Разговор:Стара словенска вера/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Преименовање
Овом чланку је потребно променити назив у Словенска митологија, у складу са опште прихваћеним називом у науци.--Дамјан
разговарајмо 13:05, 13. фебруар 2008. (CET)
- Можеш то и сам да урадиш а ако хоћеш могу и ја.--Војвода разговор 13:20, 13. фебруар 2008. (CET)
А што тачно на митологија, када је реч о религији/вери и када нема никакве везе са митовима? (Краљевство за АУТЕНТИЧНИ словенски мит.) Црни Бомбардер!!! 
(†) 13:56, 13. фебруар 2008. (CET)
- Па и грчка митологија је била „аутентична вјера” старих Грка…, није била „лажна”… Штавише, ја бих рекао да је и хришћанство митологија, односно да се заснива на својим легендама и митовима о свецима, божијим синовима, светицама итд… :) —-Славен Косановић- {разговор} 14:26, 13. фебруар 2008. (CET)
- Иначе, слажем се са Црним, да су старе митологије, биле далеко креативније и инспиративније од „оних које су дошле касније”… —-Славен Косановић- {разговор} 14:29, 13. фебруар 2008. (CET)
Само сам `тео да укажем на то да се у чланку ради о боговима и реконструкцијама истих на основу скоро ничега и да је то религија(пошто нам митови нису сачувани), а да би се под називом митологија требало бавити митолошким бићима итд исл итр и народним предањима/веровањима која су за њих везана, док се напомена за аутентичност односила на свакакве неопаганске космогонијске митове који се појављују данас и који немају благе везе са Старим Словенима, па да одма` напоменем да не залутавамо на ту странпутицу. Црни Бомбардер!!! (†) 15:29, 13. фебруар 2008. (CET)
- Ја такође приватно мислим да је то била вера старих Словена. Али видим да се у стручној литератури, како нашој, тако и страној, назива словенска митологија[1][2], па рекох да се не налазимо сад ми паметни да то исправљамо, јер то и није функција Википедије (одељак: Шта је неприхватљиво? ставка: „Дефинишу се нови термини”). — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladifilozof (разговор • доприноси)
Пошто смо се сложили да је у питању вера/религија, а тај термин није стран у стручној литератури (како религија, тако и вера[3]), онда мењамо име чланка у Словенска вера или у Словенска религија?
(Записника ради, нико овде не измишља рупу на саксији (Нодило користи термин Стара Вјера Срба и Хрвата,а овде се ради о Словенима уопште).)Црни Бомбардер!!! (†) 12:53, 14. децембар 2008. (CET)
Референце
Porodične veze među bogovima
U Vašem tekstu o staroj slovenskoj veri stoji rečenica „ U SSV ne postoji sistem medjusobnih porodičnih veza medju bogovima…” U vezi takvog stava, želim da dam jedan mali komentar, jer smatram da za tako kategoričan stav nema dovoljno opravdanja.
Stari ruski ep SLOVO O POLKU IGOROVU sadrži sledeći stih:
„Udje svadja medju vojsku Dažbogovih potomaka...“
Dažbog je nesporno božanstvo, preci i potomci JESU u rodbinskom odnosu. Ako prihvatimo taj odnos, moramo pretpostaviti da je Dabog imao bar jednog direktnog potomka, sina ili kćer.
- Дажбога су Словени сматрали митским претком, а руси нарочито, о томе говоре многи аутори, мислим да и Чајкановић то помиње, а ако не он Сретен Петровић сигурно. Руси су себе сматрали Дажбоговим унуцима и то исто пише у Слову у Полку Игорову:
:Тад за доба Ољега Злославића
сејала се и бујала кавга свуда,
гину благо Дажбогових потомака,
у бунама кнежевским век се људски поскраћива
--Nikola Milošević (разговор) 14:22, 23. јун 2010. (CEST)
U istom epu stoji još jedan interesantan stih:
„ A možda bi vešti Bojan, to unuče Velesovo...“
I Veles je nesporno božanstvo, Bojan je mitski pesnik i pevač starih Rusa (slično kao Homer kod Grka). Deda i unuk JESU u rodbinskom odnosu.
Jasno je da se na ove zaključke može staviti primedba da ovakva „srodstva” predstavljaju samo stilske figure, pesničke ukrase. Ta primedba u sebi nosi samo odredjeni stepen verovatnoće, moguće je da je reč samo o stilskim figurama, ali, postoji i mogućnost da to nije slučaj, da pomenute tvrdnje predstavljaju autentično verovanje.
Prema enciklopedijskom rečniku SLOVENSKA MITOLOGIJA, koju su uredili Svetlana Tolstoj i Ljubinko Radenković, a izdao Zepter Book World 2001. god; koji se poziva na IPATIJEVSKI letopis iz 1144god. stoji da je „Car Sunce, sin Svarogov, po imenu Dažbog…”
Ako je Dažbog (bog) sin Svarogov (koji je takodje bog) ne može se prenebregnuti njihov rodbinski odnos. Ova tvrdnja da je Dažbog Sunce, sin Svarogov, vodi nas zaključku da je SSV jedna varijanta paganske SOLARNE religije, a svi poznati solarni religijski sistemi su prektično slični i imaju neke svoje zakonomernosti, koje se mogu koristiti u daljem istraživanju SSV.
Naravno, i ovde se može staviti primedba da podaci iz Ipatijevskog letopisa nisu baš sasvim pouzdani, mada nema nikakvih pouzdanih dokaza ni da im se ne može verovati.Jednostavno, neki autori smatraju da su pouzdani, neki da nisu.
Ipak, ima i drugih izvora. U bar tri srpske narodne pesme iz zbirke Vuka Karadžića jasno se govori o ženidbi Sunca, a u bar dve da Sunce ima i majku. Jedna pesma iz iste zbirke, pronadjena i zapisana u Crnoj Gori, kaže da Sunce ima i sestru. Ove pesme MOGU biti ostaci solarnog kulta. U nekoliko ruskih bajki iz zbirke Afanasjeva jasno se pominje Sunčeva majka, a postoji i srpska bajka SUNČAREVA MAJKA. (Reč „sunčar” ne postoji u Srpskom jeziku, ali se ne može drugačije shvatiti nego kao NEKO KO SE STARA O SUNCU ili NEKO KO UPRAVLJA SUNCEM, dakle božanstvo, a to božanstvo ima majku, a ta majka ima moć da oživi umrlu devojku.)
Nemamo pravo da sve ovo zanemarimo i da autoritarno kažemo da SSV ne poznaje rodbinske odnose medju bogovima.
Pitanje glavnog božanstva u SSV je sasvim relativno. Grčka mitologija nudi Zevsa, gromovnika, kao vrhovnog boga. Egipatska nudi Ra, boga Sunca kao glavnog, gromovnika jednostavno nema. Kod Rimljana, Jupiter, gromovnik je vrhovni bog. Nordijci ne spore snagu i značaj Tora, gromovnika, ali Odin, Sunce je ipak glavni. Indijske vede jasno ističu Indru, gromovnika, sunčana božanstva (sedam Aditja i Višnu) su u drugom planu. Ali, ovaj poslednji, stari indijski religijski sistem nam nudi i objašnjenje: Indra (gromovnik) je vrhovno božanstvo kaste ratnika, kšatrija, kojoj pripadaju i vladari. Kasta Bramana, sveštenika i učitelja, kao i kasta Vajšija, zemljoradnika, stočara i zanatlija, uz punu poštovanje snage Indre, ipak se mole drugim, sunčanim bogovima, kako bi im podarili dobru letinu, zdravlje i plodnost ljudi i stoke, uspešnost u radu. Bramani ljubomorno čuvaju i stara kalendarska znanja, od kojih zavisi tačan raspored praznika i žrtvovanja, na čemu i počiva njihova moć, a ta znanja su svakako u vezi sa poznavanjem Sunčevog dnevnog i godišnjeg ciklusa.
Tako, proizilazi da će ratničke zajednice i medju Slovenima poštovati Peruna, dok će zemljoradnici i stočari smatrati neka druga božanstva bitnijim. Za ove druge će gromovnik biti samo božanstvo koje kažnjava grešnike i čuva poredak na Zemlji. Perun će biti glavni u vreme rata, Sunčani bogovi u vreme mira.
Ako bi se sada ponovo vratili na SLOVO O POLKU IGOROVU i pogledali tužbalicu Jaroslavne, supruge Igorove, možda bi mogli da zaključimo još ponešto:
Jaroslavna zorom plače, u Putivlju,
Tužeći se:
„Sunce svetlo i trosvetlo,
Zašto pusti tamne luče
Na mog milog vojna vojsku?“
Ako znamo da se odlučujuća bitka, o kojoj govori ovaj ep, dogodila u danu pomračenja Sunca, što su potvrdili astronomski proračuni, moramo da se zapitamo: Da li nam tužna Jaroslavna zapravo ne iznosi svoju dilemu o osveti Sunca, starog, zaboravljenog boga, koji šalje Igorovoj hrišćanskoj vojsci strašno znamenje?
Tačno je da je SSV nedovoljno istraženo područje. Tačno je i da neopaganski pokreti i želja njihovih osnivača za brzim rešenjima, brzom zaradom i moći nad sledbenicima (što ovakvi „instant” verski pokreti svakako donose), ozbiljno štete istraživačima i istraživanjima. Ali, mora se priznati da su oni (neopagani) bar zainteresovani za ovu materiju, dok ozbiljnih istraživača SSV ima malo, i sami konstatujete da za arheološka istraživanja u ovoj oblasti nema zainteresovanih. Upravo zato, istraživači SSV ne smeju sami sebe da opterete bilo kakvim stavovima koji bi mogli biti shvaćeni kao dogma.
U ovom tekstu nisu precizno navedene reference, pretpostavljam da je ono što je u njemu navedeno poznato svim istraživačima SSV, reč je samo o pogledu na izvore iz drugog ugla. <talichnitom> — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Talichnitom (разговор • доприноси)
Види овако. Ти наводиш примере из народне књижевности или из руских летописа/епова који су настали након прихватања хришћанства, у којима се сугерише да су могле да постоје неке родбинске везе између неких богова.
Оно о чему ми овде причамо,јесу директни докази такве везе. Дакле, да ли ми, у односима између неких словенских богова можемо доказати (на основу аутентичних извора) родбинску везу, у класичном (античком) смислу те родбинске везе међу боговима? Црни Бомбардер!!! (†) 14:48, 23. јун 2010. (CEST)
Референце
Иако су многе тврдње у овом чланку општепознате и саморазумљиве, ипак није згорег убацити и понеки извор. --Дамјан /разговарајмо/ 06:03, 9. јануар 2009. (CET)
- Нема проблема. На дну је наведена литература, у чланку стоји за шта се траже извори, тако да не видим поенту додатног стављања шаблона на чланак. Црни Бомбардер!!!
(†) 07:20, 9. јануар 2009. (CET)
ала си га оправио, свака ти част! --Дамјан /разговарајмо/ 13:29, 10. јануар 2009. (CET)
- Јбг, нису ми књиге при комп`у, па не могу да га дма`о средим, али ће да бидне нешто на крају. Црни Бомбардер!!! (†) 14:19, 11. јануар 2009. (CET)
Ma bez zezanja, ovo postaje dobar članak. Malo sam mu i ja dodao neke pasuse i tako… --Дамјан /разговарајмо/ 10:03, 14. јануар 2009. (CET)
Видовдан
Датум Видовдана (15. јуни по јулијанском календару) је заправо дан св. Вида у Римској патријаршији који је установљен далеко пре покрштавања Балтичких Словена и контакта Рима са словенским богом Световидом и који се из Италије и Немачке пренео на Словене, а не обрнуто, тако да идеја да је видовдански датум заправо дан словенског датума посвећеном Световиду не стоји, осим ако се не ради о невероватној коинциденцији. Такође, на српском се каже свети Вид, а не ни свети Вит, свети Витус или „санктус Витус”. Светим Видом се назива код Срба и Хрвата, а светим Витом код Чеха, Словака и Пољака. Латинско име „Витус” је у оновременим језицима и различитим областима имало облике Вит, Вито, Вајт, Гај, Гвидо, Видо и Вид. Чак је и питање колико код Јужних Словена свети Вид уопште има везе са Световидом, пошто је право име Световида Световит (као што постоје и Јаровит и Рујевит, погледати страницу о Световиду), а тако га и данас називају потомци оних Словена који су га славили. 77.46.198.211 (разговор) 00:03, 11. јул 2009. (CEST)
Гласање за добри или сјајни?
Чланак је мислим свеобухватан и могао би да прође за добар по мени, можда чак и за одличан, ако нема ништа више да се дода. Шта ви мислите?--VuXman talk 03:19, 4. април 2010. (CEST)
- Повлачим реч за сад, гледаћу да ову недељу допуним чланак са преводом…--VuXman talk 03:22, 4. април 2010. (CEST)
Мислим да би већ полако овај чланак могао да конкурише за сјајан, ако не сјајан бар добар. Ако још неко мисли да нешто треба поправити, нек напише, пре него што се кандидује, да у кандидатуру уђе што спремнији. --Nikola Milošević (разговор) 20:21, 23. јун 2010. (CEST)
Кандидат за добар чланак на расправи
Расправа траје до: 1. јула, 2010. године (22:30)
Коментари
26. јун, прочитао текст до дела „Тотемизам и анимизам у веровањима Словена“ и извршио преправку ситнијих грешака на које сам наишао. Нема већих примедби на текст. --SmirnofLeary (разговор) 07:55, 26. јун 2010. (CEST)
Део: „Тотемизам и анимизам у веровањима Словена“. Требало би преформулисати реченице типа: „Код нас има много примера за све ово“ или „Наш народ верује да“ ... , које се појављују на више места. Код нас, Наш народ. С обзиром да је википедија језички пројекат, а не национални или народни. --SmirnofLeary (разговор) 23:54, 26. јун 2010. (CEST)
- У деловима текста у којима се цитира неки хр. извор се јављају изрази типа особно и сл, исто у деловима који цитирају цг. изворе „Гласник Етнографског музеја на Цетињу“, текст је писан ијекавицом. Обратити пажњу и исправити грешке. --SmirnofLeary (разговор) 00:12, 27. јун 2010. (CEST)
Урађено Прочитао сам цео чланак и преправио све грешке које сам уочио. Поставио сам једну налепницу стил, па предлажем аутору да преправии тај део текста који је писан ијекавицом и више књижевним него енциклопедијским стилом. На пар места се појављују и ови изрази Код нас, Наш народ и сл. Делови од „Полапских Словена“ до „Покрштавања Словена“. Можда може бити и проблем то што се неки делови текста понављају на више места. Потребно је проћи кроз чланак још једном. --SmirnofLeary (разговор) 00:32, 27. јун 2010. (CEST)
Урађено Исправио сам део чланка са ијекавицом, као и делове текста који помињу изразе као "код нас" и "наш народ" заменио са "Српски народ" и "код Словена". Још треба да прођем кроз све, наставићу у наредних дан-два.--Nikola Milošević (разговор) 13:46, 27. јун 2010. (CEST)
Чланак је лепо урађен, поготву што се ради о теми која је веома мало обрађена. Од крупнијих ствари остаје само где се паганизам пренео у Хришћанство. Иначе, волео бих да видим једну табелу са боговима и кратким описима. --Алекс (разговор) 17:37, 8. јул 2010. (CEST)
Чланак у целости представља ПОВ академске заједнице са прелаза из XIX у XX, формиран под утицајем хришћанске културе. Неправилна употреба појмова као што је "неопаган" и селективна употреба референци, при чему се користе необјективни извори, чини да овај чланак не испуњава основне критеријуме Википедије. Чланак је такође препун правописних и граматичких грешака, па делује као да га је писао неко ко не влада српским језиком и ко се потпомаже Google translate алатом. Највећа пажња се придаје маргиналним појавама у родноверју као што су ведизам и неонацизам, док се изостављају основне информације о већини родноверних организација и веровању већине родноверних, који су оштро супротстављени обема поменутим појавама. На тај начин неинформисани читалац стиче погрешан утисак о родноверју. Perunova straža (разговор) 12:12, 12. јануар 2012. (CET)
Већ трећи пут покушавам да од овог чланка направим иоле квалитетну енциклопедијску одредницу, али не успевам да направим измене тако да буду смислене и да чланак формира целину. Чланак толико лош, да би га по мом мишљењу требало обрисати и написати изнова. Perunova straža (разговор) 14:09, 13. јануар 2012. (CET)
Ватикански уређивачи?
Невероватно је да као нема никаквих извора? Да се не спомиње СваРод, Вида, БудиCава... санскрит... срБски календар стар 7529 година (=2020)? Докле ће Википедија бити жртва ватиканских агената који прекрајају историју / Истину / Правду... како им се прижели?— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 2001:8a0:6067:3400:f002:4039:1fb0:d048 (разговор)