Аврам Петронијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аврам Петронијевић
Avram Petronijevic.jpg
Аврам Петронијевић
Биографија
Датум рођења (1791-09-13)13. септембар 1791.
Место рођења Текија
Османско царство, данас Србија
Датум смрти 22. април 1852.(1852-04-22) (60 год.)
Место смрти Истанбул
Османско царство
Религија Православац
Професија државник
Политичка партија Нестраначка личност
Мандат(и)
26. јануар 1839. — 7. април 1840.
Монарх Милан Обреновић II, Михаило Обреновић III
Претходник Коча Марковић
Наследник Паун Јанковић в.д
7. септембар 1842. — 6. октобар 1843.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Ђорђе Протић
Наследник Алекса Симић
11. октобар 1844. — 22. април 1852.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Алекса Симић
Наследник Илија Гарашанин

Аврам Петронијевић (Текија, 2/13. септембар 1791. — Цариград, 10/22. април 1852) био је познати државник, више пута председник Владе и министар иностраних послова кнежевине Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 13. септембра 1791. (по новом календару) у Текији, на Дунаву. Школу је учио у суседној Оршави (данас у Румунији), а 1817. се вратио у Србију. Постао је лични секретар кнеза Милоша Обреновића. Био је члан српске депутације у Цариграду од 1821. до 1826, а и касније је више пута био српски посланик (ћехаја) код турске владе (Порте).

Пионирском предузетничком духу Кнежевине Србије прикључио се и Аврам Петронијевић који је 1841. године започео припреме за производну делатност. Коначно, 1846. године отворио је прву фабрику за израду стакла у Белници а две године касније успешно је извезао прве пакете стакла у Турску.[1] У Завичајном музеју у Јагодини, али и у другим музејима, данас се налазе изложени производи од стакла из ове фабрике, који уједно представљају најстарији српски индустријски производ [2]

За њега се не може рећи да је завршио велике школе, али са окромним основним образовањем могао је својим знањем страних језика да парира најбољим апсолвентима тадашњих факултета. Говорио је немачки, грчки, влашки, италијански, турски и француски језик.

Са Томом Перишићем Вучићем је стајао на челу Уставобранитеља против кнеза Милоша Обреновића, и био је један од истакнутих организатора Милетине буне. Био је предводник српске депутације која се налазила у Цариграду, при изради Устава из 1838. године, и највише се истицао у њеном раду за ограничавање владареве власти. Представљао је намесника кнезу Милану који је у то време био болестан и кнезу Михаилу који је тада био малолетан. У току владавине кнеза Александра Карађорђевића, од 1844. до своје смрти био је министар иностраних послова и кнежев представник (што одговара данашњем премијеру). Као предводник уставобранитеља ушао је у сукоб са кнезом Михаилом и самим тим није имао другог избора сем да побегне из земље. Враћа се у Србију након Вучићеве буне која је била 1842. године. Педесетих година 19. века Аврам Петронијевић је био министар иностраних дела Србије. То је била најдужа влада од кад постоји Српска држава и свакако једна од најделотворнијих и најзначајнијих. Та влада трајала је од 1842. године до 1852. године. У Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који су познавали овај занат па је Аврам Петронијевић довео мајсторе стакларе из Чешке.

Умро је у Цариграду 22. априла 1852. године, током званичне мисије, и сахрањен у цркви Свете Петке на Босфору, поред игумана Самуила Јаковљевића, свог колеге из депутације, који је умро 1824. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • "Историја" проф. др Радош Љушић, друго издање, 2008. година

Спољашње везе[уреди]