Разговор:Groznica doline Rift/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1

Ауторско право

Садржај преузет одавде уз дозволу. Ауторска права www.stetoskop.info --Методичар зговор2а 18:57, 10. октобар 2015. (CEST)[одговори]

Medical Translation

Please help merge to main article.

Грозница долине Рифт
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10A92.4
МКБ-9-CM066.3
DiseasesDB31094
MeSHD012295

Грозница долине Рифт је акутна вирусна болест која се јавља у Африци.

Узрок настанка

Узрочник болести је вирус грознице долине Рифт, који спада у род Phlebovirusа и фамилију Bunyaviridae. Примарно од ове болести оболевају животиње (домаће животиње и птице). Човек се може инфицирати уједом комараца из рода Aedes.[1] Болест се шири путем контакта са крвљу заражене животиње, удисањем ваздуха у окружењу заражене животиње при клању животиње, конзумирањем сировог млека које потиче од заражене животиње, као и уједом инфицираних комараца. Међу животињама које би се могле заразити налазе се краве, овце, козе и камиле. Код ових животиња се болест најчешће преноси комарцима. Није било случајева да је једна особа заразила другу. -->

Клиничка слика

Инкубациони период (време од инфекције до настанка првих симптома) је од два до шест дана. У већини случајева или нема симптома или су симптоми веома благи. Међу блажим симптомима се јављају грозница, бол у мишићима, бол у зглобовима и главобоља. Некада се јављају и укоченост врата, фотофобија и повраћање. Болест у типичним случајевима траје до недељу дана.[1] Од озбиљнијих симптома јавља се следеће: три недеље након почетка инфекције долази до слабљења вида, јавља се инфекција мозга која доводи до јаких главобоља и конфузија, крварење заједно са проблемима са јетром који се јављају током првих пар дана. Код особа са крварењем вероватноћа смртности је до 50%.[2]

У ређим случајевима настају хеморагијска грозница, менингоенцефалитис или обољења ока. Хеморагијска грозница почиње жутицом, па се затим јављају повраћање крви, крв у столици, петехије на кожи и крварење из носа.[1]

На оку настају оштећења мрежњаче. Болесник се жали на замућени вид и сужење видног поља. Уколико се оштети макула, може доћи до трајног оштећења вида.[1]

Када се развије менингоенцефалитис јављају се главобоља, губитак памћења, халуцинације, конфузија, дезоријентација, вртоглавица, конвулзије и кома. Смртност је мала.[1]

Дијагноза

Поставља се на основу епидемиолошких података, клиничке слике и лабораторијских анализа. Вирус се изолује из крви или ликвора болесника и идентификује се серолошким анализама: имунофлуоресценцијом, ЕЛИСА тестом.[1] Дијагноза се поставља проналажењем присуства антитела против вируса или самог вируса у крви.[2]

Лечење и превенција

Онда када дође до инфекције нема неког посебног начина лечења. [2] Терапија је симптоматска и супортивна.[1] Постоји људска вакцина, међутим, до 2010. још увек није била доступна у већој мери. Превенција ове болести код људи је вакцинисање животиња против ове болести. Ово се мора урадити пре избијања болести јер може доћи до погоршања ситуације ако се спроводи током избијања болести. Спречавање кретања животиња током избијања болести такође може бити корисно, као и смањење броја комараца и избегавање њихових уједа.

Епидемиологија и историја

Избијање ове болести се десило само у Африци и Арабији. Избијања се обично дешавају за време појачаног кишног периода што утиче на повећање броја комараца.[2] Појава ове болести је први пут забележена међу стоком у долини Рифт у Кенији у раним 1900-тим годинама,[3] а вирус је први пут изолован 1931. године.[2]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Stetoskop info: Groznica doline Rift; pristupljeno 10.10.2015.
  2. ^ а б в г д „Rift Valley fever”. Fact sheet N°207. World Health Organization. мај 2010. Приступљено 21. 03. 2014. 
  3. ^ Palmer, S. R. (2011). Oxford textbook of zoonoses : biology, clinical practice, and public health control (2nd изд.). Oxford u.a.: Oxford Univ. Press. стр. 423. ISBN 9780198570028.