Разговор:Хрватизација

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Први поднаслов[уреди извор]

Сугестије[уреди извор]

Пошто Борис Олијник није унутрашња веза, не би било лоше да се објасни ко је тај човек заправо (рецимо: „...према Борису Олијнику, професору политичких наука...“ (лупетам)). Његово име не значи ништа.--Методичар зговор2а 10:15, 26. јул 2011. (CEST)

POV[уреди извор]

Stil članka je pov, informacije koje su unete su senzacionalističke, a ne enciklopedijske, koriste se preterani opisi i pridevi neprimereni enciklopedijskom stilu (deca uplakana i sl.), liči na dnevnopolitički diskurs a ne na enciklopedijski članak. Umesto da se na jedan neutralan i naučni način, sa odgovarajućom literaturom (dakle, sociolozi, knjige i sl, a ne petparačke senzacionalističke vesti u novinama jasne političke orijentacije) napiše neciklopedijski članak, tema i ovo mesto su zloupotrebljeni za izražavanje ličnih stavova i nacionalnih netrpeljivosti. Sramotno i tužno u šta se pretvorila ova enciklopedija na srpskom... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:17, 18. децембар 2011. (CET)

Maduixa, не слажем се са тобом. Сасвим је неутрално урађен чланак. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:17, 18. децембар 2011. (CET)
Ni ja se ne slažem s tobom, i šta ćemo sad? Ne uklanjaj nalepnicu bez popravke članka. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:20, 18. децембар 2011. (CET)
Ма ништа, остави како јесте, и буди мало мање пристрасна. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:23, 18. децембар 2011. (CET)

Јагода је у праву, налепница свакако треба да остане. Ово је енциклопедија, а не дневне бесплатне новине у којима може свашта да се пише. И немојте више ратовати изменама. --Ана P geology.png пиши ми 19:25, 18. децембар 2011. (CET)

Не слажем се са тобом Геологичарка. Мислим да помен новина није довољан разлог да би ти Геологичарка могла да ставиш нањљепницу ПОВ. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:29, 18. децембар 2011. (CET)

Не ради се о никаквом пову, него о истинитим информацијама. Кад би се радило о неистинитим информацијама онда би било у реду. Треба да укажете шта је ту нетачно.--Miut (разговор) 19:40, 18. децембар 2011. (CET)

Ja nisam ni rekla da je informacija netačna. Pročitaj pažljivo šta sam napisala i biče ti jasno. A za slučaj da ne znaš šta je POV, evo linka pa pročitaj. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:42, 18. децембар 2011. (CET)

Откуд оваква пресуда? „Окативна“ је без образложења, по којим критеријумима, шта је граница? Ово је проблем помоћи нема у оваквој атмосфери се доносе личне пресуде без ослонца у правилницима.-- Сахараразговор 19:43, 18. децембар 2011. (CET)

Овде се од јучерташњег сукоба поново води рат. Није први пут да Maduixa напада чланке корисника који су са њом у сукобу. И то клански. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:44, 18. децембар 2011. (CET)

Нема никаквога сензационализма, него о догађајима, који су чињенице. Нажалост мислим да чињенице не можеш да побијеш.--Miut (разговор) 19:45, 18. децембар 2011. (CET)

Koliko sam razumeo problematične su formulacije a ne sami podaci, stil treba prilagoditi neutralnom enciklopedijskom stilu i onda može da se skine nalepnica.--Војвода разговор 19:47, 18. децембар 2011. (CET)

То да су се деца враћала уплакана из школе то се заиста догађало.--Miut (разговор) 19:49, 18. децембар 2011. (CET)

Ne sumnjam, ali kao što rekoh, nije istinitos podataka ovde u pitanju, nego način na kkoji su predstavljeni. I bez ličnih napada, molim. Objašnjenje je dato, ne pravite se blesavi. Popravite članak, upristojite mu ton, nađite validne izvore a ne očigledno pristrasnu štampu i nalepnica može da se skine. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:51, 18. децембар 2011. (CET)
Maduixa, ти имаш историју напада на чланке неистомишљеника за шта си упозорена на админ табли. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:55, 18. децембар 2011. (CET)
BČ, ne laži. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:06, 18. децембар 2011. (CET)

Пошто Јагода каже да су подаци истинити, дакле то је признала, онда долазимо до представљања података. Шта је ту проблем. Деца су се уплакана вратила из школе. То је истинит податак и као такав стоји.--Miut (разговор) 19:58, 18. децембар 2011. (CET)

Nemam ja šta da priznajem. Ja sam rekla šta ne valja (čitaj gore), a vi ispravljajte. Ovako je pristrasno i liči pre na tabloid nego na enciklopedijski članak. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:08, 18. децембар 2011. (CET)

Кад се договорите...[уреди извор]

... онда можете да уређујете. За сада ништа. --Ана P geology.png пиши ми 19:48, 18. децембар 2011. (CET)

Хало пристрасна, Не можеш да закључаш чланак на измјени која је изавала рат, и то без сагласности већине, и то као страна која учествује у расправи. Па ти си прешла све могуће границе учтивости и погазила сва могућа правила. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:50, 18. децембар 2011. (CET)

Ово је пример пристрасности једнога администратора.--Miut (разговор) 19:51, 18. децембар 2011. (CET)

Не вреди вам момци кукање, пресуда је пала „ nađite validne izvore“, ово валидне, много је јако, пресуђено без суда.-- Сахараразговор 20:00, 18. децембар 2011. (CET)

Ono što nije u redu je da BČ zove u pomoć svoje drugare jer se izgleda u grupi oseća jače. [1], [2], [3]. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:05, 18. децембар 2011. (CET)

Пошто си се ти иначе позивала на праћење како бих протумачио твоје праћење Баш Челика.--Miut (разговор) 20:07, 18. децембар 2011. (CET)

У овој хајци му нема помоћи. То је синоћ најављено и послат је позив за „јуриш“.-- Сахараразговор 20:15, 18. децембар 2011. (CET)

Једном сам имао сукоб са Maduixa, након чега је из освете кренула редом да качи ознаку ПОВ, без икаквог објашњења. Онда сам то поставио на админ табли, и онда је упозорена од стране админа да престане. Синоћ смо имали сукоб, и одмах данас је кренула са нападом на овај чланак. Иначе, толико је постало очигледно кланско дјеловање и напади на поједнце, да је превршило сваку мјеру. Чак је и Викивинд направио црну листу [4] --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:28, 18. децембар 2011. (CET)
Хоћу да будем први, има времена. -- Сахараразговор 20:33, 18. децембар 2011. (CET)

Молим вас да разговори на овој страници буду у складу са овим смерницама. За друге теме користите приватне странице. Такође вас молим да поштујете и ово. --Ана P geology.png пиши ми 20:47, 18. децембар 2011. (CET)

И ја тебе молим да исправиш своју грешку и да вратиш чланак на прву верзију без шаблона. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:49, 18. децембар 2011. (CET)

Лажно референцирање[уреди извор]

Чланак:

Свештеник Српске православне цркве у Задру, прота Миленко Поповић је забиљежио већи број случајева гдје Срби у Задру од њега траже потврду да су крштени, са којом одлазе код римокатоличког свештеника на кризмање и покатоличавање.

Извор:

Према његовим ријечима, у Задру нема вјенчања Срба која обавља православни свештеник, иако младенци, Срби, долазе код њега по потврде да су крштени и са којим потом иду код католичког свештеника да их вјенча.

Чланак:

Забиљежен је и случај малтретирања гдје се српска дјеца враћају уплакана из школе због тога што их друга дјеца називају „трофазни“

Извор:

Он је навео да се српска дјеца преводе у католичанство, јер родитељи не могу гледати како им се дијете враћа уплакано из школе, гдје га друга дјеца прозивају да је "трофазни".

--В и к и в и н дР 21:02, 18. децембар 2011. (CET)

Гласање[уреди извор]

С обзиром да је заједница подељена отварам гласање о томе да ли је овај чланак ПОВ или није.

  1. против Чланак треба да се прошири, то је главни недостатак, а не да је чланак заснован на сензационализму. Нема бољег извора од Саве Штрбца. --Алекс (разговор) 21:05, 18. децембар 2011. (CET)
  2. против--Miut (разговор) 21:08, 18. децембар 2011. (CET)
  3. против --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:11, 18. децембар 2011. (CET)

Какво бре гласање, на Википедији се не решавају овакве ствари гласањем, неог концензусом. Изнесене су замерке, аргументоване, а ви можете до сутра да гласате то ништа не важи. Боље се догооврите како то да поправите. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:13, 18. децембар 2011. (CET)

Морам да подсетим на правила о гласању, односно о томе како се и где организују. Гласање отворено на овакав начин, а посебно о садржају чланка, је неважеће. mickit 21:18, 18. децембар 2011. (CET)

Micki, можеш ли да нас подсјетиш на правила о закључавању чланака од стране админа? Да ли администратори који као уредници учествују у уређивању чланака треба да закључавају чланке, и да ли то треба да ураде на стању које је постојало прије рата или да закључају чланак на измјени за коју као корисници подржавају? --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:29, 18. децембар 2011. (CET)

Конензус не може да се донесе када су мишљења подељења. У оваквим случајевима може да функционише правило 30-70%. --Алекс (разговор) 21:34, 18. децембар 2011. (CET)

Колико видим, убачена је наљепница ПОВ, али без концензуса, шта кажу правила о томе? --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:38, 18. децембар 2011. (CET)

Da li sada moze dase izbrise nalepnica pov?--89.216.115.90 (разговор) 20:07, 19. децембар 2011. (CET)

Може, али поправи и оно на шта сам указао у претходном одјељку.--В и к и в и н дР 20:12, 19. децембар 2011. (CET)

Ispravio sam. Ali je i to bolje izbaciti. --89.216.115.90 (разговор) 20:16, 19. децембар 2011. (CET)

Sahara neka drugi put umesto klanskog nastupa pogleda malo o cemu se prica i ne napadaj druge. Svoje komentare ostavi za sebe, a ne maltretiraj i ne proteruj one koji ne misle isto kao ti ili Bas celik.

Аман више![уреди извор]

Молим вас да коначно прекинете да комуницирате на овај начин. Причајте о ономе о чему треба - како да побољшате чланак, а не о томе ко је шта урадио, и немојте брисати туђе коментаре и опет ратовати изменама на чланку. --Ана P geology.png пиши ми 21:42, 19. децембар 2011. (CET)

Dobro. Izvinjavam se.--Talicnidjole (разговор) 21:44, 19. децембар 2011. (CET)

„извори су и даље пристрасни просрБски“[уреди извор]

Пошто сам примјетио да је корисница Maduixa направила ову промјену: [5] и додала овај коментар: „извори су и даље пристрасни просрБски“, замолио бих само ако може да нам објасни шта њен коментар значи? --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:26, 19. децембар 2011. (CET)

Као прво, тотално је некоректно стављати шаблон да су извори „непоуздани“, само због тога што су српски. Срби ниси овде корисници другог реда. Друго, тотално је некоректно спрдати се на рачун Срба користећи епитете „просрБски“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:06, 20. децембар 2011. (CET)

То СРБСКИ је само наставак горе оптуживања да неко шири националну нетрпељивост итд., а наравно изазвани су скоријим дешавањима. То треба да престане и сви који настоје изговарати убудуће сличне описе нека се удаље од ове странице. Што се тиче извора, не знам на који је конкретно стављена примједба, то би требало питати онога ко је ставио шаблон (претпостављам да је Јагода, или ми се бар тако чини по коментарима). Из спољашњих веза треба уклонити сајт Борба за веру (то је неки блог који користе присталице рашчињеног владике Артемије) те стога не може представљати неки значајнији елемент за ову тему. --Жељко Тодоровић (разговор) 04:16, 20. децембар 2011. (CET) с. р.

Коменатар „извори су и даље пристрасни просрБски“ [6] је додала Maduixa. И према мени, односи се на став да су српски извори „непоуздани“, само због тога што су српски. А ово „просрБски“ је ништа друго него ширење националне нетрпељивости. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:21, 20. децембар 2011. (CET)

Управо сам споменуо чиме је изазвано то СРБСКИ и шта би требало да представља. Што се тиче извора, подносилац примједбе треба конкретно да назначи који је у питању, то се може сутра питати, вечерас сигурно неће моћи. --Жељко Тодоровић (разговор) 04:24, 20. децембар 2011. (CET) с. р.

Јагоду дискутујте на Википолитици (и ви ћете бити дискутовани). Друго, да ли мислите да ће чланак бити бољи ако се консултују ОЕБС, ЕУ, нека међународна организација или тамо неки прота или Нема Шале? -- Bojan  Razgovor  04:25, 20. децембар 2011. (CET)

Као прво, ЈАГОДУ НЕ ДИСКУТУЈЕМО, не прави свађу и СУКОБЕ. Дискутујемо акцију и коментар „извори су и даље пристрасни просрБски“. Друго, „прота и нема шале“ нису извор, тако на правиш погрешне инсинуације. И протојереји Српске православне цркве нису „тамо неки прота“. Атеистичке погледе на свијет остави за друге теме. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:33, 20. децембар 2011. (CET)

Због позивања на моје атеистичке погледе на свет (какве то везе има), запало ти је за око то срБски си показао колико ниси заинтересван за расправу, већ за свађи. Налепница ће остати, све док не нађеш изворе чији је циљ извештавање, а на политичарење. -- Bojan  Razgovor  04:41, 20. децембар 2011. (CET)

BokicaK, ако сматраш да је неком извору циљ „политичарење“, имаш ли неки начин да то докажеш, пошто не можемо да идемо од чланка до чланка и стављамо такве примједне како се коме прохтије. пс И ако можеш без оних коментара „тамо неки прота“, пошто то не помаже расправи а и тотално је паушалан коментар. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:51, 20. децембар 2011. (CET)
Видиш, Баш-Челик, ја сам админ, па ја баш и не тролујем, и можеш ти стављати шаблон колико год хоћеш, мене нећеш изнервирати, само ћеш себи закуцати ексер у гроб. Дакле, вести су добар извор, извештаји међународних организација. Извори као са српским преднзаком попут Нове српске политичке мисли (ето видиш, политичка - политичарење), српске дијаспоре нису репрезентативни извори. -- Bojan  Razgovor  05:00, 20. децембар 2011. (CET)
BokicaK, какав ти је ово коментар: само ћеш себи закуцати ексер у гроб? Као прво, Нова српска политичка мисао и Српска дијаспора се не користи у изворима, а и не слажем се да они нису репрезентатитав извор. Не може се наметнути став да све што има српи предзнак не може да се користи на пројекту српског језика. Тако да заиста не знам о чему говориш. Не знам ни како ти је пало на памет да поменеш међународне организације, пошто не постоје међународне организације за све и свашта. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:07, 20. децембар 2011. (CET)

Види, ако ниси приметио више од половине ове Википедије би волело да те нема барем на неколико месеци. И константно дајеш нове разлоге. Ти такав непопуларан си дрзнуо да ставиш администратору шаблон троловање. Све док не схватиш да члнаци као што су Нова српска политичка мисао нису извор чији је циљ објективност, твоји чланци ће бити увек означавани са пов. И друго, шта је циљ овог чланка уопште? Чланак би могао да се зове Положај Срба у Хрватској и приде мало историје Буњеваци и Климента. Или га спојити са чланком Срби у Хрватско. А садржај је смешан. Од чланка о хрватизацији ја бих очекивао НДХ, забрану ћирилице или законско ограничавање неких других права неким других народа, немогућности изјашњавања по пописима. У чланку имамо само нешто неко неком намерно или случајно чачкао по матичним књигама и неки поп се жалио да људи прелазе у католичанство. Постоји ли нека тужба за дискиминацију, неки статистички подаци, неко ко је проучавао детљно ову тему? Тако се пише озбиљан и обективан чланак, а не копи-пејст из новина.-- Bojan  Razgovor  05:31, 20. децембар 2011. (CET)

Добро, ти сматраш да „више од половине ове Википедије би волело да ме нема“. Добро, како сада да са тобом даље водим расправу о било чему? Како након твога коментара „само ћеш себи закуцати ексер у гроб“ да водимо нормалну расправу? Шаљеш ми поруку о гробу! Поново понављаш како Нова српска политичка мисао није добар извор, пошто си поменуо да све са предзнаком „српски“ није релевантно, а ја поново понављам да се Нова српска политичка мисао не користи као извор, али да исто тако не можеш да забраниш медије који у наднаслову носе предзнак „српски“. Даље, ти сматраш да уопште не треба да имамо чланак о хрватизацији, а имају га друге википедије на другим језицима. И како да сада са тобом о овоме разговарам кад је ово тотално лична и политичка расправа пуна одвратних напада и исказивања нетрпељивости?! --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:44, 20. децембар 2011. (CET)
BokicaK, не знам да ли си свјестан да ти као администратор који би требао да смирује страсти и сукобе, да дјелује непристрасно, оваквим „више од половине ове Википедије би волело да те нема“ и оваквим „само ћеш себи закуцати ексер у гроб“ коментарима не само да подстичеш сукобе и мржњу, него тотално убијаш било какву нормалну конверзацију. Јеси ли уопште свијестан како се једно људско биће осјећа након оваквих порука? --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:57, 20. децембар 2011. (CET)

Sa kim god da pricas, neces vise pricati kao sto je do sada. Odnos drugih prema tebi je posledica tvog delovanja. Evo i sada lazes i izvrces. Ja nisam rekao da je nesto sa predznakom srpski nerelvantno, vec da treba izbegavati izvore (to znaci i stavljanje u spoljasnje veze) ciji je cilj politikanstvo. Da nacrtam: u ovom slucaju, u clanku o hrvatizaciji, to je NSPM i srpska dijaspora. U clanku o srbizaciji, to su (lupam) Glas koncila, Udruga hrvatskih iseljenika u Australiji/Kanadi, Iseljenicko drustvo Skenderbeg.... U clanku o madjarizaciji opet neki drugi. Druga stvar je sto je ovaj clanak promasena tema kopirana iz jednog novinskog priloga. Nema nista o zabrani cirilice, o unijacenju, a ima stvari koje su u poredjenju sa ovim nabrojanim smesne. -- Bojan  Razgovor  06:11, 20. децембар 2011. (CET)

BokicaK, ја не лажем, те стављам доказ да си написао „извори са српским предзнаком“: [7]. Од даље расправе са тобом који си својим коментарима у овој дискусији: „више од половине ове Википедије би волело да те нема“ и „само ћеш себи закуцати ексер у гроб“ исказао мржњу и нетрпељивост не видим никакву корист. Ово није расправа, оно је исказивање мрже и нетрпељивости. Ово је тотално непримјерно за Википедију, а на ср пројекту је дозвољено само због тога што се групица људи међусобно подржава у прогону неистомишљеника на овако одвратан начин. Пројекат Википедије на српском језику се тренутно може сажети у ову расправу, гдје је личним коментарима исказана политика која се води.--БаШ-ЧелиК (разговор) 06:23, 20. децембар 2011. (CET)
Lepo je sto priznajes da si izgubio. Sad lepo pazi kako se ponasas i prema drugima, jer intezivno uredjivanje stranica za razgovor i ratovi izmena privuci moju paznju. Ako vidim da si pricao sa drugima isto kao i sada (klevetanje, laganje), neces imati sta da pricas sa mnom. Upozorenje tebi i drugima ako ste zasluzili. Ko se oglusi, blok. -- Bojan  Razgovor  06:33, 20. децембар 2011. (CET)
BokicaK, ако је то што си ми упутио овакве коментаре: „више од половине ове Википедије би волело да те нема“ и „само ћеш себи закуцати ексер у гроб“ твој доживљај побједе, онда сам заиста „изгубио“. Исто тако ми је потпуно јасно са којом си се ти намјером овде јавио. Знао сам да ме мрзиш од раније, али ово је кулминација нетрпељивости, пристрасности и чисте мржње. --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:39, 20. децембар 2011. (CET)
Ја мислим да сам био јасан, ниси морао три пута понављати. Ово је прво упозорење због дискутовања мене, а не хрватизације. Ако следећи коментар не буде о чланку, сам си крив. -- Bojan  Razgovor  06:45, 20. децембар 2011. (CET)


Каква Википолитика? Што се тиче теме, не бих да се претјерано мијешам, будући да није нешто и попуњена или садржајна, али не слажем се такође што је доста тога сложено као у новинама. Нема потребе спомињати имена појединаца којима је нешто мијењано и сл., него дати описно ту реченицу, а постојеће референце само прикачити као потврду. Исто важи и за овог свештеника, име није потребно спомињати. Што се тиче језика, мислим да ту нема проблема, ту се сви можемо сложити са чињеницом да многи говоре о чишћењу српскохрватског језика неким новим хрватским. Ја мислим да је овдје велики дио проблема што је доста тога као новинарски чланак, а не реченице енциклопедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 04:31, 20. децембар 2011. (CET) с. р.

Одговор Жељку, имена су наведена јер је Викивинд на другим темама инсистирао на томе да се неваде ко је и шта рекао. Да не буде било какве дилеме. Тако је и урађено да би се избјегле примједбе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:36, 20. децембар 2011. (CET)

Прво, нема потребе да се препиреш са БокицомК, не видим зашто нешто нарочито његове ријечи заслужују такав одговор. И друго, какве има везе шта Викивинд инсистира? Не вјерујем баш да је био овакав случај, јер просто не могу прежвакати да би се неко залагао за новинарски чланак, а не енциклопедијски. И ја ћу уклонити ову везу Борбу за веру, видим да нема примједби. Реченице се морају описно формирати, и сматрам да не би био проблем то фино формулисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 04:42, 20. децембар 2011. (CET) с. р.

Уклони, то ионако није у изворима. То је спољашња веза. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:48, 20. децембар 2011. (CET)

Kontinuirano ometanje[уреди извор]

vise nece biti dozvoljeno. -- Bojan  Razgovor  02:42, 20. децембар 2011. (CET)

сређивање чланка[уреди извор]

Молио бих за мало стрпљења и позитивне енергије уколико желимо да на овако деликатној теми направимо нормалан чланак. Као прво убацио сам шаблон сређивање који ћу корак по корак да спуштам на доле како будем са моје тачке гледишта обогаћивао чланак и прилагођавао га бољем енциклопедијском чланку. У међувремену било би добро да ми кажете који део чланка није добар а најбоље би било ако имате неки конкретан предлог. --Алекс (разговор) 03:43, 20. децембар 2011. (CET)

Територијално или етничко питање? Нисам сигуран да ли по одељцима треба ићи ка територијалном принципу типа: Војводина, Славонија, Крајина, Истра, Херцеговина... Или ићи ка Буњевцима, Шокцима, Србима, Албанцима, Италијанима и тд. С обзиром да је још рано да видимо на коју страну ће то ићи, волео бих да чујем различита мишљења и аргументе. --Алекс (разговор) 03:54, 20. децембар 2011. (CET)

По народима, пошто на италијанској википедији постоји огроман текст о похрваћеним Италијанима. А наилазио са на доста материјала о похрваћивању Мађара, Чеха, Словака, Словенаца, Нијемаца, Буњеваца, Покаца итд. На италијанској имају и списак значајнијих похрваћених Италијана. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:57, 20. децембар 2011. (CET)
Нека иде за сада овако, мешано, па ћемо касније да пребацимо када имамо више материјала. --Алекс (разговор) 12:45, 20. децембар 2011. (CET)
Исто тако сам пронашао неки текст о промјенама назива топонима у данашњој Републици Хрватској које се десило након 1991, гдје су сви називи који су садржали „српски“, су избрисани, како би насеље звучало више хрватски, и како би се избрисало све што има помен Срба. Један од примјера је Српско Селиште. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:00, 20. децембар 2011. (CET)
Ајде дај линк за тај текст. --Алекс (разговор) 12:45, 20. децембар 2011. (CET)
Даље, колико се лично сјећам, у данашњој Републици Хрватској је одмах 1991. кренуло уништавање књига на српском и на ћирилици. Потпуно су из библиотека избачене такве књиге. Даље, лингвиста Ранко Бугарски је писао доста стручно о пречишћавању језика, односно о инжињерингу језика и избацивању свега што у хрватском језику може да подсјети на Србе и српски. Он наводи убацивање архаизама и неологизама као примјер. Сви ће се сјетити да је до скора главна шала била о томе да се на новохрватском каиш зове околотрбушни пантолодржац. Ово све ово наводи као основ хрватизације. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:12, 20. децембар 2011. (CET)
Па добро, може као наки пододељак и за језик, али требају нам извори. --Алекс (разговор) 12:46, 20. децембар 2011. (CET)
Добро што је из Српског Селишта и Српских Моравица избачено оно Српско, међутим, имамо Српско Поље које постало Хрватско Поље.--Zrno (разговор) 23:14, 20. децембар 2011. (CET)

Овде [8] пише:

а како видимо, ово је урађено поново 1991. Дакле: Српско Селиште, Срске Моравице, Српско Поље, Српска Капела, Карађорђево, Обилићево, Његошево, Сремски Карловци. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:51, 20. децембар 2011. (CET)

Neke stvari[уреди извор]

Ovako.

  1. Prvo, treba referencirati samu definiciju hrvatizacije. Treba naći neki sociološki priručnik, knjigu, rad, koji se bavi time i koji definiše taj društveni fenomen. Ovo ovako kako stoji, možda i jeste tačno, ali niko to ne garantuje. Referenca bi bila više nego dobro došla.
  2. Deo Hrvatizacija u Vojvodini mi nije baš najjasniji. Mislim, ok, podaci tačni, ali gde je tu hrvatizacija? Taj deo više liči na demografski sastav Vojvodine, ili Hrvati u Vojvodini ili nešto slično. Nigde ni pomena o hrvatizaciji. konkretno, treba objasniti u članku šta su to Šokci i Bunjevci, kako su došli, i kako je tekao proces njihove hrvatizacije u Vojvodini. Pasus je, kako sad stoji, malo potpuno off topic.
  3. Isto važi i za deo o Albancima.
  4. U delu Unijaćenje, treba prvo u jednoj rečenici objasniti šta je to unijaćenje. Kao što je Metodičar već rekao, treba navesti ko je taj Olijnik, jer niti ima članka o njemu, niti je neka vrlo poznata ličnost pa da to nije potrebno. Dakle, prema mišljenju B. Olijnika, profesora, sociologa, novinara, bla bla (šta je več), hrvatizacija je... Dalje, šta to znači da je hrvatizacija identična pokatoličavanju? Objasniti malo prilike, istorjski sled, najraniji pomeni pokatoličavanja u izvorima, koje to vršio, zašto, kako, itd. pa tek onda davati primere. Za sada, ne postoji sociološka obrada ovog fenomena, samo izdvojeni primeri koji tako sami za sebe, deluju poprilično pretenciozno.

Да би се 3-4.000 српских сељака у Жумберку поунијатили коришћене су лажи, фалсификати, подвале, подлости, моралне тортуре, тамнице и сирово насиље.

Ova rečenica je, iako referencirana, poprilično pristrasna. Ako se već to tvrdi, onda treba dati i primere, naravno, referencirane. Dalje, kada se to desilo, koja vlast je to radila? Jer, ako je u tim mestima hrvatizacija, tj. unijaćenje u ovom slučaju, završena u 18. veku, to nije mogla biti hrvatska vlast, jer tad hrvatska država nija postojala. Ko je to radio, i zašto?

  1. Zašto je deo Hrvaćenje Srba odvojen od Unijaćenja? Ako se u oba dela govori o Srbima, onda to sve treba da ide pod jedan naslov. Ja bih to spojila. I zašto sad Hrvaćenje? Zar nije naslov članka Hrvatizacija?
  2. Jedan slučaj gde su čoveka namerno upisali kao Hrvata nije hrvatizacija. To nije ništa, osim dokaz brljivosti te vlasti. Ovakvi društveni procesi se dešavaju nad mnogo većim brojem ljudi. Hrvatizacije je sigurno bilo devedesetih, ali o tome ne vidim ništa u članku. Treba prvo napisati detaljan proces hrvatizacije u Hrvatskoj devedesetih, a onda tek ovaj slučaj navesti kao primer. Ovako, sam za sebe, bez detaljnijeg teksta koji bi ga objasnio, deluje vrlo pretenciozno.
  3. I dajte neke ozbiljne izvore. Sociološke studije, knjige ii sl. Novinski članci mogu biti samo reference za pojedinačne primere, kao što je ovaj Srbin kog su upisali kao Hrvata, ali ne može biti za tvrdnje koje se tiču šireg sociološkog fenomena. To je u najmanju ruku, neozbiljno, i ako želite da članak deluje neutralno i istinito, onda se potrudite da nađete izvore sociloške tematike. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:16, 22. децембар 2011. (CET)
Ок, корак по корак.
  • Било би добро да се референцира прва реченица, слажем се.
  • Што се тиче Буњеваца и Шокца, свако може да кликне и да види о чему се ради. Али добро има ту још нешто да се напише па ћу то да побољшам.
  • За Албанце не знам шта да кажем, били Албанци сада су Хрвати, ваљда су се похрватили, мислим да је баш то тема чланка. За Клименте је ту и посебан чланак.
  • За унијаћење немамо још увек чланак, а чак и на ен.вики има веома мало. Тако да ту има још да се ради.
  • За ове у Жумберку могу да проширим, али је то то. Дал је пристрасна или не, не знам. Ако треба у литератури ћу одмах да нађем реченицу која би могла да се окарактерише као још пристраснија. Постоје ту и примери, али постоји и чланак о општини Жумберак. Ту сам навео да је то водила Аустриска власт и католичко свештенство... на крају се сви изјашњавају као Хрвати - а то је тема.
  • Хрваћење Срба - Унијаћење није спојено јер још нисам средио, нисам сигуран да су и ови насловни најбољи, о томе корак по корак, јер ту има неколико тема, од религије до језика...
  • Што се извора тиче: Лаза Костић је историчар који се бавио баш том темом, Владимир Димитријевић је религиозни публициста који се бавио баш том темом о којој је реченица назначена, Адам Прибићевић - нећу да коментаришем... Поред тога чланак у НСПМ, што је онако мало шкакљиво али тект је написао Веселин Ђуретић а он је веома значајан историчар, ја ћу нешто од њега да наведем, Ратко Дмитровић је новинар али је веома познат и дат је само једном. То су веома јаки извори, ако нађем социолошку студију навешћу али шта да се ради. Највише су се бавили историчари. Мислим да сада нико не може да да замеру на референце. Много је боље од сваког просечног чланка на википедији.--Алекс (разговор) 01:00, 22. децембар 2011. (CET)
Унијачењље и хрваћење не треба спајати, иако су повезани. Унијачење је процес преобраћивања у Унијатску цркву, а хрваћење је превођење у Хрвате. Дакле разлика је: црква (религија) и народ. Унијачење је одвајање од православља, односно корак ка превођењу у римокатоличку вјеру, што је корак ка похрваћивању. Покатоличавање и хрваћење, односно хрватизација је процес који је ишао руку под руку, пошто се на појединим просторима процес идентификације са религијом повезује са националном идентификацијом. Тако да они који под притиском пређу на римокатоличку вјеру, постају аутоматски Хрвати, пошто не могу да остану римокатолички Срби. Један од разлога за стварање Хрватске православне цркве од стране Анте Павелића, је превођење Срба православаца у православне Хрвате, што је процес хрватизације, а не покатоличавања. Дакле, то су одвојени појмови. Ја сам иначе дипломирани филозоф-социолог, тако да сам се бавио овим темама на универзитетском нивоу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:19, 22. децембар 2011. (CET)
Слажем се да не треба да се спајају али се спомињу тамо где је то био пут за похрваћење. --Алекс (разговор) 01:28, 22. децембар 2011. (CET)
Па управо тако, то је био један од начина и корак ка хрваћењу. Али није једини начин и није хрваћење, него је корак ка њему. Унијачење је заправо одвајање од православља и приближавање римокатоличанству. А то је корак ка хрваћењу, пошто се вјерска идентификација повезује са националном, те преведени Срби у унијате а касније и у римокатолике, по шаблону националне идентификације престају да буду Срби, јер „ко је још чуо за Србе католике“, па по том шаблону почињу да се национално идентификују као Хрвати. Али тај процес националне идентификације, одвојено од вјерске, то је процес хрваћења. Онај претходни процес покатоличавања или унијачења, то је процес вјерског преобраћивања, и један је од корака ка чину хрватизације. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:41, 22. децембар 2011. (CET)

Садржај чланка[уреди извор]

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора --Autobot (разговор) 04:52, 17. октобар 2013. (CEST)

Primjedbe[уреди извор]

Nacije su se stvarale uglavnom u 19. st. pa je prilično besmisleno tražiti pohrvaćivanje ranije, posebno ne Srba u Hrvatskoj jer ih ranije nije ni bilo. Do sredine 19. stoljeća niko nije znao za neke Srbe u Hrvatskoj. To su bili Vlasi, pravoslavci i sl. Oni ni sami sebe nisu zvali Srbima. Tako da je glupo govoriti o unijaćenju Srba. To je bilo unijaćenje pravoslavaca. Toga je unijaćenja inače bilo jako malo. I kakvo crno unijaćenje u zapadnoj Hercegovini? Ko bi tamo uopće koga unijatio? Niti je tamo bilo Mlečana, niti Austrijanaca, niti pravoslavaca! Tamo su od pamtivijeka sami katolici i samo u Ljubuškom nekolicina muslimana. Što se tiče hrvaćenja Bunjevaca i Šokaca u Vojvodini, to je bio obični proces stvaranja nacije, koji je u Vojvodini kod Hrvata malo kasnio, najprije zbog pritiska Mađara, a onda Srba. Uostalom ti su Šokci i Bunjevci samo dio Bunjevaca i Šokaca u Hrvatskoj, koji su se nešto prije njih nacionalno konstituirali kao Hrvati. Prirodno je da su i oni postali Hrvati kao i svi ostali Šokci i Bunjevci na Svijetu. Na zadarske Arbanase niko ne vrši pritisak da budu Hrvati. Imaju sasvim drugačiji jezik i niko ih i ne gleda kao Hrvate. Ako se žele asimilirati, njihova stvar! Najnovije pokatoličivanje Srba? Tu je riječ o djeci Srba koji nisu bili vjernici, a takva je bila većina. Oni su masovno bili u partiji i svijećom si trebao tražiti Srbina vjernika. Tako da oni ni nisu bili pravoslavci. Naravno, nisu bili ni katolici. Nisu bili ništa u vjerskom pogledu pa kad su došla vremena da je nepoželjno biti nevjernik nisu se imali gdje ni vratiti. Mogli su birati u koju vjeru da uđu. Mnogi su izabrali neku alternativnu duhivnost, uglavnom indijskog ili budističkog tipa, a neki su se asimilirali s katolicima. Moj prijatelj i njegova žena (oboje pravoslavnog podrijetla po djedovima, po roditeljima bez vjere) ostali su ateisti, ali su sinove upisali u katolički vjeronauk. To je istina o ovome, a sve ostalo su sranja. I onaj Pupovac sere o tome, a ni sam nikad nije povirio u pravoslavnu crkvu do devedesetih. Nije mu ni ćaća. Zašto bi se uopće neki nevjernik držao zaboravljenog pravoslavlja? Dalje, kakve veze ima udaljavanje hrvatskog jezika od srpskog s pohrvaćivanjem Srba? To je sasvim druga tema. Dijelom se udaljavao bezrazložno, samo da bi se što više razlikovao od srpskog, a dijelom se samo vraćao gdje je bio prije približavanja srpskom. Dalje, Savo Štrbac vam je isto mjerodavan za vjerska pitanja? Ni taj nije vidio oltara u vrijeme komunizma, ko ni većina Srba i Crnogoraca.


Покварене спољашње повезнице[уреди извор]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [9].--Autobot (разговор) 05:25, 14. фебруар 2018. (CET)