Разговор:Пенелопа/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Пребацујем овде текст са несрећно названог чланка Пенелопa (а латинично) који је био потпуно „прекривен“ овиме (тј. невидљив због њега). Текст треба проверити и уклопити у постојећи чланак. Хвала унапред.--Михајло Анђелковић { talk } 13:51, 4. новембар 2007. (CET)[одговори]



Пенелопа и просци

Пенелопа (грчки Πηνελοπεια), је била жена Одисеја, краља Итаке. Била је кћерка Икарија, брата краља Тиндареја из Спарте. Мајка јој је била Перибоеја. Пенелопа је била близак род Јелени и Клитемнестри, које су биле кћерке Тиндарејеве. Тиндареј није заборавио мудар Одисејев савет, када се његова кћерка Јелена удавала и зато је помогао Одисеју да добије руку своје нећаке Пенелопе. Наговорио је брата да организује трку између просаца. Одисеј је био познат по хитрости и победио је у трци. Оженио је Пенелопу и неко време су остали у Спарти, пре него што је Одисеј одлучио да се врати у своје краљевство, на Итаку.

Икарије се противио одласку своје кћери јер ју је много волео. Пенелопа је била пред тешком одлуком: да остане с оцем или да оде с мужем. Прекривши лице велом, одлучила је да оде с Одисејем. Пенелопа је Одисеју родила сина Телемаха, који је још био дете када је Одисеј отишао у Тројански рат. Одисеј је невољно кренуо у рат, јер је знао за пророчанство да се неће вратити кући следећих двадесет година.

За разлику од својих рођака Јелене, Клитемнестре и Тимандре, Пенелопа је била верна своме мужу. Легенда каже да се Афродита наљутила на Тиндареја јер јој није принео жртве и да га је казнила тако што су све три његове кћери постале прељубнице. За време Одисејевог одсуства, многи просци су се скупили у Одисејев двор желећи Пенелопу за жену. Они их је све одбила, али их није могла отерати из двора. Када се Одисеј вратио, побио је све њене просце.