Пређи на садржај

Разговор:Самуило Јаковљевић/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Кад је рођен?

Овде има нејасних ствари па бих волео да их разјаснимо колико је то могуће.

Самуило Јаковљевић је био син Јакова Обреновића (1767-1811 или 1817) (в. Обреновићи), најстаријег брата кнеза Милоша Обреновића. Самуило је био његов најстарији син од укупно шесторо деце (в. [1]), он је тиме био синовац кнеза Милоша. Али које године је он рођен? Сигурно не може бити 1760. јер би тада био старији од свог оца. Волео бих да видим извор за место и датум рођења зато што је обоје спорно, у новододатом тексту наводи се да је рођен у Брусници, а то није исто што и Подгора, Нови Пазар како пише у претходној верзији.

Забуна остаје и око тога да ли је био архимандрит студенички или каленићки и одговор је обоје, прво је био студенички јеромонах, а од 1817. каленићки архимандрит [2].--Ђорђе Стакић (р) 09:58, 10. мај 2009. (CEST)[одговори]

Дражета хвала на додавању референце, али опет остаје спорно питање да ли је реч о истој личности, могуће да је у самој енциклопедији податак погрешно наведен. Проверавао сам у „Српској породичној енциклопедији“ у последњем 11. тому где се обрађује слово Ј (Јаковљевић) нема његове биографије, вероватно га планирају за слово С (Самуило) ако икада изађе. Пожељно би било проверити у још неким изворима шта кажу о Самуилу Јаковљевићу, а можда једнога дана успемо добити и слику његове спомен плоче из Цариграда. Иначе, у истој цркви сахрањен је и Аврам Петронијевић (1791-1852), српски председник Владе и министар иностраних послова. --Ђорђе Стакић (р) 11:03, 11. мај 2009. (CEST)[одговори]
Mislim da je u pitanju konflacija (sazimanje) dve osobe koje mozda -- i to samo mozda -- imaju isto prezime i da to treba razjasniti. Samuilo Jakovljevic Obrenovic (sa "ocestvom" po ruskom obicaju, kao sto je i Vuk Stefanovic Karadzic po ocu Stefanu) nije isto sto i arhimandrit Samuilo Jakovljevic. Nazalost trenutno nemam dovoljno referenci da ovo i dokazem, ali sasvim izvesno psotojao je monah koji jeste rodjen sredinom 18. veka i umro u Carigradu. Samo sto on nije zaista Milosev bratanac. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.184.94 (разговор • доприноси)
Не уклапају се ни година ни место рођења. Син Јакова Обреновића није могао бити седам година старији од оца - а није могао ни да буде рођен у околини Новог Пазара, јер његова породица никада није живела тамо. Врло је могуће да су у питању две особе са истим именом и презименом. Да ли је Милош заиста послао у Цариград свог синовца, или је искористио то што се архимандрит презивао као он, да истакне важност делегације коју шаље? Постоји и опција да је година рођења Јакова Обеновића погрешно наведена, као година смрти се у два чланка наводе 1817. и 1812. Било би добро да се овај чланак усклади са осталим текстовима. --N Jordan (разговор) 08:34, 30. август 2016. (CEST)[одговори]

Категорија

Да убацимо посебну категорију српски православни монаси или српски монаси јер ми се чини да је преширока категорија православни монаси 8Византинци, Грци, Срби, Румуни, Руси, Бугари, а сада и неколицина западњака и источњака )--Војвода разговор 10:05, 10. мај 2009. (CEST)[одговори]

Да ли је Самуило заиста Милошев синовац?

Према ”Поменику знаменитих људи у српског народа новијег доба” М.Ђ. Милићевића из 1888. године, архимандрит Самуило Јаковљевић се родио 1760. у Подгору у нахији новопазарској. Био је манастрски ђак у Студеници. Године 1785 је произведен у ђакона и јеромонаха у Студеници. Даљесе наводи да је 1794. убио Кадрију Ступљанина, те да је учествовао у Првом српском устанку. Године 1813. је избегао у Срем, али се 1815. вратио у Србију и дошао у Манастир Каленић. Године 1817. београдски митрополит Агатенгел ка поставља за игумана и архимандрита Манастира Каленић.

На Митровдан 1820, Кнез Милош га шаље у делегацији од 8 људи у Цариград, која је требала да разговара о пет важних питања (границе Србије, годишњи данак, одлазак Турака из свих места осим тврђава, итд.) Београдски везир Маршали-Паша замера Кнезу Милошу да на овако важне разговоре не шаље никога од својих сродника. Милош му у писму бр. 1414 од 23. октобра 1820. одговара да шаље двојицу сродника, побратима Димитрија Ђорђевића (за кога каже да га не дели од рођене браће) и архимандрита Самуила ”јер ја и Самуило смо од два брата деца.”

Према томе, Милош нигде не каже да је Самуило његов синовац. У чланку се каже: ”Да би Самуила представио као ближег сродника, он је везиру писао да су „од два брата деца“, а не да му је синовац.” Мислим да ово није логично - синовац је ближи род него брат од стрица.

Постоје две могућности. Прва је да је архимандрит Самуило био синовац Теодора Михаиловића (или евентуално Обрена Мартиновића). При томе уопште није морао да буде синовац од рођеног брата, јер се у централној Србији реч ”брат” користила и за браћу од стричева, ујака, итд.

Друга могућност је да је Милош причу о сродству измислио да би се оправдао пред везиром. У томе би му ишло на руку да је архимандрит имењак и презимењак Милошевог синовца.

Књига се може наћи на адреси: https://books.google.ca/books?id=UqLUKkeYAMQC&pg=PA189&lpg=PA189&dq=Самуило+Јаковљевић&source=bl&ots=ovv7LafUPt&sig=BIbLyYRoUUJaSknKPHM1t9lo9q0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi62qKbuvLOAhVByWMKHX3lDCAQ6AEINDAD#v=onepage&q=Самуило%20Јаковљевић&f=false

Једини извор који имамо (овде у овом чланку) да је Самуило Јаковљевић Милишев синовац је новински текст из 2004. године који је навео @Ђорђе Стакић, али тамо се каже да је Самуило умро у раној младости без потомака. Према ”Поменику”, архимандрит Самуило је умро 30 година након што је убио Кадрију Ступљанина.

У тексту владике шабачког и ужичког Јоаникија Нешковића, који је био епископ од 1843. до 1873, о Манастиру Каленићу, спомиње се долазак студеничких монаха из Срема у Каленић, заједно са моштима Стефана Првовенчаног. Говори се и о постављању јеромонаха Самуила за архимандрита, као и о његовом одласку у Цариград.(Овај текст је такође навео Ђорђе Стакић) Нигде се не помиње родбинска веза архимандрита Самуила са кнезом Милошем. мало је чудно да се у време владавине Обреновића изоставља тако важан детаљ.

Информацију да је Самуило синовац Кнеза Милоша унео је у текст @Жељко Тодоровић пре седам година, али нисам сигуран одакле је преузео ту информацију.

У сваком случају, садашњи текст захтева измене, у истом тексту имамо два различита места рођења. Или је рођен у Брусници (и постао манастирски ђак у 100 km удаљеној Студеници), или је рођен у Подгору (нисам нашао место под тим именом, али би требало да буде у истој нахији у којој је била и Студеница). N Jordan (разговор) 09:33, 3. септембар 2016. (CEST)[одговори]

За информацију коју је Жељко унео, питајте њега јер је сваки дан на пројекту. За место и датум рођења дат је извор, пошто сам ја започео текст. --Drazetad (разговор) 11:28, 3. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Немам ја живе везе са овим текстом. Моје измјене су колико видим биле неке козметичке око додавања хипервеза. А проширени нереференцирани текст је унио анонимни корисник. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:16, 3. септембар 2016. (CEST) с. р.[одговори]

Додатне информације

  • Архимандрит Самуило је био потенцијални српски кандидат за ужичко-ваљевског митрополита.
  • Током боравка у Цариграду, подноси васељенском патријарху извештаје против ужичко-ваљевског митрополита Герасима Домнина који је био у сукобу са кнезом Милошем. Истиче потребу да се оба грчка митрополита у Србији замене архијерејима локалног порекла.

[1]

  • Јоаким Вујић бележи да је Самуило био међу студеничким монасима који су у Каленић дошли из манастира Феника у Срему и донели мошти краља Стефана Првовечаног. (стр. 156) Са моштима су денели и ризницу. и манастирску ризницу.
  • Учествиовао је као војни старешина у Карађорђевој војсци.(стр. 161)

[2]

  • Према аутобиографском тексту владике Јоаникија Нешковића који је објављен у Календару ”Таковацъ” за 1867, "Самуило је са својим ђаконом Милованом око 1794. године у Ерчегама неког Кадрију Ступљанина злог, послао к Муамеду на вазда."

[3] --N Jordan (разговор) 22:22, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Референце

  1. ^ Радосављевић, Недељко (2009). Шест портрета православних митрополита 1766 - 1891. Београд: Историјски институт (Београд). стр. 78, 80. ISBN ISBN 978-86-7743-078-8 Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). Приступљено 5. 9. 2016. 
  2. ^ Павловић, Леонтије (1986). „Студенички монаси од 1790. до 1850. године”. Историјски часопис. Београд: Историјски институт. XXXIII: 156, 161. Приступљено 5. 9. 2016. 
  3. ^ Нешковић, Јоаникије. „Манастир Каленић”. Епархија шумадијска СПЦ. 

Место и датум рођења

Место Подгора код Новог Пазара не постоји и не знам одакле је преузета информација објављена у Енциклопедији Југославије. У изворима које сам проверавао помиње се Подгор у Ховопазарској нахији и Подгорска нахија (без навођења места) код Новог Пазара. Као географски појам, Подгор се помиње у неким путописима из XIX века као назив за област у близини Сјенице, отприлике тамо где је Дуга Пољана. --N Jordan (разговор) 22:31, 5. септембар 2016. (CEST)[одговори]

Закључак?

На основу изнетих података може се закључити да архимандрит Самуило Јаковљевић, студенички ђак и јеромонах од 1785, потенцијални кандидат за владику ужичко-ваљевског, који је умро 1824. у Цариграду, никако не може бити син Милошевог брата Јакова. Може бити да му је неки синовац, не од рођеног брата него од неког рођака, а да га је кнез Милош представио као да су од два брата деца да би сродство изгледало ближе. У то се уклапа обраложење које је дао Милан Ђ. Милићевић. Да ли је евентуално и Јаков Обреновић имао сина који се такође звао Самуило и који је умро у младости без потомака, или је грешком овај Самуило придодат да му је син, то је сада тешко открити. Ја сам више склон да верујем да је у питању ово друго јер је Самуило пре свега монашко име. Ако је и постојао други Самуило који је син Јакова Обреновића и умро млад онда он вероватно није енциклопедијски значајна личност. Ако се негде појаве детаљнији старији родослови Обреновића, укључујући и потомке Милошеве браће, надам се да ће се и то разјаснити. Оно што је овде кључно је закључак из прве реченица да архимандрит Самуило није син Јакова Обреновића што је и био главни узрок збрке. --Ђорђе Стакић (р) 00:08, 3. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Самуило_Јаковљевић/Архива_1&oldid=26466825”