Разговор:Национализам/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Појава

Према Жарку Требјешанину, професору психологије на Београдском универзитету (доматриос)

Национализам : народњаштво, љубав према свом народу, родољубље, народни егоизам (Вујаклија стр. 610) Према Милану Вујаклији

Национализам је кад неко мрзи друге народе јер је несиуран у вредности сопственог. --Марко Покрајац (разговор) 21:14, 3 Апр 2005 (CEST)

А како онда зовеш појаву да тај неко уопште има своју нацију? Појава нација је један од највећих прекретница у историји и на енглеском се каже: nationalism. Милан Тешовић 00:57, 16 апр 2005 (CEST)

Па, кад неко има своју нацију, онда је припадник неке нације. Лепо је припадати некој нацији (нарочито ако је прогресивна), али то није најважнија ствар на свету... Када на енглеском хоћемо да кажемо национализам, онда изговоримо реч nationalism. --Покрајац (разговор) 01:24, 16 апр 2005 (CEST)

U engleskom jeziku ne postoji razlika između nacije i naroda, dok to kod nas postoji. Vujaklija je dao pogrešnu definiciju pojma nacionalizam, ali ta definicija je u glavi većine ljudi tačna. --Ninja 03:10, 16 апр 2005 (CEST)

Та друга реч која вам недостаје у разговору, и оно о чему Покрајац говори када каже "Национализам је кад неко мрзи друге народе јер је несиуран у вредности сопственог. " је ш о в и н и з а м. Само шовиниста мрзи незнајући шта мрзи, будући да ни свој народ (себе не воли).

Патротизам, национализам, родољубље (лепа српска реч) су синоними (у мери у којој синоними постоје). Развој иде од отаџбине (или домовине) = patria F, до народа /нације = natio, nationis F. = род, сродство, што српска реч родољубље каже без превођења.

Енглески користи исту реч за мржњу свих беѕ раѕлике, chauvnism. Нова левица, неолиберали и сл. свесно се труде да ту разлику пренебрегну. Не само на енглеском језичком подручју већ и овде, светска квазилевица се дочепала глобализације за свој пројекат и потрајаће доста док се вратимо здравим почетцима. --ангелина марковић 03:34, 16 апр 2005 (CEST)

На енглеском постоје два појма: peoples & nations. Али разлика није идентична разлици између народа и нације. Милан Тешовић 23:31, 16 апр 2005 (CEST)

Izvesan deo političkih pojmova se mora ispravnije i bolje objasniti, da bi ljudi samim učenjem istih i usvajanjem razgraničili jedne od drugih i shvatili prava značenja istih...

Nacionalizam je jedna istinska, velika i jaka ljubav prema svojoj naciji, veliko, snažno i bezrezervno rodoljublje i ponos zbog pripadnosti svojoj naciji. Nemački nacisti predvođeni Adolfom Hitlerom, svetski, neokolonijalistički, neokolonistički, rasističko-nacistički genocidni ološ je zloupotrebljavala ovaj termin u svoje propagandne i ideološke svrhe i time ozloglasila ovaj dobar i pozitivan termin, kom su komunisti ostavili gotovo ili isključivo negativno značenje. Nažalost, teško je preduteknuti i sprečiti zloupotrebu bilo čega na svetu.

Rasizam je mržnja, prema drugim tipovima ljudskih rasa, a znamo da postoje rase: Belci (Evropljani i Evroazijati), Crnci (Afrikanci), Žuti (Azijati) i Crveni (Indijanci).

Nacizam je mržnja prema drugim nacijama, nacionima ili etnosima, to jest prema drugim narodima drugog ili istog porekla.

Mržnja prema drugim rasama ili narodima se može klasifikovati i to: od samo obične i benigne antipatičnosti (šovinizam), do velike mržnje uz stavove da bi bilo bolje da ti i ti ne postoje (ultrašovinizam), pa do realizacija vrženja genocida po bilo kakvoj osnovi (ultrarasizam i ultranacizam).

Ukratko, Đuzepe Garibaldi je bio nacionalista, a Adolf Hitler - nacista i rasista. Markon Padrino (разговор) 17:59, 29. септембар 2021. (CEST)[одговори]

Фашизам и нацизам

Милане, хајде погледај мало последњи став о Немачкој и Италији. Ако ти није проблем погледај макар у средњошколски уџбеник: Немачка - нацизам (нација и социјална права), Италија - фашизам, корпоративна држава која о свима брине. (Разлике нису велике, али су значајне). Предугачко је да куцам, а има на разним странама. --ангелина марковић 00:34, 17 апр 2005 (CEST)

Шовинизам

Мислим да је нови опис шовинизма који је поставио Доматриос погрешан и непрецизан и да је стара верзија много боља, па сам вратио стару верзију. Ако си цитирао професора не значи да је то што си написао боље од онога што је написао неки Википедијанац. Стара верзија много боље објасни шта је нацио-шовинизам. --Милан Тешовић 23:36, 3. март 2006. (CET)[одговори]


Prve dve recenice su toliko neverovatne da moram da trazim izvor. Teku 19. veku da su ljudi poceli da se razlikuju po nacijama? A sto se same definicije tice, cini mi se da ne postoji apsolutna istina. Sto se mene tice, ja volim da mislim da je nacionalizam ono sto je rekao Mica Popovic - ljubav prema sopstevenom narodu, a da se mrznja prema drugim narodima ne zove nacionalizam, nego sovinizam. E, sad... Neko drugi bi mogao da kaze da to nije tacno, i verujem da bi bio sasvim u pravu. Trebalo bi naci mnogo bolji nacin za definicuju. ovo kako sad stoji, izgleda mnogo... kao deca da su pisala. (izvinjavam se ako nekog ovo vredja, ali ja tako misilim).--Maduixa kaži 21:06, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

U pravu je tekst, Maduša. :) Ozbiljno bez šale, nacionalizam je moderna pojava, s početka 19. vijeka, evo potvrđuje to i moj Oksfordski riječnik filozofije koji mi je pri ruci. Dakle, s francuskom revolucijom evropski intelektualci, kreću prvo u kulturni nacionalizam, koji će postati baza za kasniji politički nacionalizam. Dakle, kulturni nacionalizam, po kojem pripadnici jednog etno-kulturološko-društvenog prostora treba da se brinu prije svega o svojoj kulturi, je reakcionarni pokret na humanizam i renesansu, u kojima se zagovara univerzalna pripadnost evropljana... itd. E sad. Istina je da članak nije neki, ali većina iznešenih stavova se mogu provjeriti u većini literature o temi. ---Славен Косановић- {разговор} 21:15, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Хм, ја знам да са појавом романтицизма почиње и то неко национално буђење многих народа у Европи и у свету (међу њима и сами Срби, јелте), међутим, тешко ми је поверовати да пре 19. века народи нису имали свест о томе да припадају једном народу, групи, племену, назови како хоћеш. Ево, читам Историју Срба Станоја Станојевића и он помиње неко сазревање националне свести у Срба и жеље да оснују сопствену државу... Па да нису имали свест о припадништву истом народу како би ондфа знали коју државу хоће да оснују? Знам да је религија била много јачи осећај, али не моуг да прихватим да су људи били потпуно несвесни припадништва једном народу... Међутим све и да је тако, дефиниција и сам почетак чланка мора некако да се преформулише. Овако не личи ни на шта. Као што рекох, као да су га писали прваци.--Maduixa kaži 21:35, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]


И дај да већ једном научимо да референцирамо чланке... Ако те тврдње могу да се провере, како кажеш свуда, молим нека се мало нашарени чланак референцама. --Maduixa kaži 21:36, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се ја са том примједбом, али комплетна национална теорија је развијена баш у то вријеме. Та свијест у Срба о којој говориш је етничког карактера и сигурно су је имали и многи други европски народи. Али национализам, како је схваћен у већини култура данас, у филозофији, у политици, вамо тамо, је комплексна творевина, по многим ауторима, секуларног карактера, и ја вјерујем да је настал у Европи дјелимично и као одговор на хегемонију Римокатоличке цркве, а ево сад читам даље овај чланак из оксфордског ријечника и паралелно за промјеном друштвено-економских околности, дакле преласком са феудализма на индустријску револуцију... Популрано, у јавном мнењу, национализам је љубав према нацији, приврженост нацији, итд. Али иза свега ттога стоје сложене друштвене, економске и културне промјене у Европи и касније у цијелом свијету. Што се тиче чланка, по мени је клица, треба још на њему радити, а у вези референци, сад нисам лупетао по гуглу, и референцу коју могу да дам за ово што причам је горепоменути ријечник у штампаном облику. ---Славен Косановић- {разговор} 21:48, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Па дај. Куд ћеш боље референце од Оксфордског речника... --Maduixa kaži 22:10, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]


Овако је већ мнооого боље. Ај види ово шпто самја променила, ако може боље да се срочи и лупи ту твоју енциклопедију као референцу...--Maduixa kaži 22:19, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Сукоб измјена... Ево за сада сам превео прву реченицу са енглеске вики са референцама које тамо стоје, јер у овом облику та реченица сигурно одговара тим референцама. Ако будем, а вјероватно хоћу, радио даље на овом чланку, користиће информације из оксфордског ријечника, онда ћу га ставим као референцу. Има врло добар чланак о теми и на Stanfordovoj enciklopediji filozofije... а писао га је неки наш земљак... :) ---Славен Косановић- {разговор} 22:21, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Ријечник је Кембриџев, прекрстио сам га... Имам и Оксфордов, али се он мање бави овом темом, увијек их помијешам, али сам сад навео прецизно тамо све са ИСБН, само Амазон ће те одвести на шпанску верзију, јер у ствари и јесте превод са енгелског... ---Славен Косановић- {разговор} 22:40, 8. јун 2007. (CEST)[одговори]

Националсоијализам

Мислим да треба додати у том делу да националсоциајализам не заступа само антисемитизам, већ теорију супериорности немачке (аријевске) расе над осталима, јер је познато да нацисти ни Словене нису баш нешто високо ценили, а о Ромима да и не говорим...--Maduixa kaži 00:57, 9. јун 2007. (CEST)[одговори]

Не само Словене, имали су намјеру све да Германизују, мислим на цијелу Европу... :) Још нисам отишао на спавање, пошо па ми се нешто не спава, спарина овдје не знам код тебе, а ја не подносим клима-уређај... У контексту чланка о национализму, у праву си што се тиче идеје о супериосрносри аријеваца и мислим да се комотно може споменути, ја нисам јер ми је реченица и овако незграпна, па некако би ми било претрпано овдје горе, што не значи да се не може боље срочити... Е сад, што се тиче разрађивања терминологије и теорије нацизма, кога су све мрзили и зашто, мислим да то боље стоји у матичном чланку, дакле нацизам... мада када се буде проширивао и писао доле ниже одјељак о нацистичким схватањима национализма, као и оним који су имали фашисти у Италији и Шпанији, може се и о томе више. Иначе, нацизам као њемачки вид екстремног национализма, од самог почетка има огромне везе са антисемитизмом, али мање са мржњом других народа, хоћу рећи, његов развој има прије свега корјен у антисемитизму, а касније долазе на ред и остали... ---Славен Косановић- {разговор} 01:44, 9. јун 2007. (CEST)[одговори]

Што се тиче Рома, скоро сви у Европи су их тада и од много раније сматрали непожељним, Французи, Италијани, итд..., тако да се не може само приписати њима та мржња... ---Славен Косановић- {разговор} 01:47, 9. јун 2007. (CEST)[одговори]


Ma da se ne lažemo, oni koji su izmislili nacinalsocializam, nisu mrzeli jevreje iz ubedjenja, ili što im se nije svidala njihva faca, nego što su im se previše sviđale jevrejske pare. A antisemitizma nije bilo samo u nacističkoj Nemačkoj, Staljinovi konc logori za Jevreje su mogli ladno da stanu rame uz rame sa nacističkim. E, sad, u toj rečenici gde ja misim, bolje da se spomene superiornost arievske rase nad ostalima, jer to u neku ruku obuhvata sve - i antisemitizam, i anti slovenizam, i želju za germanizovanjem itd... Него... сад гледам, не могу да нађем ту реченицу на коју сам мислила кад сам оно писала...--Maduixa kaži 10:17, 9. јун 2007. (CEST)[одговори]