Ма наравно да ти то мислиш. С обзиром да имаш помагача администратора то ти врло лако пролази. Ја се повлачим, јер нема више смисла расправљати када је уређивање забрањено.--В и к и в и н дбла бла 18:11, 6. јун 2011. (CEST)

Овај чланак је закључан како би обје стране сјеле за сто и разговарале о спорном. Нисам ја закључао страницу да би одстранио Мирзу и готова ствар, јер ми се чинило да има неку подлогу аргументације која би се могла чинити разумном и оправданом. Како је ово нешто времена прошло, увиђам да је кренуо у супротном правцу, као и многи прије њега, и то у истим стварима. Морам констатовати да се овдје од једне аргументације (о којој се могло расправљати) прешло на оцјењивање политичара и особа, оцјењивање нечијег кредибилитета итд., што је небитно за једну расправу, барем ону на Википедију. Такве расправе су за форуме и сл. странице, али Википедија је енциклопедија. Пошто МирзаМ није још аутопотврђен може се спустити ниво заштите. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:14, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

И Викивинд мани се опет свог пропагандисања. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:15, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Одговор Викивинду. Немам помагача администратора. Нисам предмет разговора. Као што рекох, корисник Мирза је уклањао садржај, референце и изворе, три пута. То се назива вандализмом и потребно је да враћачи реагују. Админи треба да блокирају оне који прекрше три враћања попут Мирзе. И троловање треба одстранити. Према правилима садашње политике. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:23, 6. јун 2011. (CEST)

Додик?

Ali Željko možeš li mi ovo objasniti molim te. Zbog čega se ne treba ispitati kredibilnost neke osobe, ako je izjava takve osobe navedena u clanku kao izjava koja treba da objasni temu tog clanka (u ovom slucaju markale)? Mozes li mi objasniti zbog cega smatras da to nije relevantno? I zbog cega se vezes samo za to kada sam ja vrlo jasno objasnio i sta ne valja i sa ostalim izvorima, i jos plus jedna ranije primjedba u vezi teksta koji je baziran na zakljucivanju autora clanka. Dodikova kredibilnost je upitna ne samo u pogledu njegovih nacionalistickih javnih nastupa (koje nisam ja izmislio nego su se desila i desavaju se), gdje gospodin negira vec utvrdjene zlocine od strane relevantnih sudova (npr. genocid u Srebrenici, markale i slicno), te također je njegova kredibilnost upitna iz razloga što gospodin nije ni na kakav profesionalni nacin povezan sa markalama niti je bio ucesnik takvog dogadjaja. I ovo nista nije problem da je autor clanka naveo sekciju "Negiranje markala, kritika zvanicne izjave, ostali pogledi i mišljenja u pogledu markala" pa onda stavio ove izvore i objasni ih u članku, nego je upravo to predstavljeno kao nešto što objasnjava markale.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Кредибилност се може утврђивати, али сама твоја ријеч о томе ко је кредибилан, а ко не, нема никакве важности. Ти сматраш Додика за националисту и некога ко негира злочине, други га не сматрају. Не видим како ти ту можеш однијети превагу, ти си човјек као и онај други, нема нешто између нас и Бога, па да си ти тај (да се тако изразим). На исти начин ти „релевантни“ судови се могу доводити у упитност кредибилитета, ево сада од стране мене. Има онај аргумент да је Хашки трибунал формиран супротно Повељи УН (што стоји), да сам себи допуњава правила (што је сушта супротност судству)... Ево сада за Суд БиХ видимо да ретроактивно примјењује кривични закон (што је непојмљиво у правним системима), да је Европски суд за људска права негдје пресудио да је такво нешто неправично и наредио поновно суђење, што се очекује за још неке случајеве итд. Ево баш данас европски комесар за правосуђе Штефан Филе сједи у Бањој Луци да би се разговарало о таквим девијацијама у правосуђу итд. Видиш како и ја могу доводити разноразне ствари у упитност, и имам аргументацију иза себе, и мишљење разнихп правних експерата итд. Али, да ли се ово моје сада може узети као нешто што ће оборити цијели Хашки трибунал, Суд БиХ, њихове пресуде итд. Дакле, немојмо бити смијешни, и бавити се некаквим стварима које нам не приличе. Ово је енциклопедија и она тежи да прикаже све стране и виђења о нечему. Уколико би се сутра свјетске силе договориле да је морално убијати људе и основала неку институцију за то, то не би аутоматски значило да јесте заиста то тако. И овај сада мој коментар представља већу будалаштину и глупост, али ето да прикажем како се може ићи у крајност. Кад неко може оспоравати Додика или било кога, што не би и ја могао Хашки суд и томе сл., кад имам неку аргументацију са собом. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:39, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Ali kako onda autor ovog clanka moze uzeti tu prevagu da to navede kao istinu? :) Po toj istoj logici. Odnosno koristis duple standarde, u smislu da je ok ako se dodik citira kao istina o markalama, a kada se dovodi u pitanje njegov kredibilitet onda navodis kako smo mi samo ljudi i kako to ne moze da prevagne npr. kod mene. S druge strane, kako mozes porediti haski sud koji je utemeljen da utvrdi istinu u kojem se vode procesi iznose dokazi i slicno, sa osobom koja nije ni ucesnik markala, niti je na bilo kakav profesionalan nacin povezana sa njima?

Drugo to sto navodis za haski tribunal je opet teorija zavjere, ti apsolutno nemas nista sto mozes sa tim podruprijet a stavljas u isti kontekst (sud BiH me ne zanima i nema nikakve veze sa ovom diskusijom) te si pored toga nekredibilan da diskutujes Hag ili bilo sta. Jel sad tebe treba uzet kao istinu kada se pise clanak o haskom tribunalu i navesti tebe kao izvor? Jel mjesto teorijama zavjere u wikipediji? S druge strane Dodik otvoreno negira genocid u raznim javnim sredstvima informisanja i srpske zlocine i promovise nacionalisticku politiku, i to nije nista skriveno vec vrlo javno i otvoreno. Kako se on moze uzeti kao odraz istine o markalama?

Trece, to jednostavno nije tacno u vezi enciklopedije. Nije tacno da je sustina wikipedije da prikaze "sve strane". Stvarno me strah da neka osoba koja administrira ili sta vec radis na wikipediji to moze reci. Ti zaista nisi upoznat sa politikama wikipedije, i upravo ove tvoje izjave i teznje da se ovakav clanak ostavi to potvrdjuju. Pogledaj strane clanke koji obradjuju ovu temu i kako oni objasnjavaju izvore citiranja i bice ti jasno. Jedna je istina koja treba biti predstavljena, a kritike i drugacije poglede treba predstaviti u posebnim odjelima.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Cetvrto, kako mozes haski tribunal oznaciti kao "relevantnim"? Sta ti to znaci? Da je Haski tribunal nepravedan? Da njegove odluke nisu pravilne i da se ne trebaju postovati? Kako neko sa takvim misljenjima i stavovima i omalovazavanjima sudskih odluka i neko ko moze da negira vladavinu prava da ima mjesto povezano sa radom na enciklopediji koja treba da odrazava istinu, objektivnost i koja je bazirana na cinjenicama i dokazima?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Одређени текст се већ налазио у овом чланку и ту стоји неко вријеме. Онда долазиш ти и уклањаш га, такав је слијед догађаја. Уклањање већег дијела текста, а да се неко други не слаже с тим, не може се вршити једнострано и тек тако. О томе сам већ довољно говорио, и то је лако за схватити. Нормално је да је исто неки човјек писао овај текст, али то ти је оно, ко први његова дјевојка. Нису то никакви дупли стандарди са моје стране, ја сам и учинио неке кораке да се расправља о твој аргументацији, нисам је одгурнуо у страну. И то што ти наводиш за Додика је теорија завјере, и то је и била суштина мога коментара да покажем колика је будалаштина да један уредник Википедије одлучује о било чијем кредибилитету. Па многи за Добрицу Ћосића кажу да је некакав владар свих Срба из сјенке, па јел то се може узети као нешто кредибилно и увести у његову биографију? Е видиш, разлика око тих свих страна ма Википедији и тумачењу тога је та што си ти утврдио шта је већ истина, а шта лаж, и онда желиш нешто такво да протуриш самоиницијативно без претходне расправе о томе. Википедија на српском језику није искључива као наше околне јужнословенске википедије и то можда изненађује, али тако је како је. Ми не узимамо себи за право да утврђујемо шта је истина и не сматрамо себе за историчаре и томе сл. Ево и сада, ти се препуцаваш са мном око Додика и неких ствари, причаш ми како он говори по ТВ свашта (и још утврђујеш да је то спровођење националистичке политике), а не бавиш се Маркалама и аргументима. Ево, како видим ти у потпуности сматраш Хашки суд за оличење правде, а имаш доста људи који то не сматрају за тако, што је чињеница. И шта сада, у чланку о Хашком суду треба ставити да је он савршен, а остало је небитно. НЕ РАЗУМИЈЕМ како не увиђаш да твоје лично мишљење о нечему нема везе с уређивањем енциклопедије, као ни моје. Када се Википедија схвати у контексту енциклопедије, не форума, онда се може фино и сарађивати. Овако не иде. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:27, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Ja shvacam da sam nastupao krkanski u pocetku, i zbog toga se izvinjavam, te sam istakao da vise necu mijenjat clanak ni u kakvom obliku. S druge strane sad je clanak ok, i sad ovo lici na enciklopediju, ali prvi put to nije bilo tako. Slazem se da tvoje misljenje o Hagu ili moje o bilo cemu nije bitno, ali je bitno da se sve prikaze u pravilnom kontekstu svidjalo se ili ne svidjalo to tebi ili meni.

S druge strane ne slazem se da wikipedija nema obiljezja foruma. Pa kako ces zaboga diskutirat kredibilnost nekih izvora? Dal to postoji uopste u wikipediji na srpskom jeziku? Nije mi cilj ovdje da vrijedjam ikoga, ili sta, ali kako se odlucuje koje izvore staviti ili koje ne, posto se ocigledno ne slijede opce wikipedijne smjernice ovdje. Wikipedija je vrlo jasna koji se izvori smiju i ne smiju stavljat, i nismo mi ovdje u ulozi historicara, i ne utvrđujemo mi istinu nego izvori umjesto nas, i to izvori koji su u skladu sa politikom wikipedije. Tu nema mjesta za politiku "men se ovaj izvor svidja il ne svidja". Ako tamo stoji da verzija dogadjaja koja se bazira na necijem misljenju ne moze da stoji kao istina, tu nema nikakve diskusije i to treba biti tako. Ja ne znam sta tu ima nejasno. (Mislim ok je te izvore staviti sad u ovakom obliku kada se govori o "kritici zvanicnog dogadjaja, alternativnim pogledima, odstupanjima i slicno", al tako nije bilo stavljeno.)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговор • доприноси)

Мени је драго што си увидио неке ствари и што прихваташ стање какво је сада, барем онако у принципу. Википедија има смјернице о независним изворима, начину референцирања и томе сл., и то функционише у скоро свакој теми, али Рат у БиХ је засебна ствар, нешто о чему се чињенице још утврђују и гдје процес није завршен, нешто о чему историја још није дала суд. О темама које су блиске нама, нашим просторима и у веома блиској прошлости, тешко је писати чланак са неутралним изворима. Ми онда имамо три неутрална извора: српски, бошњачки и хрватски, а они су скоро па неспојиви једни са другима, и мислим да ти је то врло јасно. На другој страни имамо ту и Хашки трибунал који није завршио са радом, два кључна актера (Караџић и Младић) тек су недавно скоро па дошли пред суд, другом није ни почело суђење... Па и све да је завршен процес, постоје издвојена мишљења о неким стварима него што то тумачи Хашки трибунал, и око тих издвојених мишљења слажу се многи. Имаш у самом Хашком суду да двоје судија донесу пресуду, а трећи судија издвојено мишљење (нормално је да пресуда има већи карактер и тежину, али често и издвојена мишљења подржавају многи угледни правници итд.) На српској википедији два највећа проблема су правопис и Рат у БиХ, и то је чињеница. Такође, Википедија не функционише по принципу да њени уредници утврђују шта је кредибилно, а шта не (али, такве ствари се некада дешавају, и то баш у чланцима везаним за националне историје), али такво је нажалост стање. Википедија је само одраз друштва у којем живимо, а знамо да је друштво подијељено по скоро сваком питању. Дакле, о свему спорном се поведе расправа, укључе се ту и други, и онда се отприлике и често нађе шта је „истина“, те се стога чланак побољша. Другачије не иде. Наша Википедија ипак има више слободе у односу на нама сусједне, и то је чињенично стање. Сусједне википедије су веома ограничене, искључиве и пропагандне у неким стварима, на нашој Википедији се може о свакој теми разговарати и побољшати стање. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:39, 6. јун 2011. (CEST) с. р.

Jedna opaska u vidu parole: svaka vikipedija je naša vikipedija, jer postoji samo jedna Vikipedija a više vikipedija. Tako bih ja rekao i tako pišem. A isto tako, ni en.wikipedia.org nije nesusedna - samo je par klikova dalje od ove. No uopćeno (ako se mislilo porediti sr i hr njiki) sam saglasan sa prethodnim komentarom. U nadi da će doći do promena nabolje uz srdačan pozdrav, --Слободан Kovačević 00:49, 7. јун 2011. (CEST)