Вера

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Вера (вишезначна одредница).
Luis Salvador Carmona, Алегорија вере (1752–53). Вео симболише немогућност непосредне спознаје.

Вера (ијек. вјера) означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања.

У свакодневном животу, човек функционише верујући у многе ствари, идеје, људе, и разне вероватне или невероватне догађаје. У теологији, под вером се обично мисли на веру у Бога.

Психологија[уреди | уреди извор]

У психолошком смислу, вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету.

Религија[уреди | уреди извор]

Детаљније: Религија

Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.[1]

За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. Ипак, то многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, такозвана филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима, ко и на који начин може да постане њен члан, али и да престане то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.[1] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима[2]. За Апостола Павла, вера је спасење сваког човека[3], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли[4].

Логика[уреди | уреди извор]

У класичној логици, вера се сматра тврдњом, јер износи неку тврдњу или очекивање о стварности за коју се претпоставља да је истинита или лажна (чак и ако то не може практично да се провери, као што је вера у постојање неког божанства). Историјски гледано, филозофске анализе нарави вере проучавале су је кроз појам суда. У томе се посебно истичу Дејвид Хјум и Имануел Кант.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Митровић, М. & Петровић, С. (1994) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд
  2. ^ Посланица Хебрејима 11:1
  3. ^ Посланица Римљанима 1:17
  4. ^ Иванова Посланица 5:1-2

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Вера на Викимедијиној остави