Разговор:Република Српска Крајина/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Protjerivanje

Htio bih reci da je navod o protjerivanju nedokazan. Postoje dokazi (svjedoci tadasnjih dogadjanja, vieo i tonski zapisi, novine) o tome da je preko medija izvjestavano o "pravcima povlacenja civilnog stanovnistva", cak postoje izvjestaji o letcima koji su se pojavljivali sa potpisom vlade "RSK", ali su bili navodno falsifikat od strane Hrvatskih vlasti. Medjutim, postoje dokazi o tome da je Milan Martic, nakon bezuspjesnih pokusaja zaustavljanja ofanzive HV-a i uskracivanje pomoci od strane Milosevica, naredio evakuaciju civilnog stanovnistva. "Protjerivanje" podrazumjeva nasilna sredstva u cilju motivacije stanovnistva na odlazak. Medjutim, stanovnistvo je ranije odlazilo, cak prije nego sto je HV naisao. U podrucjima poslije pada "RSK" su postojale aktivnosti koje su nagnali mali ostatak Srpskog stanovnistva na odlazak (paljenje, pljackanje kuca, fizicki teror, prijetnje, zauzimanja kuca od strane Hrvatskih izbjeglica iz BiH), medjutim, rijec je o malom broju preostalih Srba. Spekulacije o tome da li je postojao "tajni" plan tadasnjeg rukovodstva Hrvatske o etnickom ciscenju ili cak dogovoru Tudjman-Milosevic o tkzv. "Humanom preseljenju" su ipak spekulacije, bez dokaza. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 87.185.232.209 (разговор • доприноси)

I am a user from another wikipedia and have a question regarding the name of this entity: How is the name supposed to be read correctly: "Republika Srpska (-) Krajina" (Serbian Republic "Krajina") or "Republika (-) Srpska Krajina" (Republic of Serbian Krajina) or is this a "nobody knows" case? thanx in advance

Serbian Republic of Krajina should be correct — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.135.128 (разговор • доприноси)

I disagree. You see, it wasn't a Serbian Republic with the name "Krajina" but, instead, it's name is Srpska Krajina (Serbian Krajina), which is often used alone to refer to the area (without the Republic prefix which is used only when emphasizing it's a separate republic and when formally naming). So the name of the republic is Srpska Krajina (Serbian Krajina), whereas there are some other Krajina's in the neighboring areas such as Bosnian Krajina. The name Kninska Krajina is also used to refer to one part of Serbian Krajina. Thus, it should be, IMHO, Republic of Srpska Krajina (Republic of [insert name here] form) or, if we want to fully translate it, Republic of Serbian Krajina. --Дарко Максимовић (разг.) 01:58, 13. септембар 2008. (CEST)

...Boze sacuvaj...

Ma kakvo protjerivanje? Da su oni bjezali od hrvatske vojske ne bi isli traktorim na kojim je spremljeno sve od tepiha do dzezve.Davati statistike iz 1993. je krajnje sugavo jer su do tada gotovo svi Hrvati bili protjerani. Stavi sluzbene statistike iz 1991.g

И ја кажем „боже сачувај“ од глава као што је твоја. Да нису можда успут уговарали и туристичке аранжмане на неким рајским острвима са хрватском војском? ---Славен Косановић- {разговор} 20:23, 13. јануар 2009. (CET)

Sta sve necu cuti iz hrvatskih usta...strasno. Na kraju ce jos da ispadne da je 200.000 civila sa traktorima progonilo Hrvatsku vojsku :))) . Pa dobro ljudi, jeste li pogledali bilo koji snimak ili video zapis(ima ih poprilicno) na kojem hrvatska "vojska" presrece kolone Srpskih izbeglica, zlostavlja ih i ubija. Primer: http://www.youtube.com/watch?v=0g4QehT86CM&feature=related --Stefan VL (разговор) 20:42, 4. април 2009. (CEST)

U svakom je slucaju tesko i Srbima i Hrvatima biti nepristran, ako je to uopste moguce. Video link pokazuje da je ratnih zlocina bilo. Medjutim, upitno je da li se ovde radi o proterivanju ili o begu iz straha od terora ratnih zlocinaca unutar HV. Nemam nameru da iciju patnju i gubitke umanjujem, ali ja mislim da su ljudi napustili RSK iz straha od ratnih zlocina koji su se dogadjali. Jer, ratni zlocini su se dogadjali sporadicno, sto znaci da je tokom operacije bilo pocenjinih ratnih zlocina za koje su odgovorni ti pojedinci koji su ratne zlocine pocinili ili naredili, a ne sistematski, od strane cele vojske ili drzave. Tu je bitna razlika. Civili su izbegli iz straha od ratnih zlocina, koji su se dogadjali sporadicno, a ne sistematski. Pitanje je, da li sporadicni ratni zlocini znace proterivanje? Po meni, to je bio izbeg Srba iz straha od terora, ne proterivanje Hrvatske Vojske. Situacija ih je navela na izbeg, ne prisila. Prisila odnosno proterivanje je ultimatum - ili ides ili te ubijamo; Civili nisu bili pod ultimatumom vec u poziciji politicki nesigurne situacije, tipa - "ili rizikujemo bezbednost ili idemo". Kada neko donese odluku da ostane u slucaju progona, posledica je smrt. Kada neko donese odluku da ostane u slucaju pol. nesigurne situacije, posledica je ugrozenost. Srbi nisu bili proterivani, vec (jako) ugrozeni. P.S. Bez namere da ikoga vredjam, iznosim neistinu ili budem subjektivan; Zato oni koji znaju bolje, koji su sve mozda prosli, neka me isprave tamo gde sam eventualno pogresio. --193.171.240.44 (разговор) 01:54, 6. мај 2009. (CEST)

 Delimicno si u pravu, cinjenice nam govore da je oko 2.000 srba ubijeno u akciji "oluja", to su civili koji nisu uspeli
 da izbegnu u Srbiju, Bosnu, ili da se na bilo koji nacin spasu. Sta bi se desilo da su svih 200.000 srba ostalo u 
 Krajini??? Dali bi svi oni bili ubijeni, muceni, terorisani??? Jednostavno, Hrvatske i muslimanske snage su krenule
 na Krajinu, i niko od civila nije hteo da rizikuje svoj zivot. SVE OVO JE SAMO POSLEDICA SRPSKE I HRVATSKE POLITIKE.
 Veoma je cudno da JNA nije reagovala na "oluju", bez obzira na to sto je bila pod sankcijama.
 Cak znamo da predsednik Slobodan Milosevic nije dopustio izbeglicama da udju u Beograd, nego ih je slao u Vojvodinu
 i na Kosovo i Metohiju. Kad je JNA bila na oko 50 km od Zagreba, Srbiji je zapreceno bombardovanjem i uvedene 
 su sankcije. Vojoslav Seselj je u skupstini predlagao granatiranje Zagreba, cime bi rat bio okoncan a Hrvatska
 izbrisana sa Evropske mape. Naravno, Milosevic to nije prihvatio i nije bilo usvojeno u parlamentu. Posledica
 sankcija je bila ogromna inflacija u Srbiji. JNA se povukla sa teritorije Hrvatske, i usledila je "slavna" pobeda
 Hrvatskih snaga nad civilima, koje nije imao ko da brani. --Stefan VL (разговор) 17:03, 10. мај 2009. (CEST)

Još malo o "protjerivanju"

1. Lako bi bilo utvrditi istinu o tome kad bi bilo hrabrosti i dobre volje sa svih strana, a posebno sa srpske. Postoji masa dokumenata snimaka, svjedočenja. Svi smo gledali sve ondašnje Televizije.

2. Ja sam bio u Oluji. Prije same akcije cijelu se noć puštao na radiju Tuđmanov proglas lokalnom stanovništvu da ostane u kućama, da ne bježe od HV-a.

3. Nisam u akciji vidio ni jednog srpskog vojnika ni civila. Da sam imao dalekozor, možda bih nekog i ugledao. Svi su oni pobjegli prije nego što smo mi ušli na taj teritorij. Rijetki su ostali, ali ih ja nisam išao gledati.

4. Oni nisu ni željeli živjeti u hrvatskoj državi. To su izjavljivali na svim stranama, a tako su se izjasnili i na svom jednonacionalnom referendumu. Išli su na sve ili ništa, a nakon vojnog poraza dobili su ništa pa su otišli "svome jatu", tj. ostalim Srbima, u Bosnu ili Srbiju.

5. Ovo je sasvim povezano s točkom 4. U želji da taj teritorij osiguraju samo za sebe, očistili su ga od svih nesrba. Baš po onoj "slavnoj" Njegoševoj "do istrage vaše ili naše". Naravno da su se bojali odgovornosti za to što su učinili, a posebno osvete onih koje su četiri godine ranije protjerali.

6. HV je srpskoj paravojsci ostavila dva koridara za povlačenje, a ovi su radije to iskoristili nego da se predaju. Skoro svaki odrasli muškarac na tom teritoriju bio je u njihovoj paravojsci. Razumljivo je da su se s njima željele povući i obitelji. A kad se povukla cijela paravojska i njihove obitelji, nije više imao tko ni ostati.

7. U ono vrijeme nitko u Hrvatskoj nije bio žalostan što oni odlaze. Nema potrebe da sada o tome lažemo. Protjerali su sve nesrbe, zagorčavali nam život četiri-pet godina, htjeli nas uništiti, stalno bombardirali obližnja područja.... i naravno da ih nitko nije volio. Bili smo sretni kad im se raspala ta krvava tvorevina i kad je nestala za nas ta opasnost. Konačno smo se mogli nesmetano kretat po cijeloj Zemlji. Naravno, najsretniji su bili naši povratnici u svoje domove. A za taj narod što je otišao, znali smo da je dušom i srcem bio za Veliku Srbiju i da više voli odseliti u malo manju Veliku Srbiju nego živjeti u Republici Hrvatskoj. A Velika Srbija znači skoro nikakvu Hrvatsku, tj.ono što se vidi s vrha zagrebačke katedrale, kako nam je onaj nakazni Šešelj obećavao.

8. Poslije se naš stav o tom stanovništvu prilično promijenio. Nama ne trebaju njihove kuće, njive, dvorišta.... Neka se slobodno vrati tko hoće, jer nam više ništa ne mogu, a pogotovo nam ne mogu ugroziti državu. Ali ne vjerujem da ih ima mnogo koji se žele vratiti. Koliko vidim vraćaju se uglavnom samo stari ljudi... da umru gdje su rođeni. Od mlađih neki su započeli novi život tamo gdje su otišli, a neki i dalje mrze Hrvate i Hrvatsku kukajući kako su ih ustaše protjerale, a prešućujući da su prije toga oni protjerali svoje susjede nesrbe, ili podržali te protjerivače, ili samo okrenuli glavu dok su to oni činili. Da nisu to učinili, ne bi ni bili napuštali svoje kuće - to je sigurno. Nama Hrvatima rat i nasilje nije bilo ni u dupetu, a kamoli u glavi. Govorili smo da koji bi to imbecili ratovali usred Evrope u 20. stoljeću!? Nismo baš shvaćali ozbiljno kad ste vi tražili oružje da idete na Kosovo, kad ste tražili da ubijete Vlasija, Šuvara, Račana, Tuđmana, kad ste Slobu tražili salate.... Bilo vas je previše koji ste mentalno još bili u turskim vremenima, a ni danas nije puno bolje, dok ste izabrali onog nendertalca za predsjednika.

9. U Hagu je dokazano da je topničko djelovanje HV-a bilo vojno motivirano, a ne protiv civila. Tražili su nam sve živo ne bi li dokazali suprotno... topničke dnevnike, ovo-ono, gazeći nam tako i suverenost, ali ništa nisu mogli dokazati.

10. Palež poslije Oluje nema veze sa samom akcijom i odlaskom stanovništva, koje je otišlo puno ranije. O tome jako malo znam, samo nešto nagađam, ali to je neka druga tema.

Прекид расправе на основу личног закључивања

Која је уопште поента држања ових говора? Нама, као уредницима википедије, није дозвољено да закључујемо (на основу података које знамо итд.) да ли се за вријеме „Олује“ десило избјеглиштво или прогнанство. То закључивање препуштамо секундарним изворима, на основу анализе примарних извора. --Дарко Максимовић (разг.) 22:07, 26. мај 2009. (CEST)

Једноставније речено, ако имате изворе у којима неко од угледних историчара, новинара итд. ово назива прогнанством, можете то навести у чланку, уз одговарајући извор, иначе свако има право да оспори ту реченицу и послије кратког времена је уклони. ТЕРЕТ НАВОЂЕЊА ИЗВОРА ЛЕЖИ НА ОНОМЕ КО БРАНИ ПОДАТАК, А НЕ НА ОНОМЕ КО ГА ОСПОРАВА. Није потребно наћи извор који ОСПОРАВА тврдњу, него је потребно наћи извор који је ПОТВРЂУЈЕ. Ако се више аутора не слаже око карактеризације догађаја, треба навести тврдње свих њих (уз обавезне изворе). --Дарко Максимовић (разг.) 22:07, 26. мај 2009. (CEST)

Још једноставније, чланак не треба да садржи овакве реченице:

• Из Хрватске је прогнано 200000 Срба.

Нити:

• Из Хрватске Срби нису прогнани, него самовољно избјегли.

Него на примјер овако:

• Из Хрватске је прогнано 200000 Срба[извор]{пожељно више извора}

Ако дође до сукоба у мишљењу око неке тврдње, и ако је ситуација јако сложена (као што ова јесте), онда је неопходно нешто попут сљедећег:

• Историчар Пера Перић наводи да је из Хрватске прогнано 200000 Срба.[извор] У часопису „Свезнање“ се оспорава да је било протјеривања, и наводи да су Срби избегли из страха, без присиле од стране хрватске војске.[извор] Присилу од стране хрватске војске спомињу још и Милован Миловановић у својој књизи „Олуја“[број странице, исбн, година издања, издавач], Симо Симић у својој редовној колумни у часопису „Политика“[број издања, датум, страна], а хрватски повјесничар Стјепан Рудек наводи да је само 10000 људи заиста прогнано, док су остали побјегли због неоснованих гласина.[извор].

Поента је јасна: не закључујемо ми (јер је „мој дјед био лично у Книнској Крајини кад су војници дошли и пријетили му смрћу/хтјели да га убију“ или јер „ја пратим политику и сјећам се шта је тачно било“), јер је то тзв. оригинално истраживање, него наводимо примарне изворе (записе са терена, податке о бројевима становништва итд.) и анализе стручњака (који анализирају ове примарне изворе). Код оваквих чланака, који се дотичу спорне теме, битно је задржати неутралност. --Дарко Максимовић (разг.) 22:07, 26. мај 2009. (CEST)

Усташе

Ово можете да пишете на хрватској Википедији,Још само фали да напишете. „Срби случајно ушли у кола и понели оно што су могли да спасу, а усташе су за њима случајно палиле српске куће“...

Википедија није форум. Ако имате конструктивне савјете за допринос чланку, више сте него добродошли да их изнесете. --Дарко Максимовић (разг.) 22:11, 26. мај 2009. (CEST)

РСК у саставу СРЈ

Ако се добро сећам званичних личних карти Републике Српске Крајине, на њима је писало Савезна Република Југославија. То је био званичан државни документ и стога је потребно навести да се Крајина, барем једнострано, сматрала делом СРЈ. --Дамјан /разговарајмо/ 02:58, 12. јул 2009. (CEST)

Да, тога се и ја сећам, с тим да то само по себи не значи да се Крајина сматрала делом СРЈ. Можда су то користили као средство унутрашње пропаганде, или су очекивали да ће до тога доћи па да не штампају поново :) Ако хоћеш да напишеш да се Крајина сматрала делом СРЈ, мораћеш да нађеш неки документ у којем они то званично проглашавају. Иначе, можеш само да наведеш чињеницу о личним картама без даљих коментара. --Dzordzm (разговор) 03:59, 12. јул 2009. (CEST)

etničko čišćenje

jedan tekstić

Babić je u javnom saopštenju tada kazao: Izlazim pred ovaj Tribunal sa dubokim osećanjem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da učestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato što su bili Hrvati a ne Srbi. Žaljenje koje osećam zbog toga je bol sa kojim moram živeti ostatak života. Molim moju braću Hrvate da oproste braći Srbima. Preklinjem moj srpski narod da ostavi prošlost iza sebe i okrene se budućnosti gde će dobro, saosećanje i pravda na neki način olakšati rezultate zla u kome sam i sam učestvovao.

i pitanjce kako se nigdje ne spominje ovo o čem čovjek priča (protjerivanje i ubijanje nesrba organizirano od strane tzv. republike i slično)

i još evo samo primjer "a kasnije je proširena na šire prostore na kojima je srpsko stanovništvo predstavljalo većinu." hm, većinu je imalo recimo u Vukovaru, ha? xD

jeste, veoma je simptomatično da se već u uvodnom delu pominju ubistva i progoni Srba, a u čitavom tekstu ni reči o progonima, ubistvima i etničkom čišćenju hrvatskog stanovništva u Krajini. Evo šta izveštaj Ujedinjenih Nacija kaže o tome:

By the time a cease-fire was signed in Spring 1992, Serbian irregular forces and the JNA had captured one-third of Croatia's territory; over 16,000 persons were killed, and there were hundreds of thousands of refugees.

Za sve one koji ne znaju engleski:

Do trenutka kada je potpisan prekid vatre u proleće 1992, srpske paravojne snage i JNA su zauzeli trećinu teritorije Hrvatske; preko 16.000 lica je ubijeno, a bilo je i stotine hiljada izbeglica.

nužno je navesti i ovakve podatke, da bi imali nepristrasan enciklopedijski članak. krajnje je licemerno navoditi samo srpske žrtve i prećutkivati tuđe, pritom naglašavajući tuđe zločine, a prećutkujući sopstvene.--Mladifilozof

За оне који не знају пасив, „16.000 особа је убијено“ не значи „српске снаге су убиле 16.000 особа“, а ни „16.000 не-Срба је убијено“. Можеш да унесеш информацију у чланак, али онако како она гласи, а не онако како је ти интерпретираш. Исто важи и за податак о избеглицама. Ми који смо тада живели у Београду врло се добро сећамо избеглица 1991 и 1992 - веруј ми, већином нису Хрвати бежали у Београд. --Dzordzm (разговор) 19:50, 26. децембар 2009. (CET)

Тај податак је засртарио и лажан. Хрватски пуковник Иван Грујић је на процесу против Мартића рекао да је током целога рата у Хрватској убијено 6.700 хрватских бојовника и 4.500 цивила. Сад погледај те тзв Ун бројке. УН су исто већ 1992 говориле да има 250.000 мртвих муслимана у БиЏ. Сад видимо да је током целог рата било мање од 70.000 мртвих муслимана. Те се изјаве УН из 1992 могу окачити мачку о реп.--SLAK (разговор) 23:53, 26. децембар 2009. (CET)

Тачни датуми постојања РСК

Предлажем да се као конкретно време постојања Републике Српске Крајине унесу следећи датуми у чланак: "19. децембар 1991 - 12. новембар 1995.". Први датум је датум оснивања (уједињењем САО Крајина, САО Западна Славонија и САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем), а други датум је дан потписивања Ердутског Споразума, којим је РСК (сведена само на источну Славонију, Барању и западни Срем) престала као таква да постоји а преостала територија названа "Сремско-барањска област". Формативни период РСК (до 19. децембра 1991.) и онај након Ердутског Споразума (после 12. новембра 1995.) јесу директно везани за историју РСК и свакако требају да буду обрађени у овом чланку, али је РСК као ентитет (термин овде наведен у општем, а не у партикуларном контексту БиХ) постојала под овим именом само у оквиру наведених датума.--Трајан (разговор) 02:58, 18. јул 2009. (CEST)

Новац

Може ли неко да подеси новац у галерији? Johnny B. Goode (разговор) 10:16, 1. новембар 2009. (CET)

Ni 500.00 ni 250.000

U uvodu piše da 500.000, a u epilogu 250.000. Ni jedno ni drugo ne valja! 2.000.000 je prava brojka! To svi znaju. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.129.63.150 (разговор • доприноси) | 14:05, 2. април 2010

---

Треба ускладити цифре. У уводу пише да је у Републици Српској Крајини живело 435.945 Срба. Да су сви побијени (нису јер их у Србији и данас има преко 100.000) могло их је бити само толико, а у уводу пише да их је убијено 500.000, да би се у епилогу навело да их је у акцији Олуја протерано 250.000 а убијено 3.046. Закључак живело 435.945, протерано 250.000, остало 185.945, а убијено 500.000. Ниједна од ових цифара није референцирана. За писње оваквих тема треба направити озбиљнији приступ.--Drazetad (разговор) 11:07, 18. април 2010. (CEST)

Broj protjeranih Srba

Nije mi jasna jedna stvar: u uvodu piše da je RSK imala 435.595 stanovnika od čega su 91% Srbi. Iz toga prioizlazi da je na tom teritoriju 1993. godine živjelo oko 396.000 Srba. Kasnije ih je moglo biti samo manje. Pa kako je onda moguće da su Hrvati u akcijama Bljesak i Oluja protjerali 500.000 Srba?--93.138.208.148 (разговор) 17:23, 20. јул 2011. (CEST)

Руска верзија овог чланка

Молим, погледајте руску верзију: http://ru.wikipedia.org/wiki/Республика_Сербская_Краина Шта треба додати ? Хвала унапред ! Соколрус (разговор) 10:52, 21. фебруар 2012. (CET)

Чланак врви тенденциозним националистичким нетачностима и намерним пропустима. Споменућу само неке:

1. Срби су били већина само на цца половини територија те творевине. У Дрнишу, Слуњу и Петрињи били су мањина. У целој Славонији и Барањи нису имали ниједну општину са својом већином. Општине попут Даља и Мирковаца накнадно су измислили, тј. оне нису постојале до 91. У Пакрацу имали су само релативну мањину, што значи да су били малобројнији од несрба.

2. Хрватска, за разлику од. тзв. крајине није била самопроглашена република. Хрватска је имала статус републике од настанка СФРЈ, а као и све остале републике те државе, и она је 1974. године добила државност. Сећате се како је Милошевић на оним седницама ЦК СКЈ наглашавао државност Србије? Тиме је потакао и остале републике да озбиљно схвате своју државност.

3. Истина је да ни Хрватска након проглашења независности није била одмах међународно призната, али је врло брзо ипак призната. Бадинтерова комисија одмах је признала државност свим републикама СФРЈ. Затим је уследио тромесечни мораториј на проглашење незавиности, а онда су ускоро стигла и масовна признања и пријем у УН. Тиме је Хрватској накнадно признато право на самосталност, а тзв. крајини никад није признато то право јер није било основе за то.

4. Крајински Срби прогласили су отцепљење од Хрватске пре него што је она прогласила отцепљење од СФРЈ. Тиме су и тешко повредили устав СФРЈ, до којег им је тобоже било јако стало. Адвокат Срђа Поповић 1991. године је на Београдској тв говорио да је по Кривичном закону СФРЈ за такво дело предвиђена и смртна казна. Хрватска је прогласила отцепљење након референдума, који је договорен на састанку председника свих република. Чак ни Милишовећ није био против одлуке да се одрже референдуми.

5. Није било никаквог одузимања Србима конститутивности у Хрваткој. У хрватском уставу из 74. писало је да је Хрватска „национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности које у њој живе.” Дакле, Хрватска је била држава свих народа и мањина бивше Југославије, а једино је била НАЦИОНАЛНА држава хрватског народа.“ Као што се види, српски народ у Хрватској имао је исти статус као и други народи и националне мањине, једино што је, за разлику од њих, он био и именован. У уставним променама из јула 1990. српски се народ више не именује, али се ништа битно није променило јер он остеје међу осталим народима, којих је Хрватска такође држава. Ту уставну промену водство крајинских Срба неоправдано је назвало одузимањем конститутивности и искористило ју као изговор за тзв. балван-револуцију.

6. Поштено би било споменути и протеране Хрвате и остале несрбе 1991. године. Није их остало ни оних 9% што се спомињу у саставу становништва тзв. крајине из 93. године. Њима нису остављени ни трактори ни аутомобили. Је ли то било етничко чишћење или можда геноцид (за оне што воле тешке речи кад оптужују Хрватску и Хрвате)? Да то крајински Срби нису учинили својим суседима, вероватно се ни њима не би догодио егзодус четири године касније.

7. Историјски подаци исто су неозбиљни. Попут оног о доласку Срба у 5. веку. Срби у Хрватској у прошлости нису називани Србима него Власима (Влашки статут и др.). тек се крајем 19. века називају данашњим именом и то не свагде. У Хрватској никад није постојала никаква српска национална творевина. Постојала је једно време само ВОЈНА крајина, а не Српска крајина . Део те крајине био је под влашћу Хрватског бана, а део под директном влашћу аустријског цара. У делу Војне крајине што припада данашњој Хрватској католици су били већина, а Православци знатна мањина. Војна крајина није укључивала и далматинско залеђе, које је припадало Венецији. Након укидања Војне крајине, њен је териториј враћен Хрватско-славонском краљевству.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 141.136.143.67‎ (разговор • доприноси)

1. Лаж, углавном су били већина становништва. 2. Каква државност, бре ? Обична република у оквиру јединствене СФРЈ. 3. РСК није призната због тога да Америма то није одговарало. 4. Лаж. Суверенитет РСК је био проглашен 19.12.1991. То је неколико месеца након усташке сецесије 25.06.1991. 5. Лаж. Србима је било забрањено све. Телевизија, ћирилица, културни друштва. 18 октобра 1990. године сви Срби су били отпуштени са посла у хрватској влади. Сви ! 6. Има о томе у чланку али види, мој хрватски брате, због пропаганде нациста Туђмана хрвати су напуштали РСК без било каквог разлога. Није било никаквог чишчења. Посебни инциденти су наравно били али чишчења није ни било. 7. Опет лаж. Погледај пописи становништва Војне границе и можеш да видиш да Срби су били већина већ у XVIII столећу. А видим и да не знаш ти добро руски јер сам директно писао да Далмација није припадала Краjине у том добу. Надам се да ниси разочаран али лажи усташа у руској Вики неће бити. Соколрус (разговор) 13:27, 5. јун 2012. (CEST)

2.Устав СР Србије, Устав САП Војводине, Устав САП Косова из 1974. године, страна 8, други пасус одоздо: "Као држава српског народа, припадника других народа Југославије и народности у оквиру Србије, Република Србија је заснована на суверености народа и на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.25.47 (разговор • доприноси) | 15:21, 18. јун 2012.

Molim vas da o ruskom članku rasapravljate na ruskoj vikipediji. Ovde se raspravlja o ovom, našem članku na srpskom. --Јагода испеци па реци 15:29, 18. јун 2012. (CEST)

A Hrvatska i Srpskohrvatska wiki?

Zasto je neutralnost uvek osporena na stranicama na srpskom jeziku,a skoro nikada na hrvatskom?Uostalom,pogledajte clanke u vezi Alojzija Stepinca i NDH,pa u vezi kralja Aleksandra Karadjordjevica,pa u vezi raspada Jugoslavije i gradjanskih ratova.Mislim da je najbolje da se Hrvati drze svojih stranica,a Srbi svojih,jer je ovo nepravedno,ispada da Hrvati mogu na svojim stranicama da rade sta hoce,pa jos pokusavaju da nametnu svoju istoriju na srpskim stranicama. 79.101.201.84 (разговор) 13:50, 9. август 2012. (CEST)

Зато што хрватска Вики то није Вики то је нека глупост. Тамо не знају такву ствар как поуздан извор, тамо никад не поштују правилник. Тамо нема неутралне тачке гледишта и већина хрватских википедијанаца су обични усташи, којима није занимљива Вики него усташка пропаганда. Хрватску вики уопште нисам бих узимао у обзир. Српска Вики изгледа више боље, искрено ти кажем. Ја посматрам са страни али видим велику разлику у квалитету. Соколрус (разговор) 14:30, 9. август 2012. (CEST)

Neke greške

Hrvatska nije bila samoproglašena republika i nepriznata država "u ono vreme". Naime, općepoznato je da je Hrvatska bila republika od 45. a država od 74. godine, kao i sve ostale republike bivše Juge. Za razliku od tzv. RSK, koja nikad nije bila ništa u tom obliku i imenu, čak ni zemljopisni pojam. Jedino zrnce istine u prvoj tvrdnji leži u činjenici da Hrvatska u samom trenutku proglašenja samostalnosti nije bila međunarodno priznata ni samostalna, što je i logično, jer nikad nijedna samostalna država nije bila priznata u trenutku proglašenja. Sam čin proglašenja znači namjeru zemlje koja nije bila samostalna država da to postane. Usto, vrlo brzo nakon tog proglašenja Badinterova komisija proglasila je bivše jugoslavenske republike državama, a koji mjesec nakon toga stiglo je i formalno priznanje te primanje Hrvatske (i Slovenije) u UN. Tako da je u vrijeme postojanja tvorevine tzv. RSK (91. do 95.) veći dio tog perioda Hrvatska imala i potpuno međunarodno priznanje.

Бла-бла-бла. Хрватска држава од 1945. lol. А можда и пре 1000 година ? ))) Ужас шта ви студирате у своjоj ндх. Соколрус (разговор) 17:06, 1. мај 2013. (CEST)

Slusajte...

Ne mozete reci da su Hrvati narod. Hrvati su narod koji se zasniva na tri stvari:

1.Pobijena deca 2.Jasenovac 3.Proterali Krajisnici

Nemojte da shvatite pogresno, ja nisam nacionalista i sovinista, ja sam samo patriota koji svojoj zemlji zeli svako dobro.

Hrvati su uvek bili uz NDH, AU, Nemacku itd. I to je meni OK. Ali kada bi te strane bile slabije, onda bi se setili da smo mi braca slicnih obicaja i jezika.

Ja ne mislim da Srbi i Hrvati moraju da se vole, ali razmislite, svi s,o mi Balkanci i svi treba da postujemo i ne koljemo jedni druge. Nadam se da ste shvatili poentu.

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:53, 17. октобар 2013. (CEST)