Мијаци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мијаци у Македонији су према Цвијићевим етнолошким истраживањима српска етничка група, [1], која се данас у Македонији већим делом изјашњава као Македонци, а мањим као Срби, [2]. а насељава планинске пределе Западне Македоније. Већи део становништва бави се сточарством, али постоји и велико интересовање за уметност, посебно за дуборез, сликарство, фрескопис и музику. Манастирски комплекс Св. Јован Бигорски има дуборез који је уникатно урађен од стране мијачких мајстора. Највећа насеља су Лазаропоље, Гари, Битуше, Селце, Осој и Сушица. Мијаци говоре македонски језик, али постоје и тврдње да су раније становници Гарија говорили другим језиком. Данас су скоро сви православне вероисповести. Једном годишње одржава се свечаност под именом Галичка свадба када се скупљају сви становници ових крајева.

Друга слична етничка група са подручја Македоније су Брсјаци.

Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. "У погледу историске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара“ Лазара и о „службама“ (славама) још се певају песме којима се слави ово доба. Али сада, после јаке бугарске пропаганде, ређе их певају но у раније време. Мијаци врло много знају о Краљевићу Марку, за кога веле, да је родом „од Леген-град“. Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој гори. Свака породица има славу („службу"). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св. Јована Бигорског. Све што у њему има везано је у националном погледу за српску историју. У њему је врло стари поменик, ванредно лепо писан на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи. Исто тако су на живопису на спољашњим манастирским зидовима насликани само српски владаоци до Косовске битке. Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује, да су увек тежили за самосталношћу. Стално су се противили грчком језику у служби божјој. Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру“. Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, Мијачка група (западномакедонски варијетет), Београд 1922, стр. 117. -. Вид. http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_2.pdf Балканско полуострво и Јужнословенске земље (2. део)].
  2. Према званичном попису из 2002, у општини Дебар као Срби изјашњава се 22 људи, као Македонци 3.911, док се нико не изјашњава као Бугарин. Већина су данас у оштини Дебар, као и у целој западној Макеоднији Албанци (11.348, тј. 62,2%). Вид. Званични попис Македоније из 2002, стр. 34