Разговор:Политички систем Војводине/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Н

Чланак је хвалоспев АП Војводини.

Супротно сепаратистичком покрету косовских Албанаца, војвођански аутономаши никада нису изјављивали да њихово политичко деловање има за циљ одвајање од Србије, већ само аутономију Војводине у саставу Србије

Ово не одговара истини

Код Јована Пејина пише у књизи "Поништење српског обележја Војводине" из 2013:

Врло мали број људи уме да сагледа заједничку црту аутономаша и сепаратиста у политици Војводине. Аутономаши у Новом Саду, уз подршку минорних политичара из Београда и повереника у Покрајини, негују привид лојалности према Србији. Њихова намера је огољена, одвођење Војводине без Србије у ЕУ без питања и сагласности српског народа у чије име говори. Савезници ДС - Нови Сад и ЛСВ су разни минорни новосадски аутономашки покрети и партије мађарске мањине, односно СВМ. Аутономаши отворено показују мржњу према Србији чији су држављани а нарочито према својим сународницима лојалним грађанима са којима живе и који их окружују

— стр. 81

--Нимчевић разговор  14:33, 2. јун 2014. (CEST)

A šta treba da bude ovaj članak? Pljuvospev? Ne vidim šta nije tačno u toj rečenici, lepo se kaže da autonomaši nikada "nisu izjavljivali" da su za ocepljenje Vojvodine i to je činjenica (nađi mi jednog koji je to izjavio i citiraj ga). E sad, to što Pejin kaže da oni ne govore ono što misle i da misle ono što ne govore je sasvim posebno pitanje. PANONIAN (разговор) 22:06, 2. јун 2014. (CEST)

Ne treba otići u drugu krajnost. Međutim, činjenica je da Srbi mahom ne žele autonomiju, jer im je strana. Autonomija Srba imala bi smisla jedino u drugom državno-političkom okviru. Npr. u Hrtvatskoj, u BiH, Međutim, u Srbiji, nacionalnoj državi Srba, Srpskoj matici, autonomija nema smisla. To podvlače gotovo svi domaći autori. Do autonomije je najviše stalo Hrvatima („kroatokomunistima“) i Mađarima („ugronacistima“):

Pejin piše:

Аутономија од 1945. године је нелегална и представља негацију историјских реалности! Нико Србе о аутономији није ни питао нити су о томе своју вољу изразили. Једноставно, АСНОС је донео идеолошку одлуку. Једну и неопозиву о аутономији. Како може да се призна статус аутономије ако је стечен нелегално?

— стр. 60

Na drugom mestu kaže:

Гласачи у Покрајини су малим излазом маја 2008. бојкотовали изборе и аутономашке покрете. Ова скупа политичка игра гласача показала је да промене у држави не долазе из Новог Сада него из Београда који није подстакао бираче да гласају због својих партијских коалиција у борби око власти. Управо мала изласност омогућила је успон новог аутономаштва којем се придружила новосадска ДС на основама старомодног кроатокомунизма. Тврдња да су 3/4 посланика скупштине Војводине гласали за Статут који је одраз воље и жеље грађана да живе боље" је празњикава као уосталом и све што је рекао Бојан Пајтић. Упозорење да су критичари Статута незналице, јесте покушај новосадске организације ДС, која се одметнула од централе, да се одбрани од аргументоване критике.

— стр. 29-30

O autonomašima kaže:

Присталице и идеолози сепаратистичких партија и покрета којих има неколико у Покрајини су нелојални грађани Србије! Њихова нелојалност је позната јавности и по њој су препознатљиви. Представили су је партијским програмима, циљевима и јавним деловањем. Најдаље је отишао Ненад Чанак, лице које нема породичне корена у Војводини, није коленовић, није везан за њу породичним пореклом а још мање у културном и духовном смислу, који не разуме српско национално биће. Ненад Чанал, као да је политички образован у Кумровцу па на Војводину гледа као плен из рата 1941-1945. Истина, због основане сумње да је сепаратиста, тражио је и добио од Министарства унутрашњих послова потврду да није сепаратиста и победнички маше њоме у јавности. Али, његови иступи и програм странке - захтев за законодавну, судску и извршну власт, затим амбасадоре, „шала“ са војвођанским пасошем и слично покреће сумњу да је у питању сепаратизам и издвајање Војводине и Србије. Заједно са њим, његов бојовник Бојан Костреш, такође без завичајних корена у Војводини, који театрално, мегаломански, бахато и празнословно тврди: "... само јака и богата Војводина може Србију да учини демократском европском државом, а пре него што Србија постане европска демократија Војводина мора да буде политички субјект."

— стр. 14

--Нимчевић разговор  22:44, 2. јун 2014. (CEST)

lepo se kaže da autonomaši nikada "nisu izjavljivali" da su za ocepljenje Vojvodine i to je činjenica

Dokaz?--Нимчевић разговор  22:51, 2. јун 2014. (CEST)

I nije mi jasno kakve veze ima kroatokomunistička Vojvodina sa srpskom Vojvodinom - političkim entitetom Srba u Južnoj Ugarskoj? Prečanski Srbi su u novu zajednicu ušli bez ikakvih uslova, što je apostrofirao Jaša Tomić na Velikoj narodnoj skupštini. Drugim rečima, Srbi prečani doživelu su dolazak srpske vojske kao nacionalno oslobođenje za razliku od Jugoslovenskog (bolje reći hrvatskog) odbora koji je pred srpskim predstavnicima izašao sa svojim posebnim zahtevima. Jedino su se nenarodni elementi (veleposednici, komunisti, nacisti) zalagali za Vojvodinu kakvu danas poznajemo. Sumnjam da takva Vojvodina ima ičega sličnog sa Srpskom Vojvodinom.--Нимчевић разговор  23:03, 2. јун 2014. (CEST)

Истраживања новосадске агенције „Скан” спроведена су на узорку од 1.500 испитаника. Тако да се не може рећи резултати верно одражавају мипљење грађана Војводине. Уз то, анкета је спроведена пре десет година. Ситуација се у међувремену променила. Сада свуда побеђује СНС чији став о Војводини је познат.--Нимчевић разговор  15:51, 3. јун 2014. (CEST)

Нимчевићу, ја не спорим да Пејин тврди оно што тврди али које он има доказе за то што тврди? Шта њему значи "мала излазност" на изборима? И та "мала излазност" је била натполовична. Ја на пример не излазим ни на какве изборе (републичке, покрајинске, општинске), али то не значи да тиме не признајем те институције за које су избори расписани. Не гласам само због тога што ми се ни једна од понуђених политичких опција не чини вредном мог гласа, односно ја тиме бојкотујем политичке партије, а не установе. Такође у програму партије ЛСВ се не помиње оцепљење од Србије, без обзира шта тврди Пејин: http://lsv.rs/UserFiles/pdf/Program_LSV.pdf Више се не помиње чак ни Република Војводина, јер је ЛСВ одустала од те идеје коју сада промовише Војвођанска партија. Такође, Војводина (Банат, Бачка и Барања) се 1918. присајединила Србији као административна покрајина са својим институцијама (владом, скупштином, министарством народне одбране...). Што се тиче анкете, слободно убаци и неку новију у чланак. PANONIAN (разговор) 18:06, 3. јун 2014. (CEST)

Откуд теби да Велика народна скупштина има карактер парламента? а Народна управа карактер владе, а њени одсеци карактер министарстава?--Нимчевић разговор  19:13, 3. јун 2014. (CEST)

Доказ су проблематичне изјаве дотичних лица и програми њихових странака. Програм се мења, али суштина остаје иста. То историја потврђује. Тако је Хрватска републиканска сељачка странка да би показала да је лојална одустала је 1925. од придева републикански и постала само Хрватска сељачка странка, али је њено вођство 1941. предало власт усташама и тако оповргло све изјаве лојалности од 1925 до 1941. и постало колаборационистичко. Чанак се није нимало променио. И даље даје проблематичне изјаве. Прошле године је рекао: „Лакше је одвојити се од Србије, него Србију променити“. Као да га је говорништву учио антисрпски настројен Куен Хедервари. Србија константно од 1945. има проблема са аутономашима који траже већа „права и дужности“. Ако их не да, пребацују јој „великодржавни хегемонизам“ и траже интернационализацију питања. Који нормалан грађанин Србије тражи да се српско питање интернационализацује?!? То је Ф. Хоџа урадио, мимо Србије, шездесет и неке, пред масовне протесте у Приштини. Сам Димић каже да је циљ војвођанских аутономаша и шиптарских сепаратиста исти: осамостаљење од Србије. Једино их, како каже, разликују методи: „Методи које су постојеће покрајинске политичке елите користиле у разбијању Србије био је умногоме различити, али је циљ био исти (стр. 382)“. Захваљујући својој бројности Шиптари не презају од насиља над Србима са Косова и Метохије, док аутономаши дипломатски настоје да дођу до својих циљева. Стога је реченица да се нико од аутономаша не залаже ни за какво одвајање од Србије нетачна. Аутономаши можда не желе независну републику, али желе парадржаву створену уставним амандманом из 1968. и потврђену антисрпским уставом из 1974. То је у суштини једно те исто.--Нимчевић разговор  18:58, 3. јун 2014. (CEST)

O jednoj partiji se može davati sud isključivo na osnovu njenog programa. U programu LSV je ranije izričito pisalo da se ova partija zalaže za Republiku Vojvodinu, dok sada to u programu ove partije ne piše. Prema tome, ne samo da LSV nije separatistička, već se više ne zalaže ni za federalizaciju Srbije. Sa druge strane, Vojvođanska partija se danas zalaže za Vojvodinu Republiku, ali to opet ne znači da je ta partija separatistička. U sferi u kojoj i Pejin i Antić deluju kao politički akteri (a ne kao naučnici) je sasvim očigledno da oni tu ne deluju na drugačiji način od drugih političkih aktera, odnosno mnoge stvari koje govore imaju za politički cilj da ocrne one koji misle i govore drugačije od njih, da bi im time umanjili broj glasova na izborima, a povećali broj onoj političkoj opciji koju sami podržavaju (što bi bila Treća Srbija u Antićevom slučaju, dok su u slučaju Pejina to Dveri). Pri tome ja lično ne podržavam ni jednu od ovih opcija (LSV/VP nasuprot Treća Srbija/Dveri), ali svakako ne bi trebalo da u članku citiramo njihovo međusobno pljuvanje. Neutralan pristup temi treba da ide ka tome da u članku jefnostavno opišemo za čega se zalažu Čanak, LSV i Vojvođanska partija (i to na osnovu njihovog političkog programa), a za čega se zalažu Antić i Pejin. PANONIAN (разговор) 19:57, 3. јун 2014. (CEST)

I nisam govorio o Velikoj narodnoj skupštini već o Velikom narodnom savetu (čini mi se da nešto slabo poznaješ tu tematiku). PANONIAN (разговор) 20:01, 3. јун 2014. (CEST)

Како да не. Са одлукама Велике скупштине сам упознат. Нигде се не тражи посебан статус за Бачку, Банат и Барању у оквиру Србије. Напротив, Јаша Томић, који је учествовао у састављању одлука, каже: „Одлучили смо да једно будемо са Србијом, без услова, без преговора и без поговора“.

Где пише да се о једној партији може давати суд искључиво на основу њеног програма? Чак и ако је то тачно, то опет не може да прикрије чињеницу да Чанак и лигаши воде политику која се коси са животним интересима Србије. Пази. Чанак се противи изградњи аутопута Хоргош-Пожега и моста између Србије и Републике Српске код Сремске Раче. То може да се протумачи једино као сецесионизам. Са Чанковим пројекцијама сам такође упознат:

Чанак је 1999. године понудио Србији две републике и покрајине Шумадију и Моравску. Његова понуда се потпуно поклапала са поделом Србије за време окупације 1916-1918. године, на аустроугарски Гувернман и Бугар Мораву!

— стр. 60

Димић, Пејин, Антић, Попов и сви који ти се не свиђају због антиаутономашких тенденција објашњавају појаве у блиској прошлости служећи се изворима. Стога су прихватљиви као литература. Шта је теби доказ да Чанак, који је до јуче говорио како ће да обеси о бандеру све противнике, није променио курс?

Имаш ли ти доказ за ово?

„Супротно сепаратистичком покрету косовских Албанаца, војвођански аутономаши никада нису изјављивали да њихово политичко деловање има за циљ одвајање од Србије, већ само аутономију Војводине у саставу Србије.“

Ово је у колизији са стварношћу и са досадашњим истраживањима која показују да тенденције аутономиста остају исте: што већа самосталност Војводине.

Не подржаваш ЛСВ? На твојој корисничкој страници међу националним застава налази се застава покрајине Војводине са звездама којих има и на логоу ЛСВ.--Нимчевић разговор  22:59, 3. јун 2014. (CEST)

Ljudi ja nisam siguran koliko istorijat političkog statusa Vojvodine treba da stoji u ovom članku...msm da je to stvar za članke političke istorije posebnih tvorevina na koje se odnose...obično u ovim člancima stoje opisi institucionalnih sklopova, način donošenja političkih odluka...ukratko, opis institucionalnog okvira AP Vojvodine....o istoriji (eventualno) o nastanku tog sklopa (dakle od 2 sv rata kad je (S)AP stvorena...a ne sad statusu Srba i njihovih političkih tvorevina na tom prostoru, to nema veze sa člankom.....akcenat je na institucionalnom sklopu definisanom kao AP Vojvodina (v članke PS Nemačke-taj ću uskoro da prevedem na našu viki)...(u tom smislu me i nervira ovaj naslov Politika Vojvodine....i uopšte tipa Politika Srbije...to su nestručni ljudi preuzeli sa engleske viki, tj. anglosaksonskog tematskog područja gde određene celine u političkim naukama nisu podudarne sa našem (evropskom kontinentalnom) shvatanju istog....tako da je pravilnije da naziv članka i ove, a i svuda bude Politički sistem......Politika Vojvodine ništa ne znači!....--Ivan_FPN92 (разговор) 16:29, 3. јун 2014. (CEST)

Иване, у том одељку је написан историјат политичког статуса Војводине, као и историјских програма и идеја за формирање аутономних територија на овом подручју. То тематски одговара наслову овог чланка, док је тема чланка Историја Војводине много шира. Ако мислиш да то не треба да буде у овом чланку, у ком онда треба да буде? Предлажеш ли можда да се то онда пребаци у нови чланак са насловом "Историјат политичког статуса Војводине"? Такође мислим да наслов "Политички систем" никако не би одговарао теми овог чланка, јер он не би покрио велики део његовог садржаја (политичке партије, изборе, мишљења о статусу Војводине, итд...). Чак и кад бисмо имали чланак са насловом "Политички систем Војводине" требало би решити питање шта са остатком садржаја овог чланка. Ја сматрам да је боље да све то буде обједињено у овом чланку, а предлажем да се напише нови чланак са насловом "Политички систем Војводине" где би се детаљније писало о тој теми. PANONIAN (разговор) 18:06, 3. јун 2014. (CEST)

Политика Војводине

Наслов нема смисла. Шта значи "политика" у синтагми Политика Војводине? Какву политику води Војводина? Шта је Војводина? Као што је већ рекао Иван, наслов Политика Војводине нема смисла. Политички систем је пристојнија синтагма и среће се у књигама.--Нимчевић разговор  15:11, 10. јун 2014. (CEST)

Нимчевићу, да ли би бар покушао да упоредиш наслов који форсираш са садржајем чланка? Израз "политички систем" нема никакве везе са огромном већином садржаја у чланку. Ако хоћеш да пишеш о политичком систему АП Војводине изволи написати нов чланак са таквим насловом. Овај чланак говори генерално о укупној политици на подручју АП Војводине, а не само о "политичком систему". У чему је твој проблем са разумевањем тога? PANONIAN (разговор) 15:13, 10. јун 2014. (CEST)

Članak počinje sa pomenom Statuta. Ako politički sistem Vojvodine nema veze sa Statutom, zašto se pominje Statut? Ovaj članak govori o stvarima koje veze nemaju sa "politikom Vojvodine". AP Vojvodina je nastala 1945, voljom partije, a pre toga nije ni postojala. "Politika AP Vojvodine" ne može da se projektuje u prošlosti, jer takav pristup prošlosti je neispravan.--Нимчевић разговор  15:17, 10. јун 2014. (CEST)

Какве везе има са чим чланак почиње? Може почети са било чим. Један мали део овог чланка чини опис политичког система, али вечи део чланка нема везе са тим. И већ сам ти показао да Војводина може да се пројектује у прошлост чак и до праисторије: http://www.prometej.rs/Izdavacka-kuca-Prometej/532/Medovic-Predrag.shtml Једноставно прихвати ту чињеницу и не помињи поново тај глупи "аргумент". ако тио наслов "Политика Војводине" смета због могућих разних значења, не видим шта је проблем са овим новим насловом "Политика на подручју АП Војводине" (из тога се никако не може закључити да "Војводина води политику). PANONIAN (разговор) 15:23, 10. јун 2014. (CEST)

Тема није дефинисана. Овај чланак је коктел, хибрид. Свашта је ту набацано. Ту књигу коју цитираш ниси читао. Политика и Војводина су две неспојиве речи.--Нимчевић разговор  15:27, 10. јун 2014. (CEST)

I više oko tog naslova, POLITIKA VOJVODINE/SRBIJE/HRVATSKE/BAVARSKE ne znaći NIŠTA!...to se neko ove napravio pametan i sa engleskog Politics of... preveo kao Politika.......to nema veze jedno sa drugim, prvo zato što nije pravilno (nakaradno) prevedeno, jer u engleskom politics nije politika u srpskom u ovom kontekstu u kojem se reč koristi, a drugo političke nauke i terminologija kojom se koriste nisu podudarne (dakle ne samo na jezičkoj osnovi i prevođenju) u američkom i evropskom naučnom krugu....ovo je klasičan primer toga....dakle SVI ČLANCI na srpskoj vikipediji koji nose naziv Politika Srbije/Azerbejdžana/Ruminije/Vojvodine.... su POGREŠNI i sve ih treba preimenovati u Politički sistem.......!--Ivan_FPN92 (разговор) 05:06, 6. јул 2014. (CEST)

LJUDI!

Nisam pratio raspravu vas dvojice gore, ali koji klinac postoje dva članka Politički sistem Vojvodine i Politički život u AP Vojvodini...daj nemojte se sprdati sa enciklopedijom....politički život u svakoj zemlji/subordiniranom entitetu se odvija u institucionalnim okvirima koje skupa nazivamo Politički sistem......politički život je deo političkog sistema (ili bliže, politički život se odvija preko stranaka--dakle partijskog sistema, koji je deo političkog sistema, raznih NVO, građanskih inicijativa, izbora....)...ovo sve treba da bude u jednom članku svejedno kog naziva....ne zezajte se...--Ivan_FPN92 (разговор) 04:51, 6. јул 2014. (CEST)

Dobro, jesi li ti pročitao članak Politički život u AP Vojvodini? Tamo ima gomila stvari koje ne spadaju pod temu "politički sistem". Da li pod svojim predlogom za spajanje podrazumevaš da se taj deo sadržaja briše? Ajde mi molim te iznesi svoj konkretan predlog rešenja šta da se uradi sa tim sadržajem? PANONIAN (разговор) 11:18, 6. јул 2014. (CEST)

Drugim rečima, veliki deo sadržaja tog članka govori o stvarima koje se ne odvijaju "u institucionalnim okvirima koje skupa nazivamo Politički sistem". PANONIAN (разговор) 11:21, 6. јул 2014. (CEST)

Другим речима, аутор је промашио тему. Дај Иване нађи начина да уклопимо историју Срба у Хабзбуршкој монархији у политички систем Војводине.--Нимчевић разговор  12:28, 6. јул 2014. (CEST)

Nije to istorija Srba u Habzburškoj monarhiji već istorija ideja za političkim organizovanjem prostora Vojvodine i nisu pomenute samo ideje Srba, već i ideje Nemaca i Mađara, kako nekadašnje, tako i današnje. To spada u temu "politika", ali ne i u temu "politički sistem", jer nema veze sa okvirom sadašnjeg političkog sistema ili, da tako kažemo, nema veze sa pravnim okvirom AP Vojvodine već sa pojmom Vojvodine kao geografske regije. Ne može se sve podvesti pod okvir prava i zvaničnih političkih sistema, jer postoji sijaset tema koje se nalaze izvan tog okvira. Nisam protiv da se delovi tih članaka spoje, ali se mora naći odgovarajući naslov pod kojim se može pisati o istoriji ideje političkog organizovanja područja Vojvodine. PANONIAN (разговор) 18:44, 6. јул 2014. (CEST)

О историји идеје пиши посебан чланак "историја идеје", а о историји политичког система војводине пиши чланак политички систем војводине. Ово што ти радиш се зове историзам. Тако су писали Ранке и његови наследници. За њих је историја ни мање ни више него остварење идеја. Што се тиче политичке терминологије, можда нисам јак као Иван, али знам да политика може бити спољна и унутрашња. А војводина не води независно од Београда ни унутрашњу политику, а камоли спољну.--Нимчевић разговор  18:59, 6. јул 2014. (CEST)

Ljudi, što se tiče spajanja, dakle podnaslovi Izbori i Političke partije mekano idu u poltički sistem/polit. život (jer je to deo te tematike, samo može dosta opširnije o tome da se napiše...kako politikološka klasifikacija i evolucija partijskog sistema, kako izborni sistem, btw skoro promenjen...tematika vezana za nacionalne manjine itd itd.), kako god se dogovorili da ostavimo naslov...što se tiče ostalih stvari.....iz jedne perspektive... pomenuti deo Istorijat političkog statusa..... pa to je klasična tematika za članke Vojvodina ili Istorija Vojvodine...klasična politička istorija....tu se opisuje istorijat političkog delovanja na tom prostoru, i to je stvar za istorijske članke....msm šta je drugo za članak Vojvodina ako ne to...ako u specifikumu postoji neka ideja koja nije realizovana, onda se piše o tome (slučajno mi pri ruci knjiga Dragana Simeunovića o Novovekovnim političkim idejama u Srba, i tu primera radi pominje plan Slaveno-serbskog carstva Petra I Njegoša, Simeuna Ivkovića...takve stvari idu u poseban članak pod tim nazivom) (ukoliko nije članak tipa Život na prostoru Vojvodine u HB monarhiji, pa onda da se tu piše stvari iz društvene istorije , kultura i života svakodnevice tog vremena itd.)....sa drugog aspekta...ae da pogledamo pozitivno iskustvo sa celokupnog projekta....1)- nigde na srpskoj viki nema članak pod nazivom Politički život u Srbiji/Engleskoj/Americi/Bavarskoj...šta bi stavili npr u takav članak Politički život u Srbiji?....ono što je sadržano i moguće dopuniti u drugim člancima o Istoriji Srbije, Kneževini/Kraljevini Srbiji?.. i šta sve ne....2)- Ni na jednoj drugoj viki nemaju takve članke, a u člancima o političkim sistemima se navodi ono što sam gore napomenuo da spada pod to...evo primera za Austrije, Nemačke...tačno se vidi šta ideo u te članke...od političke istorije, za ovaj članak je relevantan Omnibus zakon, presude ustavnog suda...eventualno pitanje širine autonomije iz 90-ih i promena, mada mislim da je i to previše...dakle stvari koje nisu u opsegu dalje od 20/30 godine istorijski....i to konkretno kako su promenile institucionalni sklop naziva AP Vojvodina, a ne ove stvari vezane za jogurt revoluciju, političku situaciju tad itad...te svari idu u članak o Vojvodini pod naslovom tipa 2000-e' i u članak o Istoriji Vojvodine (kao i ovo što je sad u članku o istoriji statusa...--Ivan_FPN92 (разговор) 20:05, 6. јул 2014. (CEST)

Овде стварно треба преводилац. Да се историјски део овде не уклапа, то је мени већ одавно јасно и о томе све време причам. Међутим, то очигледно није јасно аутору овог текста, кога не занима уопште твоја прича. Да га занима, он би одавно урадио како си рекао. Заправо, он гледа да историјски део остане у овом чланку. Џабе му цитираш чланке на немачкој википедији. Треба му преводилац да би их могао разумети.--Нимчевић разговор  20:46, 6. јул 2014. (CEST)

Kapiramo se... (ovo sam samo citirao da vidi mrežu članka tamo)...odgovor nije bio tebi nego Panonijanu, nego sam u produžetku samo nastavio diskusiju :)..--Ivan_FPN92 (разговор) 21:11, 6. јул 2014. (CEST)