Пређи на садржај

Разговор:Обреновићи/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Ko je stavio spoljašnju vezu Priča o Obrenovićima??? Proverite o čemu se tu radi... Direktno se ide na link na kome neki manijak priča svašta o nekim tužbama i nekom placu... Neverovatno. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.178.56.178 (разговордоприноси) | 20:30, 26. мај 2007.‎

Спољашњу везу сам ја поставио. Тражећи информације о Обреновићима на Интернету нашао сам обиље информација на тој страни, то је одељак "КАКО ЈЕ УГАШЕНА ЛОЗА ОБРЕНОВИЋ" где врло згуснуто на малом простору има јако пуно података и историјских чињеница о Обреновићима, а то је оно што овом чланку фали. Нема сумње да су ти подаци преписани из неких књига и да је аутор ове стране залуђен Обреновићима мислећи да је он њихов потомак и наследник. Најбоље би било да се те чињенице искористе у овом чланку и генерално у чланцима о породици Обреновић. Међутим ја немам начина да поставим линк до само тог дела стране. Идеално би било да неко заседне и напише чланак у коме ће искористити те информације, то је један релативно захтеван и тежак процес енциклопедисања, а ову су само сирови материјали. То вам је као у руднику, мало руде и јако много јаловине. Жао ми је ако само видите јаловину, зато помозите да се руда извуче и искористи а онда одбаците и овај линк. Слажем се да у том делу који зовем јаловина има свега "невероватног" али се чак и та информација може додати у чланак (постоје људи који мисле да су потомци Обреновића...) јер имамо референцу. --Ђорђе Стакић (р) 07:21, 27. мај 2007. (CEST)[одговори]

поријекло

DR. Vladimir Corovic u svojoj knjizi " Istorija Srba " u odjeljku- Kocina Krajina na str.494 kaze da su Obrenovici porijeklom iz Bratonozica. Mnogi tvrde isto, kao recimo Martinovic, Vucelic...DR. Ilija Brakovic u svom djelu " Porijeklo i kratak pregled vladavine dinastije Obrenovic" ( Krusevac-1938..stamparija Slovo Ljubisava Kozica ) osim tvrdnje da su Obrenovici iz Bratonozica ( selo Klopot ) navodi i njihov rodoslov kao i pricu kako su dospjeli u Srbiju..Inace, u Bratonozicima postoji jako i rasireno sjecanje da su Obrenovici iz Klopota, odakle sele u Brskut ( takodje u Bratonozicima ) kao jos neka bratstva...i dalje u Srbiju.To predanje o Obrenovicima iz Bratonozica zabiljezio je i Dr. Jovan Erdeljanovic u knjizi " Kuci, Bratonozici, Piperi ", Srpski etnografski zbornik, knjige 8, 12, 16...Beograd 1907....Drzavna stamparija Kraljevine Srbije. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 37.0.70.231 (разговордоприноси) | 15:07, 26. октобар 2013.‎

Нетачности

Поштовани, Већ у неколико наврата покушавам да укажем да ова страница има пуно грешака који се односе на потомке Јакова Обреновића. Најпре у пасусу Династија Обреновић стоји да су само браћа Слободан и Србољуб Јаковљевић директни потомци Јакова Обреновића, што апсолутно није тачно. Осим њих своје порекло доказало је још преко 50 потомака, што по Милоју Јаковљевићу, што по стрицу браће Слободана и Србољуба, где се налазе њихова браћа од стричева Љубомир, Александар и Слободан Јаковљевић. Актуелни старешина није Слободан Јаковљевић, него Њ.К.В. Принц Предраг Р. Јаковљевић од Обреновића, који је одлуком велике већине потомака, као и поштовалаца династије Обреновић постао Старешина и Прва глава Краљевске Куће Обреновић, што је потврђено и оснивањем Удружења "Краљевска Кућа Обреновић". Његово право потврдиле су и две Краљевске Куће ван Србије и то East African kingdom of Bunyoro-Kitara, као и Royal House of Bagrationi-Gruzinsky. Новински чланци, као и књига "Обреновићи - Сакривена историја" чији је коаутор Слободан Јаковљевић, који се самопрокламује као Принц, никако не могу бити веродостојни и тачни подаци. Ако желите званичне документа и доказе слободно ми се обратите путем мога мејла. Замолио бих и администратора FriedrickMILBarbarossa да пре него што доноси неисхитрене и брзе одлуке прво и сам провери моје наводе. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Milosmilanovcanin (разговордоприноси) | 8. јануар 2016. у 16:13

Примедбе на чланак изнесите на његовој страни за разговор...Пошто смо на енциклопедији, за изнете податке овде, изнесите и релевантне изворе (овако без извора, ово ништа не значи)...тамо онда може да се дискутује...ако нико не буде имао примедаба на ваш саржај, можете га слободно унети у чланак :) --ANTI_PRO92 (разговор) 22:38, 8. јануар 2016. (CET)[одговори]
Овде се бркају бабе и жабе. Династија Обреновића, нажалост, данас више нема ни званичних ни незваничних потомака. Потомство Јакова Обреновића, за време владавине последњих Обреновића, није било део династије и краљевског дома. У време када се постављало питање наследника краља Александра Обреновића, нико их није помињао. Размишљало се о сину црногосрског књаза Николе, о томе да се посини један од браће краљице Драге - али нико и никада није помињао Јаковљевиће као могуће наследнике. Наслеђивање имовине није исто што и наслеђивање једне династије. Самозваним принчевима и удружењима грађана која се зову ”Краљевска кућа” овде једноставно није место. --N Jordan (разговор) 02:12, 11. март 2016. (CET)[одговори]
Династија Обреновића свакако је имала и има живих потомака. Када је у питању потомство господар Јакова Обреновића оно је увек имало контакта са краљевским домом и свим члановима династије Обреновића. Управо, приликом венчања краља Александра и краљице Драге у делу у коме су се налазили сродници краља Александра били су присутни Јаковљеви потомци. Размишљања о томе ко би требао да буде наследник престола нису ни постојала, јер је краљ Александар рачунао на свога биолошког и законитог наследника. Нажалост, краљевим убиством нису се оствариле његове жеље. Мишљења појединаца нису меродавна и неће моћи да оспоре чињеницу да је у Србији постојала и поново потврђена једина српска династија, која насупрот југословенској династији Карађорђевић у народу има велике симпатије и подршку. На основу изнешеног слободно могу рећи да појединци који не могу да поднесу ову чињеницу не треба ни да дају било какве оцене и коментаре.
Има ли то неки извор ( да потврди, а да није од самозваног принца Јаковљевића? -- Bojan  Razgovor  05:58, 28. август 2016. (CEST)[одговори]
Ево шта је написао Владимир Ћоровић, у ”Историји српског народа”: Већ у јануару 1902. год. слао је он (краљ Александар) у Беч свог личног секретара Милоша Петронијевића с поруком у том смислу и са обећањем, да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, и то, по свој прилици, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустро-Угарској. Постојала је и опција да краљ Александар посини црногорског принца Мирка. Страховало се и да би наследником могао да прогласи једног од браће краљице Драге. Према томе, питање наследника у ситуацији када је краљ био ожењен 12 година старијом удовицом која није рађала, а посебно након скандала са лажном трудноћом, је итекако било отворено. Једино што нико није размишљао да би потомци господара Јакова могли да наследе српски престо. Једноставно их нису сматрали делом династије и то је нешто што им је након Мајског преврата спасило главе. N Jordan (разговор) 07:57, 30. август 2016. (CEST)[одговори]

Баба Вишња

Баба Вишња је рођена у Доњој Трепчи у породици Урошевића. Погледајте чланак о њој, да се не би сада и овде водиле расправе. Немојте ради туристичке промоције Атомске бање у Горњој Трепчи мењати историју. Међутим, она није ”рођена Урошевић” јер сталних презимена у Србији у то доба није било, односно уводи их њен син, Милош Обреновић. --N Jordan (разговор) 07:54, 27. фебруар 2016. (CET)[одговори]

Став Краљевске куће Обреновић о праву на престо

Може ли неко да објасни зашто је ово битно? Ако би се преформулисало можда би и имало смисла, али овако делује као да је преписано са неког PR саопштења.--N Jordan (разговор) 16:30, 6. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Nije relevatno. Karadjordjevici i tamo neki Obrenovici se svadjaju oko necega sto ne postoji. Srbija je republika. -- Bojan  Razgovor  04:51, 7. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Хајде да мало сачекамо, па да уклонимо. Претенденти на непостојеће круне су део фолклора у многим земљама (у Француској постоје 3 ривалске династије), али их нико не узима за озбиљно. Не препуцавају се PR саопштењима по Википедији.--N Jordan (разговор) 21:45, 7. септембар 2016. (CEST)[одговори]
Пошто се нико није јавио са супротним мишљењем - избрисано. --N Jordan (разговор) 06:31, 1. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Јаковљевићи

ПОБОГУ, БРИШИТЕ ОВЕ ЈАКОВЉЕВИЋЕ!!!! ОНИ НИСУ ПОТОМЦИ ОБРЕНОВИЋА, ОНИ СУ ПОТОМЦИ МИЛОШЕВОГ БРАТА ПО МАЈЦИ!!!!! ДАКЛЕ, НИСУ ДЕО ПОТОМСТВА КНЕЖЕВСКЕ И КРАЉЕВСКЕ КУЋЕ ОБРЕНОВИЋ! --WikiNameBaks (разговор) 17:08, 7. октобар 2017. (CEST)[одговори]

Може да се задржи као куриозитет онај део о појави претендената. Међутим онај параграф испод поднаслова ”Династија Обреновић” је потпуно бесмислен. Информације се углавном понављају у оном делу о појави претендената. Иначе, најсмешније у целој причи је то да црногорски претендент Никола Петровић има далеко ближе родбинске везе са изумрлом династијом од Јаковљевића. Његова чукунбаба Анка Обреновић је била рођена тетка краља Милана. --N Jordan (разговор) 09:06, 17. фебруар 2020. (CET)[одговори]
Избацио сам онај параграф ”Династија Обреновића” где је једина информација била појава Јаковљевића. Та информација је пребачена у параграф о појави претендената. Тај параграф је мало прерађен и скраћен. Уредио сам и онај бар са стране. Обреновићи нису били племићи, не постоји старешина угашеног краљевског дома, као ни веб сајт. Ако Јаковљевићи желе, нека направе нову страницу за свој самопроглашени краљевски дом па нека те информације поставе тамо. Такође, избацио сам референцу на Жикину шареницу.N Jordan (разговор) 07:42, 2. март 2020. (CET)[одговори]

Разно

Заоставштина Милана и Александра је била продавана у Бечу октобра 1905, "у списку каталога има 1.166 бројева": сребро, посуђе, слике итд. ("Политика", 21. мај 1939). — Alekol (разговор) 21:02, 31. мај 2021. (CEST)[одговори]

Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење

Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:

Више информација можете да пронађете на горенаведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 13:54, 27. јул 2021. (CEST)[одговори]

Obrenovići i Teodorovići.

Ovo je sve jedna velika zbrka! Ovde su nabrojani i zapisani svi ljudi iz vladarske porodice kneza Miloša Obrenovića, tj. Teodorovića (1780-1860) i svi ljudi iz velikaške porodice Obrenović, porodice knez Miloševe braće po majci, Jakova i Milana, i podaci o obeju porodica.

Njih treba razdvojiti! Treba stvoriti stranicu - Obrenovići (Velikaška porodica) - i na nju prebaciti porodicu knez Miloševe braće po majci, sa sve rodoslovom i potrebnim podacima. Knez Miloš i vojvode Jakov i Milan nisu pripadali istoj porodici pa da budu na istoj stranici, da su bili braća po ocu, to bi bila druga priča. Porodica kneza Miloša je iz Gornje Dobrinje kod Požege, a njegove braće po majci, iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca.

Na ovoj stranici treba ostaviti vladarsku porodicu kneza Miloša, Teodoroviće - Obrenoviće, a rodoslovu njegove porodice dodati: Milivoja Blaznavca i sina mu Vojislava, Velimira, sina kneza Mihaila, Đorđa, sina kralja Milana i Đorđeve potomke, sina Stefana i unuka Pantu. Na ovoj stranici se može pisati o porodicama knez Miloševe braće po ocu, braće od stričeva, o članovima njegove porodice. Trebaju se napraviti stranice o Đorđevom sinu Stefanu i unuku Panti, jer i oni su članovi knez Miloševe dinastije Obrenović. Markon Padrino (разговор) 10:44, 11. септембар 2021. (CEST)[одговори]