Аврам Петронијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аврам Петронијевић
Avram Petronijevic.jpg
Аврам Петронијевић
Биографија
Датум рођења (1791-09-13)13. септембар 1791.
Место рођења Текија
Османско царство, данас Србија
Датум смрти 22. април 1852.(1852-04-22) (60 год.)
Место смрти Истанбул
Османско царство
Религија Православац
Професија државник
Политичка партија Нестраначка личност
Мандат(и)
26. јануар 1839. — 7. април 1840.
Монарх Милан Обреновић II, Михаило Обреновић III
Претходник Коча Марковић
Наследник Паун Јанковић в.д
7. септембар 1842. — 6. октобар 1843.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Ђорђе Протић
Наследник Алекса Симић
11. октобар 1844. — 22. април 1852.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Алекса Симић
Наследник Илија Гарашанин

Аврам Петронијевић (Текија, 2/13. септембар 1791. — Цариград, 10/22. април 1852) био је познати државник, више пута председник Владе и министар иностраних послова кнежевине Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. септембра 1791. (по новом календару) у Текији, на Дунаву. Школу је учио у суседној Оршави (данас у Румунији), а 1817. се вратио у Србију. Постао је лични секретар кнеза Милоша Обреновића. Био је члан српске депутације у Цариграду од 1821. до 1826, а и касније је више пута био српски посланик (ћехаја) код турске владе (Порте).

Пионирском предузетничком духу Кнежевине Србије прикључио се и Аврам Петронијевић који је 1841. године започео припреме за производну делатност. Коначно, 1846. године отворио је прву фабрику за израду стакла у Белници а две године касније успешно је извезао прве пакете стакла у Турску.[1] У Завичајном музеју у Јагодини, али и у другим музејима, данас се налазе изложени производи од стакла из ове фабрике, који уједно представљају најстарији српски индустријски производ [2]

За њега се не може рећи да је завршио велике школе али са окромним основним образовањем,могао је својим знањем страних језика да парира најбољим апсолвентима тадашњих факултета.Говорио је: Немачки,Грчки,Влашки,Италијански,Турски,Француски.

Са Томом Перишићем Вучићем је стајао на челу Уставобранитеља против кнеза Милоша Обреновића,и био је један од истакнутих организатора Милетине буне.Био је предводник српске депутације која се налазила у Цариграду,при изради Устава из 1838. године, и највише се истицао у њеном раду за ограничавање владареве власти.Представљао је намесника кнезу Милану који је у то време био болестан и кнезу Михаилу који је тада био малолетан. У току владавине кнеза Александра Карађорђевића, од 1844. до своје смрти био је министар иностраних послова и кнежев представник (што одговара данашњем премијеру).Као предводник уставобранитеља ушао је у сукоб са Кнезом Михаилом и самим тим није имао другог избора сем да побегне из земље.Враћа се у Србију након Вучићеве буне која је била 1842. године. Педесетих година 19. века Аврам Петронијевић, тадашњи министар иностраних дела Србије.То је била најдужа влада од кад постоји Српска држава и свакако једна од најделотворнијих и најзначајнијих.Та влада трајала је од 1842. године до 1852. године. У Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који су познавали овај занат па је Аврам Петронијевић довео мајсторе стакларе из Чешке. Умро је у Цариграду 22. априла 1852. године, током званичне мисије, и сахрањен у цркви Свете Петке на Босфору, поред игумана Самуила Јаковљевића, свог колеге из депутације, који је умро 1824. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

"Историја" проф.др Радош Љушић Друго Издање,2008. година