Разговор:Тројански рат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди]

Тројански рат водиле су , по легенди, војске Ахајаца против града Троје у Малој Азији, а узрок је била отмица (или бекство) Јелене Спартанске од стране тројанског принца Париса. Рат заузима централно место у Грчкој митологији и описан је у бројним епским поемама од којих су само две , Хомерове Илијада и Одисеја, преживеле нетакнуте. Илијада описује једну епизоду из поодмаклог рата, а Одисеја описује путовање кући једног од грчких вођа. Остали делови приче и различите верзије разрађивали су каснији грчки песници али и римски петник Вергилије у свом делу Енеида.

Стари Грци су веровали да су догађаји које је описао Хомер и основи били истинити. Веровали су да се рат одиграо у 13. или 12. веку пре нове ере, и да се Троја налазила у близини Дарнадела, што представља данашњу северозападну област Турске.Све до модерног доба сматрано је да су и рат и град само творевина мита. Али 1870. године немачки археолог Хајнрих Шлиман извршио је ископавања места у овој области и веровао је да је управо то место град Троја, са чим су се касније сложили неки археолози.Ове ископине нису поуздан доказ да је Хомерова Троја икада постојала а још мање да су се неки од догађаја из Тројанског рата икада одиграли. Многи историчари верују да су Хомерове приче збрирка различитих прича о опсадама и подухватима Грка из бронзаног доба или микенског периода, и да у ствари не описују стварне догађаје. Они који сматрају да је прича о Тројанском рату потекла из неког стварног сукоба, смештају је у период између 1300. и 1200. године пре нове ере.

Почетак свега[уреди]

Пелеј и Тетида, јабука раздора и пресуда

По грчкој митологији, Зевс је постао краљ богова пошто је са престола збацио свог оца Кроноса; исто тако Кронос је са престола збацио свог оца Урана. Зевс је дошао до пророчанства које је говорило да ће и њега самог са трона збацити рођени син. (Што се упркос богатој грчкој митологији никада није догодило). Друго пророчанство је говорило да ће син богиње мора Тетиде, са којом је Зевс био у љубавној вези, бити већи од свог оца. Из једног или другог разлога по Зевсовом наређењу Тетида је заручена за старијег краља људи Пелеја. Пелеју и Тетиди се родио син који је назван Ахил. Пророчанство је за њега говорило да ће умрети млад, под Тројом. У нади да ће га заштитити, мајка га је док је био беба купала у реци Стикс, и тако га начинила нерањивим изузев у једно место – пету, за коју га је држала док га је купала. Тако је он постао највећи од свих смртних ратника.

Сви богови су били позвани на венчање Пелеја и Тетиде, изузев Ерис, Неслоге. Увређена, она се на венчању појавила невидљива, и бацила је на сто златну јабуку на којој су биле урезане речи Kallisti (Најлепшој). На јабуку су право полагале Хера, Атина и Афродита. Љуто су се свађале око ње и нико од присутних богова није смео да изнесе сопствено мишљење како не би показао наклоност према једној а изазвао мржњу друге две богиње. Коначно Зевс је наредио да се ствар реши тако што ће да пресуди Парис, тројански принц, који је одрастао као пастир, због пророчанства да ће он бити узрок пада Троје. Богиње су покушале да подмите младића. Атина је Парису обећала мудрост, вештину у боју и способности највећег ратника; Хера му је обећала политичку моћ и контролу над читавом Азијом, а Афродита му је обећала да ће га волети најлепша жена на свету. Парис је јабуку дао Афродити и вратио се у Троју.


Ово је из чланка који треба да се споји овде. Прекопирао сам садржај овде, јер се имена чланака разликују само за једно слово (једно је ћирилично, друго латинично). --Φ ί λ ι π π ο ς | 18:45, 22. фебруар 2007. (CET)