Ликвор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ликвор (цереброспинална течност, мождано-мождинска течност) је бистра течност која испуњава субарахноидални простор мозга и кичмене мождине, мождане коморе и цистерне. Ликвор окружује мозак и кичмену мождину са свих страна у виду ”јастука” и пружа им заштиту у њиховом коштаном оклопу. Субараходидални простор је простор између паучинасте (средње) (латински: Arachnoidea) мождане опне и мекане (унутрашње) мождане опне (латински: Pia matter).

Особине[уреди]

Ликвор је бистра течности приближно исте густине као мозак, тако да мозак ”лебди њој”. Укупна запремина ликвора је око 150 милилитара. Дневно се створи око 500 милилитра, што је око 3-4 пута више од запремине целокупног ликвора. Ликвор се непрестано производи, али и расорбује.

Осмотски притисак ликвора је приближно једнак осмотском притиску крви (око 300 милиосмола). Концентрација јона натријума је такође приближно иста као у крвној плазми, док је концентрација хлоридних јона за око 15% већа него у крви. Концентрација калијума је за око 40%, а глукозе за око 30% мања него у крвној плазми.

Ликвор садржи врло мало ћелија. Нормалан број је до 4 ћелије у милилитру ликвора (углавном моноцита и лимфоцита). У случају запаљења можданих опни-менингитиса је број ћелија повећан (поготово код бактеријског менингитиса више стотина и хиљаде пута), такође повећана је и концентрација протеина у ликвору која нормално износи 0,15-0,45 грама по литру.

Нормалан притисак ликвора је око 10 mm Hg.

Стварање и пут ликвора[уреди]

Стварање[уреди]

Ликвор настаје у хороидном плексусу (латински: Plexus chorideus) можданих комора. То је структура полипоидног облика богата крвним судовима, који су прекривени танким слојем епителних ћелија. Хороидни плексуси се налазе у слепоочном рогу бочних можданих комора, задњем делу треће мождане коморе и на крову четврте мождане коморе. Кроз ове епителне ћелије се активно секретују натријумови јони. Јони натријума пошто су позитивно наелектрисани повлаче за собом негативне јоне хлора. Ова два јона својим преласком у субарахноидални простор доводе до повећања осмоларитета што узрокује осмозу воде кроз овај ћелијски слој, тако да настаје ликвор. Другим транспортним процесима се транспортују мање количине глукозе, док се бикарбонати и калијум реапсорбују из ликвора у крв.


Пут ликвора[уреди]

мождане коморе

Највећим делом ликвор настаје у бочним коморама мозга и одатле пролази кроз међукоморске, Монроове отворе најпре у трећу мождану комору, из ње пролази кроз Силвијев акведукт до четврте мождане коморе. Из отвора на овој комори: Мажандијев и Лушкин отвор долази у субарахноидални простор и цистерне мозга. Субаранхоидални простор се налази између паучинасте и мекане (унутрашње) мождане опне. Овај простор испуњен је ликвором и кроз њега пролазе крвни судови мозга.

Апсорпција ликвора[уреди]

Апсорпција ликвора врши се кроз арахноидалне ресице. То су прстолики изданци паучинасте опне (арахноидеа) које су повезане са венским синусима, посебно са горњим сагиталним синусом (латински: Sinus sagitalis superior), тако да се ликвор из субарахноидалног простора апсорбује у венски систем. Ове ресице су распоређене у групама које се зову арахноидалне гранулације. Како се ликвор непрестано производи његов притисак се регулише путем апсорпције преко арахноидалних ресица. Код неких болести нпр. крварења у субарахниодални простор, менингитис, тумори се ове ресице запуше па је апсорпција ликвора отежана. Тада се јавља стање хидроцефалус. Ликвор тада због повећаног притиска потискује мозак, а како се мозак налази у чврстој лобањи, где је врло мало слободног места, може доћи и до компресије неких важних центара у мозгу што може изазвати тешке последице: мучнину, повраћање, главобољу, губитак свести, поремећај моторике, дисања, рада срца...

Притисак и састав ликвора могу се мерити лумбалном пункцијом.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 86-387-0599-9