Разговор:Стефан Душан

С Википедије, слободне енциклопедије

Кандидат за сјајан чланак[уреди извор]

Постављам чланак на расправу, јер мислим да заслужује статус сјајног чланка. --MilosHaran Ум? 20:23, 30. октобар 2018. (CET)[одговори]

Коментари  Коментар: Једна од најбољих страница на српској Википедији. Свака част, од мене има глас ЗА.--Soundwaweserb (разговор) 16:29, 2. новембар 2018. (CET)[одговори]

 Коментар: Чланак је добар али дио који је копиран са Историјске библиотеке није компатибилан са лиценцом Википедије. Размишљао сам да ли да се јавим, али прије или касније ће неко са тог сајта тражити уклањање нашег текста. Текст на Историјској библиотеци је лиценциран под Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Unported, што значи да текст није дозвољено мењати ни на који начин, нити користити га у комерцијалне сврхе. Сваком измјеном копираног текста се крши лиценца.— WR 17:49, 2. новембар 2018. (CET)[одговори]

Izgleda da sam loše shvatio licencu, budući da je i pre mene neki deo teksta bio kopiran sa sajta. Onda ću sutra da izmenim tekst, dotle neće niko da ga dira. --MilosHaran Ум? 22:49, 2. новембар 2018. (CET)[одговори]
Можеш покушати и да их контактираш и тражиш дозволу да објавиш текст под нашом лиценцом али не знам какав ће бити одговор. Неколико некада активних уредника Википедије је уређивало и тај сајт па због тога знам за ово око лиценце.— WR 23:05, 2. новембар 2018. (CET)[одговори]
Нису прихватили :(. Нема везе, сутра има да се бацим на посао. --MilosHaran Ум? 23:58, 3. новембар 2018. (CET)[одговори]

Мислим да је широка употреба дела „Стефан Душан краљ и цар 1331—1355“ од Б. Ферјанчића и Симе Ћ. праћена са три проблема.

1. Ћирковић и Ферјанчић правили су очигледне промашаје у писању, а ти промашаји су преписани на страници Стефан Душан. Нпр. Према Ферјанчићу и Ћирковићу босански владар у својој титули од 1326. уписивао је да је „кнез Хумске земље” (Стефан Душан краљ и цар 1331—1355. стр. 40). Сам Ћирковић у Историја средњовековне босанске државе (Београд 1964) на страни 90 писао је да се босански бан од 1326. године у својој службеној титули називао „господар хумски“. „Кнез“ и „господар“ није исто и једно је нетачно. Ћирковић и Ферјанчић су грешком спојили писање Трогирана, који су у једном писму Степана II (IV) 1326. назвали „кнезом хумске земље“, то јест terrae Chelmi comiti (Smičiklas Tadija, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, IX, Zagreb 1911, стр. 296), са титулом коју је користио сам босански бан, а у којој је писало да је „бан“ и „господар“, али не да је „кнез“. Бан Степан II (IV) већ око 1323. у својој титули уписивао је и “Хум”, као део своје државе (Александар В. Соловјев, Одабрани споменици српског права (од XII до XV века), Београд 1926, стр. 105). Око 1326. у ћириличним повељама он је писао да је: “бан Степан, син господина бана Степана, по милости Божијој господин свим земљама босанским и Соли и Усоре и Доњим Крајима и Хумске земље господин” (Мргић Јелена, Повеља бана Стјепана II Котроманића којом даје кнезу Вукославу Хрватинићу жупе Бањицу и Врбању, Бања Лука 2008, стр. 13)

2. Уредник је на страници Стефан Душан погрешно преписивао делове из наведеног дела, или за већ написано на тој страници писао да је извор дело „Стефан Душан краљ и цар 1331—1355“, а у том делу тога нема, или пише нешто супротно. Нпр. иза одломка: „На захтев Цркве Милутин допушта Стефану да се врати у Србију, али задржава Душана код себе, највероватније као таоца што је била честа пракса у средњем веку. После Милутинове смрти, Стефан је уз помоћ цркве и архиепископа Данила постао нови краљ под именом Стефан Урош III, а истовремено је крунисан његов син Стефан Душан као “млађи краљ.” Следи референца на страну 31 из наведеног дела Ћирковића и Ферјанчића. Насупрот цитираном, они су писали да Душан вероватно није био таоц, него је просто држан на двору краља Милутина да се дечак оспособи (школује) за живот витеза, али то је на страни 28.

3. Приликом уређивања странице Стефан Душан уредник/уредници су преопширно писали о стварима кое немају непосредни значај за Стефана Душана, а испуштали важне чињенице о њему као небитне.Нпр. Исти одломак који је цитиран под 2. показује да је уредник мислио да није важно да упише датум када је Душан крунисан за „младог краља“, а тај датум пише и на страни 31 у наведеном делу Ћирковића и Ферјанчића. Како је могуће да није важан датум првог крунисања Душана? После уредник претерано опширно описује погранични сукоб Котора и Дубровника: „Са Пељешца је отета дубровачка стока, која је враћена тек након мира у лето 1328. године. Которани су правили велике штете да су после мира морали да плате Дубровнику 2 500 перпера. У јесен 1328. године је папа именовао которског клерика Сергија Болицу за бискупа, а грађани га нису пустили у град и затворили су његову браћу и синовце.” Није ми јасно како наведени део има енциклопедијски значај за страницу Стефан Душан, нарочито ако се пореди са изостављањем датума крунисања Душана за “младог краља”. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:29, 6. јун 2020. (CEST)[одговори]

Pogresno ime cara Stefana Dušana[уреди извор]

Molim ko god može da ispravi ovaj članak, ja ne mogu jer piše da je zaštićen od vandalizma. Naime, car Stefan Dušan se nikada u bilo kom izvoru koji imamo nije nazvao Uroš, a još manje IV, kao što ni njegov sin Uroš nije V. Uroši su bili oni vladari koji su tim imenom želeli da potvrde svoj legitimitet, a to su bili Stefan Uroš II Milutin i Stefan Uroš III (Dečanski). Dakle, car Stefan Dušan se u izvorima u kojima se sam potpisivao UVEK potpisivao isključivo kao Stefan i nije rođen 1308. već kako je profesor dr Dejan Ječmenica dokazao 1312. Fiste98 (разговор) 00:05, 27. април 2020. (CEST)[одговори]

Чланак је управо заштићен јер су ови Ваши подаци уношени без образложења, али онда као анонимни корисник. Чланак се може откључати, али све измјене које мијењају постојеће стање морају бити референциране. Такође, пожељно је да се нешто тек тако не уклања већ преобликује на начин да постоје супростављена мишљења/извори. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:18, 27. април 2020. (CEST) с. р.[одговори]

Nisam to unosio samo ja, već moje kolege istoričari koji godinama pokušavaju da se izbore protiv grešaka i pogrešnih tumačenja nacionalne istorije, kada biblioteke budu ponovo otvorene onda cu za sve svoje izmene uneti reference. Fiste98 (разговор) 10:55, 28. април 2020. (CEST)[одговори]

@Fiste98: Измена ће бити враћена док не наведете извор. Чланак је био закључан јер је долазило до озбиљних вандализама и зато свака референца/извор су добродошли. Поздрав. — Трагач Истине (разговор) 14:28, 28. април 2020. (CEST)[одговори]

Рођење око 1308. или 1312.[уреди извор]

Нећу сада улазити у детаље Јечменициног објашњења, али вероватно је исправно. Душан је рођен вероватно у марту 1312. Ово "око 1308. године" изгледа није добро. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)[одговори]

Већина мисли да је тачно писање у једном византијском извору (Нићифор Григора) да је Душан 1331. године имао 22 године, то јест да је рођен око 1308. године. Квантитативно, насупрот једном византијском извору, постоји неколико домаћих извора (Копорињском летопису и неколико других летописа) у којим пише да је Душан рођен 6820. године од стварања света, а то је између 1. септембра 1311. и 31. августа 1312. године према нашем начину рачунања времена. Српским изворима (леописима) се може приговорити да су временски даљи, квалитативно слабији, од писања Нићифора Григоре, али постоје писани извори из Дубровника који су временски и просторно ближи Душановом рођењу од Нићифора Григоре. Ти писани извори су записници са седница Великог већа у Дубровнику. Они показују да је Душан, као млади краљ, управну област вероватно добио крајем марта, или у априлу 1326. године, а то значи да је тада напунио 14 година и да је вероватно рођен око марта 1312. године. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 23:50, 03. јун 2020. (CEST)[одговори]

Delo Smilje Marjanović Dušanić iz 2002. godine, kaže da je majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, vladala Zetom do marta 1306. godine, što znači da je te godine Uroš II Dečanski postao srpski prestolonaslednik i kao takav vladar Zete. Čak se i oženio u približno vreme (pročitao sam na vikipediji taj podatak), svojom prvom suprugom, Teodorom Smilec, a kako se to dogodilo marta meseca 1306. godine, ostaje nam i pretpostavka da se Dušan Silni rodio decembra 1306. ili januara 1307. godine, a i njegova prevremena smrt ide u prilog tome, da je rođen u godini vatrenog konja, po kineskom Kigaku horoskopu. Mnoge osobe rođene u godini vatrenog konja, pogotovo one koje su bile dobri i primerni ljudi, bile su nesrećne i mnoge od njih bi umrle do ~50. godine starosti... Deo njih bi i poživeo neke godine, ali ili bi se napatili u životu, ili su to neugledne osobe, skitnice, pijanci... Godine vatrenog konja: 1786, 1846, 1906, 1966, 2026 itd. Rođeni u godini vatrenog konja: Atila Hunski (406-453), Rembrant von Rijn (1606-1669), srpski despot Stefan Branković (1426-1476), turski car Murat III (1546-1595), Svetozar Marković (1846-1875), poručnik Nikola Kalabić (1906-1946), Milutin Ivković Milutinac (1906-1943), istoričar Tibor Živković (1966-2013), najverovatnije i mađarski kralj Kalman Arpad (1066-1116) itd. Markon Padrino (разговор) 16:01, 10. новембар 2021. (CET)[одговори]

Урош Четврти, или не[уреди извор]

Сумња да ли се Душан звао и Урош није неоснована. Ипак, постоји неколико повеља у којим је Душан потписан као “Стефан Четврти”. Изузимајући ове Душанове повеље, нема другог познатог случаја да је неко од Немањића, то јест њихових писара уписао да уз реч Стефан неки редни број Први, Други и слично. У његовим повељама Душан је уписивао да је његов отац “Урош Трећи”. Због тога се претпоставља да је изостављено Душаново име Урош у његовим повељама које су потписане са “Стефан Четврти”, то јесте требало би да пише “Стефан [Урош] Четврти”.[1] Вероватно ћу ово оставити и као напомену. Да се зна да постоји дилема. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)[одговори]

"Краљевић" или "Млади краљ"[уреди извор]

Поднаслов “Краљевић Душан” није одговарајући садржају који следи и описује догађаје од 1326. године до 1330. године. “Краљевић” је краљев син, то јест реч којом се означава приватни однос сина према краљу, а “млади краљ” је служба у држави Немањића. Душан је рођен око 1308. године, или вероватније почетком 1312. У оба случаја, његов отац је тада имао звање “младог краља”. Тако је Душан од рођења био краљевић до 1314. године. Тај део је у поднаслову “Рођење и детињство”. Када је стварно постао “млади краљ” Душан није више краљев син и лице без државне функције, то јест није био више краљевић, него је очев “сапрестолник” и високи државни службеник који управља једним делом Краљевине Немањића. Поздрав. — Дајштадаш (разговор) 01:50, 22. мај 2020. (CEST)[одговори]

Kraljevići su sinovi kralja, a mladi kralj bio je naziv princa prestolonaslednika u srednjovekovnoj Kraljevini Srbiji. Markon Padrino (разговор) 17:49, 15. новембар 2021. (CET)[одговори]

Референце[уреди извор]

Литература[уреди извор]

Vlastita i vladarska imena[уреди извор]

Od druge polovine 10. veka, sve do negde druge polovine 14. veka, deo srpskih vladara, vladara Srbije i Zete, a potom i Bosne, nosili su izvesna vladarska imena: Stefan (Stefan Vojislav, Stefan Nemanja i svi potomci Stefana Nemanje koji behu vladari države, Stefan Tvrtko I i II, Stefan Ostoja, Stefan Tomaš), Petar (Predislav, otac Jovana Vladimira i kralj Bodin), Jovan (Jovan Vladimir, Jovan Vladislav), Mihailo (Mihailo Svetomir (Saganek / Spelank / Suinimir / Suonomir nije peti sin Stefana Vojislava, već lično ime kralja Mihaila) Vojislavljević (1051-1081)), Gavrilo (Gavril Radomir), Konstantin (Bodin), Uroš (Uroš Pribislav, kralj Milutin je ispred svog vlastitog imena nosio dva vladarska imena, Stefan i Uroš, dok su mu se otac Uroš I Veliki, sin Uroš II Dečanski i praunuk Uroš Nejaki zaista zvali Uroš, a i u ovome ga je sledio unuk, Dušan Silni), Matej (Matej Ninoslav)...

Iza vlastitih ili vladarskih imena vladara, nikako oba, trebaju se stavljati vladalački redni brojevi, koji govore, koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog ličnog imena, iz neke svoje dinastije, nipošto koji je neki vladar po hronološkom redu, tog nekog imena, vladar neke države. Još nešto, kad se uzdigne država u viši rang, iz kneževinu u kraljevinu ili iz kraljevine u carevinu, vladari države počinju brojati hronološke vladalačke brojeve ispočetka, I, II, III itd.

Svi koji se sada u savremenom dobu, bave istorijom, trebali bi isključivo vlastita imena vladara koristiti (vlastita imena trebaju imati prednost nad vladalačkim) i uz njih stavljati vladalačke brojeve, jer su se vladarska imena često ponavljala i samo prave zabune i anahronizme, (a i vladalačka imena su odavno prevaziđena). Dobar primer za to je dinastija Nemanjić. Vladari iz dinastije Nemanjić su: knez Stefan Nemanja I (1166-1196), knez Stefan Nemanja II (1196-1202 i 1204-1221) / kralj Stefan Nemanja (1221-1228), knez Vukan (1202-1204), kralj Radoslav (1228-1233), kralj Vladislav (1233-1242), kralj Stefan Uroš I (1242-1276), kralj Dragutin (1276-1282), kralj Stefan Milutin (1282-1321), kralj Konstantin (1321-1322), kralj Stefan Uroš II (1321-1331), kralj Dušan (1331-1346) / car Dušan (1346-1356) i car Uroš (1356-1371), a ne Stefan I (knez 1196-1202 i 1204-1221 i kralj 1221-1228), Stefan I Radoslav (kralj 1228-1233), Stefan Uroš III Milutin (kralj 1282-1321), Stefan Uroš III (kralj 1321-1331), Stefan Uroš IV Dušan (kralj 1331-1346 i car 1346-1356), Stefan Uroš V (car 1356-1371) i dr. koještarije. Markon Padrino (разговор) 20:02, 10. новембар 2021. (CET)[одговори]