Разговор:Мијаци

Razlike

I što njih čini različitom etničkom grupom od ostatka makedonaca? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zhenidrag (разговор • доприноси) | 19:08, 4. децембар 2012.

BorceMK (разговор) 09:20, 30. септембар 2020. (CEST) Nista,oni su cisti Makedonci, mozes ici tamo i da razgovaras sa njima. Nema nista Srpsko kod njima, ali eto velikosrpska propaganda na srpskoj wikipediji ih oznacava kao srpsko pleme. Cak su sada i zakljucali stranu, kazu zbog vandalizma, a oni vandaliziraju istoriju i sadasnost. Ako zelite da procitate vise o istoriji ovog slavnog dela Makedonskog naroda bolje idite na englesku ili makedonsku wikipediju>

https://en.wikipedia.org/wiki/Mijaks https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B8

Лична мишљења и ставови су овде ирелевантни, као и то како се данас неко декларише. Битне су историјске чињенице. У овом чланку управо је највише цитиран сам Мијак, за кога сам приметио да неки у Северној Македонији имају обичај да се позову када им то одговара. Lackope (разговор) 11:09, 30. септембар 2020. (CEST)

BorceMK (разговор) 11:48, 30. септембар 2020. (CEST) You are building claims on pseudo sources. Read the history about famous Mijaks - there is no any evidence of connection to Serbian nationality. Take, for example, the famous Macedonian figure, which was Mijak, Dimitrija Cuposki - https://en.wikipedia.org/wiki/Dimitrija_%C4%8Cupovski

He was one of the founders of the Macedonian Literary Society, established in Saint Petersburg in 1902. If he was Serbian, as you try to claim, wouldn't he organize a Serbian Literaty Society instead? In his Memoirs, would present a letter from Čupovski, written in 1904, in which he speaks against “the Serbian propaganda in Macedonia and its destructive influence amongst the people” After the Balkan Wars and the Serbian annexation of Vardar Macedonia Čupovski also exposed every detail of the Serbian chauvinistic propaganda, and every victim of the Serbian aggression. So you can continue with your false premise in the article, but Mijaks were, are and will be pure Macedonians. Живели.

Ово је ипак Википедија на српском језику, па ако мислиш да полемишеш било би лепо да пишеш на српском (пошто си већ то радио) а не енглеском, јер ово није Википедија на том језику. Што се тиче Чуповског (који је пореклом Мијак, а није из Мијачије), он није етнограф као Брадина који је докторирао на Сорбони, не може се поредити никако. Ја сам лепо написао да за ову тематику је небитно како се ко изјашњава, јер међу припадницима мијачког племена је било оних који су се изјашњавали и као Бугари, што веома добро знаш. Само си показао своје личне ставове. Поздрав теби. Lackope (разговор) 12:39, 30. септембар 2020. (CEST)

BorceMK (разговор) 12:33, 1. октобар 2020. (CEST) Свакако, није проблем да причам на Српском језику, мада га не говорим баш најбоље. Али није у реду да приказујете само српску верзију, коју вама одговара. Ја не показујем своје личне ставове, веч општоприхвачене и у Македонији, а и у свету, као што можете видети на Енглеској енциклопедији. Ја сам потеклом Мијак из западне Македоније и кажем вам да ни мој деда ни бака, ни њихови предци никад нису имали ништа српско, ни језик, ни културу, ни музику.. ништа. Само су се сечали српске и бугарске окупације тог дела Македонске земље и проблема којих су имали. Али ипак су увек зачували свој македонски идентитет, језик, музика и традицију. Ево да видимо шта каже Македонски експерат и етнолог у интевјуу за македонским весником Нова Македонија. Дали не сматрате да као администратор српске енциклопедије не треба бити непристрасан и ставити и ове референце у главном тексту? Не може тек тако због тога што је један српски етнолог рекао да су Мијаци српског потекла да занемарите друге етнологе и познаваоце овог дела Македонског народа. https://www.novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%82-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%82-%D1%81%D0%BE%D1%81%D0%B5/ Пошто је на македонском језику, ево вам и превод, па ако сте уистину објективни, треба да ставите референце у главном тексту и да кажете да су Мијаци македонско племе, а неки српски етнолози их сматрају срби.

Стручњак за историју Мијака Мелетије Брковски рекао је за „Нову Македонију“ да би Мијаци могли да имају јединствену везу са Србима кроз мигрантски живот који су водили одласком на посао у Београд и Србију. Свака друга тврдња да су Мијаци и њихови наследници данас, који живе у западном делу Македоније, српска племена, потпуна је измишљотина и неистина.

- За Мијаке се може рећи да су племенска група у македонској раси, који себе сматрају потомцима најстаријих становника Балкана, односно Пелазга и Миона (Минеја), али истовремено се може слободно коментарисати да су они у ствари легитимни представници старих Македонаца. Међутим, с временом су ову посебну етногену групу међу македонским Словенима, коју карактерише снажно изражена стара словенска (старомакедонска) основа, у зависности од владара у земљи и региону, асимилирале цивилизације и власти које су овде владале. Одавде могу само да разумем и протумачим везу и идентификацију Срба са Мијацима - каже Брковски.

Према његовим речима, ниједно друго становништво централног типа није имало и нема већу тежњу за независношћу и аутономијом Македоније од Мијака. У том правцу, како објашњава Брковски, данашњи наследници Мијака поносни су на своје име и своје племените генетске особине, које карактеришу Македонца на овим просторима. Слично мисли и Мојсо Поповски, дипломирани професор историје и творац и администратор блога Лазарополе. Према Поповском, српски тврдње да су Мијаци српско племе које живи у етнографској целини Дебар-Река фраза је која се већ чула на овом подручју. Како објашњава професор, такве тврдње, које су сада поново релевантне из њему непознатих разлога, потичу са српске стране у 19. веку, а пре тога из Бугарске, али и из Албаније. Проблем је, како објашњава професор историје, наша грешка, јер политичари у земљи до сада нису обраћали пажњу на културну и локалну историју, већ само на ону политичку.

- На почетку желим да нагласим да данас постоје људи који су поносни на своје претке и културно наслеђе Мијакових. Да би био Мијак мораш бити тамо и живети у тој регији. Међутим, данас су сва она насеља која се идентификују са Мијацима викенд насеља и немају стварну контактну тачку са Мијацима само у наслеђивању неких обичаја и традиције - каже Поповски. Професор, коментаришући најновије догађаје на српској националној телевизији РТС у којима се тврдило да су Мијаци старо српско племе које живи у данашњој западној Македонији, каже да томе не треба придавати велики значај.

- Пре него што разговарамо о овој теми, треба имати знања о пропаганди током година у Лазарополу, Галичнику и читавом подручју. Према мојим истраживањима, у прошлости су постојале различите струје, које су у зависности од тога ко је био на власти на територији данашње Македоније, па су се вукле струје, односно склоност ка одређеним владарима. Конкретно за српску пропаганду за Мијаке, она почиње негде почетком 20. века када је заправо Македонија била под српском влашћу. Исто се тврди и за време када су Бугари окупирали Македонију и присвојили Мијаке као свој народ. Отуда желим да нагласим да ове тврдње које сада долазе из Београда не треба схватати озбиљно, јер су увек биле присутне. Важно је напоменути да су етнографска целина Дебар-Река и Поречи места на којима сунце сја другачије, а ваздух има посебан мирис и деценијама су сачуване традиције племена која су тамо живела, од којих се данас поистовећују са ликом данашњих Македонаца - завршава Поповски.

BorceMK (разговор) 12:39, 1. октобар 2020. (CEST) Ево вам још једна референца о Ристу Огненовића:

Огненовић је рођен у Галичнику 1870. године у породици Лоновци. Отац је отишао због профита у Солун, где је уписао средњу школу Егзархата. Касније се уписао у Светосавску учитељску школу у Београду и 1890. године постао учитељ. После неуспелог покушаја отварања српске школе у ​​Битољу, вратио се у Београд. Затим је отишао у Истанбул, у палату Галата, и уписао се у француски лицеј и учио француски језик. Био је један од главних људи Новакова који је ширио српску пропаганду на терену, односно отварао српске школе у ​​Македонији. Ристо Огњановић је радио као наставник у српској гимназији у Скопљу. Али пре своје смрти 1940. године написао је књигу „Галичник и Мијаци“, на македонском језику, тврдећи да ни он није ни Србин ни Бугар, односно да су Македонци посебан народ који се јасно разликује од њих у свакој научној гледај.

„Одмах да кажем да и Мијаци, као и сва друга племена у Македонији, имају два снажна осећања: једно, да буду Словени и да буду веома повезани са Србима, као и са Бугарима, а друго - да нису ни Срби ни Бугари, тако некако: да буду Мијаци, Брсјаци итд., а после тога Македонци "

„Ни Срби ни Бугари, пре доласка Турака на власт, нису имали ни времена, ни средстава, ни средства, нити снаге да направе (од нас) тесто: српско или бугарско ... Македонац је јасно одвојен од Србина и Бугара и ово рачунају их као рођаке стрица и тетке. Ово је осећај, свест и воља овог народа и добро је за обојицу да то знају. „Историја и наука то знају и неопходно је да наши словенски политичари то не забораве.

- из књиге „Галичник и Мијаци“

Ма није проблем што не говорите стандардни српски најбоље, што се мене тиче можете и на македонском, само сам то рекао пошто сте већ писали на српском. Овде се пре свега износе научне чињенице, а шта пише на енглеској википедији не значи да је "општеприхваћено у свету" и тачно. Ако тако мислите, претпостављам да се слажете да су Дамјан Груев, Христо Татарчев, Гоце Делчев и остали припадници ВМРО-а Бугари, пошто тамо тако пише. Довољно је да видим како кажете да било "српске окупације македонске земље" па да закључим колико сте пристрасни када је ова тема у питању.

Што се тиче текста весника Нова Македонија, односно његовог аутора Дејана Србиновског, само што је написао да је аутор и водитељ емисије "Квадратура круга" Бранко Станковић "етнограф", одмах доводи у питање валидност целокупног његовог чланка. Затим, ви извесног Мелетија Брковског, кога Србиновски описује као "познаваоца историје Мијака" називате "стручњаком". Сложићете се да то није исто. Потом је у дањем тексту споменут и одређени професор историје Поповски. Ви обојицу поменутих из чланка Србиновског називате "македонским експертима и етнолозима". Овакво писање не само што је пристрасно већ се може схватити и као недобронамерно. Тако познавалац Брковски каже да су Мијаци "легитимни представници старих Македонаца" - овако нешто ем што нема никаквих поузданих доказа ем личи на научну фантастику. Поповски прича како нису Срби и о некој српској пропаганди, да би на крају "зачинио" да на мијачком простору "сунце сија другачије и ваздух посебно мирише". Огњеновић, српски учитељ који је пред крај живота "схватио" да није Србин, говори исто, нису Срби ни Бугари. Ово ми баш личи на познати случај код вас, Бранко Манојловски, био Македонац па под старост "схватио" да је православни Албанац. Све у свему, осим тврдњи како нису једно него друго, нисам видео неке јасне историјске чињенице које показују оно на чему ви инсистирате. Иначе, у чланку су поменуте особе мијачког порекла које су имале различите идентитете. Lackope (разговор) 14:05, 3. октобар 2020. (CEST)

BorceMK (разговор) 20:18, 3. октобар 2020. (CEST) Да, на наравно, вама одговара цитирати само неке српске истраживаче јер вам то одговара, а Македонски истраживачи и етнолози уопште нису битни, тако? E па онда ово није веродостојни чланак, него чиста великосрпска пропаганда која уопште не одговара реалности. Исто да вам кажем да и Албанци имају своју верзију да су Мијаци уствари албанско племе, па снимају документарце, исто као и ваша Квадратура круга. А та ваша емисија сам само мало погледао и смучило ми се још првих минута кад је почело великосрпско тантрање... Зашто Мијаци, ако су, као што причате ту, срби, не причају српски, немају српске обичаје, музику и тако даље? Зашто је Димитрија Чупоски у 1902 године основао Македонско научно-литературно другарство у Санкт Петербургу, а не српско? Зашто је Ѓорѓија Пулески, роџен 1817 у Галичнику објавио у Београди 1873 године Речник четири језика, у коме поред српског ставио и македонски језик? Друга објављена књига Пулевског је Речник три језика (тројезични), такође објављена у Београду 1875. године. Ово дело је посебно важно због јасне концепције и отворено представљене идеје о домовини Македонији, македонском народу и македонском језику као посебном у словенском свету. Али ја стварно немам времена ту полемизирати о стварима која су тако јасне, да је уопште нонсенс трошити енергију. То што сте написали ту само доноси злу крв измеџу инако братскима српским и македонским народом и прави вас слични бугарима, који су се исто итекако окомили на нас. Тако да, као и због разлога да сте закључали страну тиме показујучи нетолеранцију према мишљенима која су различна од великосрпске пропаганде небеског народа. Па нека вам буде на част.