Пређи на садржај

Сунчаница

С Википедије, слободне енциклопедије
Топлотни удар
СинонимиСунчаница, сиријаза[1]
Особа која се хлади прскањем водом, што је један од третмана за топлотни удар, у Ираку 1943. године.
СпецијалностиУргентна медицина
СимптомиВисока телесна температура, црвена, сува или влажна кожа, главобоља, вртоглавица, збуњеност, мучнина[2]
КомпликацијеНапади, рабдомиолиза, бубрежна инсуфицијенција[3]
Трајање1—2 дана у болници (типичан период опоравка)
2 месеца до годину дана (опсег периода потпуног опоравка)
ТиповиКласични, услед напора[3]
УзроциВисоке спољашње температуре, физички напор[3][4]
Фактори ризикаЕкстремна животна доб, топлотни таласи, висока влажност, одређени лекови, срчана обољења, кожни поремећаји[3]
Дијагностички методНа основу симптома[3]
Слична обољењаМалигни неуролептички синдром, маларија, менингитис[3]
ЛечењеБрзо хлађење, потпорна нега[4]
ПрогнозаРизик од смрти <5% (изазван вежбањем), до 65% (није изазван вежбањем)[3]
Смртност> 600 годишње (САД)[4]

Топлотни удар или сунчаница, је тешко топлотно обољење које резултира телесном температуром вишом од 40,0 °C,[4] заједно са црвеном кожом, главобољом, вртоглавицом и збуњеношћу.[2] Знојење је углавном присутно код топлотног удара услед напора, али не и код класичног топлотног удара.[5] Почетак топлотног удара може бити изненадан или постепен.[3] Топлотни удар је стање опасно по живот због могућности дисфункције више органа,[6] са типичним компликацијама које укључују нападе, рабдомиолизу или бубрежну инсуфицијенцију.[3]

Топлотни удар се јавља услед високих спољашњих температура и/или физичког напора.[3][4] Обично се дешава приликом превентабилног дуготрајног излагања екстремној еколошкој или физичкој топлоти.[6] Међутим, одређена здравствена стања могу повећати ризик од топлотног удара, а пацијенти, посебно деца, са одређеним генетским предиспозицијама су рањиви на топлотни удар и при релативно благим условима.[7]

Превентивне мере обухватају унос довољно течности и избегавање прекомерне топлоте.[8] Лечење се састоји од брзог физичког хлађења тела и потпорне неге.[4] Препоручене методе укључују прскање особе водом и коришћење вентилатора, стављање особе у ледену воду или давање хладних интравенских течности.[4] Стављање облога од леда око особе је корисно, али само по себи не постиже најбрже могуће хлађење.[4]

Топлотни удар доводи до више од 600 смртних случајева годишње у Сједињеним Америчким Државама.[4] Стопе су порасле између 1995. и 2015. године.[3] Топлотни удар изазван искључиво вежбањем, иако представља хитну медицинску ситуацију, има тенденцију да буде самоограничавајући (пацијент престаје да вежба због грчева или исцрпљености) и мање од 5% случајева је фатално. Топлотни удар који није изазван напором представља знатно већу опасност: чак и најздравија особа, ако се остави у окружењу које изазива топлотни удар без медицинске помоћи, наставиће да пропада све до смрти, а 65% најтежих случајева је фатално чак и уз лечење.[3]

Знаци и симптоми

[уреди | уреди извор]

Топлотни удар се генерално манифестује хипертермијом већом од 40 °C у комбинацији са дезоријентацијом.[5][9] Обично постоји недостатак знојења код класичног топлотног удара, док је знојење генерално присутно код топлотног удара услед напора.[5]

Рани симптоми топлотног удара укључују промене у понашању, збуњеност, делиријум, вртоглавицу, слабост, узнемиреност, борбеност, неразговетан говор, мучнину и повраћање.[5] Код неких особа са топлотним ударом услед напора забележени су и напади и инконтиненција сфинктера.[5] Такође, код топлотног удара услед напора, погођена особа се може прекомерно знојити.[10] Рабдомиолиза, коју карактерише распадање скелетних мишића при чему продукти тог распадања улазе у крвоток и изазивају дисфункцију органа, присутна је код топлотног удара услед напора.[5]

Ако се лечење одложи, пацијенти могу развити оштећење виталних органа, несвестицу па чак и отказивање органа. У недостатку правовременог и адекватног лечења, топлотни удар може бити фаталан.[11]

Узроци

[уреди | уреди извор]
Види још: Хипертермија § Узроци

Топлотни удар настаје када терморегулација буде преоптерећена комбинацијом прекомерне метаболичке производње топлоте (напор), прекомерне топлоте у физичком окружењу и недовољног или оштећеног губитка топлоте, што резултира абнормално високом телесном температуром. Супстанце које инхибирају хлађење и изазивају дехидрацију као што су алкохол, стимуланси, лекови, као и физиолошке промене повезане са старењем предиспонирају на „класични” или топлотни удар без напора (НЕХС), најчешће код старијих и немоћних особа током летњих ситуација са недовољном вентилацијом.[12]

Мала деца имају специфичне физиолошке разлике у зависности од узраста које их чине подложнијим топлотном удару, укључујући повећан однос површине и масе (што доводи до повећане апсорпције топлоте из околине), неразвијен терморегулациони систем, смањену стопу знојења и смањен однос запремине крви према величини тела (што доводи до смањене компензаторне дисипације топлоте преусмеравањем крви у кожу).[5]

Топлотни удар услед напора

[уреди | уреди извор]

Топлотни удар услед напора (ЕХС) може се десити код младих људи без здравствених проблема или лекова — најчешће код спортиста, физичких радника на отвореном, или војног особља које се бави напорним активностима по топлом времену или код особа које пружају прву помоћ а које носе тешку личну заштитну опрему. У окружењима која нису само топла већ и влажна, важно је препознати да влажност смањује степен до којег се тело може охладити знојењем и испаравањем. Код људи и других топлокрвних животиња, прекомерна телесна температура може пореметити ензиме који регулишу биохемијске реакције неопходне за ћелијско дисање и функционисање главних органа.[11]

Аутомобили

[уреди | уреди извор]
Види још: Синдром заборављене бебе

Када је спољна температура 21 °C, температура унутар аутомобила паркираног на директној сунчевој светлости може брзо премашити 49 °C. Мала деца или старији људи остављени сами у возилу су под посебним ризиком да подлегну топлотном удару. „Топлотни удар код деце и старијих особа може настати у року од неколико минута, чак и ако је прозор аутомобила мало отворен.”[13] Пошто ове групе појединаца можда неће бити у стању да отворе врата аутомобила или да вербално (или звучно, унутар затвореног аутомобила) изразе нелагодност, њихову невољу можда неће одмах приметити други у близини. У 2018. години, 51 дете у Сједињеним Америчким Државама умрло је у врелим аутомобилима, што је више од претходног максимума од 49 забележеног 2010. године.[14]

Пси су још осетљивији од људи на топлотни удар у аутомобилима, јер не могу да производе зној по целом телу како би се охладили. Препоручује се да се пас током врелих дана остави код куће са пуно воде, или, ако пас мора бити поведен са собом, може бити везан у хладовини испред одредишта и обезбеђен му пун суд воде.[15]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Патофизиологија топлотног удара укључује интензивно топлотно преоптерећење праћено отказивањем терморегулационих механизама тела. Тачније, топлотни удар доводи до запаљенских одговора и одговора коагулације који могу оштетити васкуларни ендотел и резултирати бројним компликацијама у вези са тромбоцитима, укључујући смањен број тромбоцита, њихово слепљивање и потиснуто ослобађање тромбоцита из коштане сржи.[16]

Све већи број доказа такође сугерише постојање другог пута који лежи у основи топлотног удара, а који укључује ендотоксемију покренуту топлотом и вежбањем.[17] Иако њен тачан механизам још није у потпуности разјашњен, овај модел теоретише да екстремно вежбање и топлота нарушавају цревну баријеру чинећи је пропустљивијом и омогућавајући липополисахаридима (ЛПС) из грам-негативних бактерија унутар црева да пређу у циркулаторни систем.[17] Високи нивои ЛПС у крви могу затим покренути системски инфламаторни одговор и на крају довести до сепсе и повезаних последица као што су коагулација крви, вишеструко отказивање органа, некроза и дисфункција централног нервног система.[17]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Топлотни удар је клиничка дијагноза, заснована на знацима и симптомима. Дијагностикује се на основу повишене телесне температуре (обично изнад 40 степени Целзијуса), историје изложености топлоти или физичком напору и неуролошке дисфункције.[5] Међутим, висока телесна температура не указује нужно на присуство топлотног удара, као што је случај код људи који се баве спортовима издржљивости високих перформанси или код особа са грозницом.[18] Код других особа са топлотним ударом, основна телесна температура није увек изнад 40 степени Целзијуса.[5] Стога се топлотни удар прецизније дијагностикује на основу низа симптома, а не само одређеног температурног прага.[18] Тахикардија (или убрзан рад срца), тахипнеја (убрзано дисање) и хипотензија (низак крвни притисак) су чести клинички налази.[5] Они са класичним топлотним ударом обично имају суву кожу, док они са топлотним ударом услед напора обично имају влажну или знојаву кожу.[5]

Мерење унутрашње телосне температуре (попут ректалне температуре) је преферирана метода за праћење телесне температуре у дијагностици и лечењу топлотног удара јер је тачнија од периферних телесних температура (попут оралне или аксиларне температуре).[5]

Друга стања која се могу манифестовати слично топлотном удару укључују менингитис, енцефалитис, епилепсију, токсичност лековима, тешку дехидратацију и одређене метаболичке синдроме као што су серотонински синдром, малигни неуролептички синдром, малигна хипертермија и тиреотоксична криза.[5]

Превенција

[уреди | уреди извор]

Ризик од топлотног удара може се смањити поштовањем мера предострожности за избегавање прегревања и дехидратације. Лагана, широка одећа омогућава испаравање зноја и хлађење тела. Шешири широког обода у светлим бојама помажу да се спречи да сунце загреје главу и врат. Вентилациони отвори на шеширу ће помоћи у хлађењу главе, као и знојнице наквашене хладном водом. Напорно вежбање треба избегавати током топлог времена, посебно у сатима највишег сунца. Напорно вежбање такође треба избегавати ако је особа болесна, а интензитет вежбања треба да одговара нивоу кондиције. Треба избегавати боравак у затвореним просторима (попут аутомобила) без клима-уређаја или адекватне вентилације.[19][20]

Током топлотних таласа и врућих сезона додатне мере које се могу предузети како би се избегао класични топлотни удар укључују боравак у климатизованим просторијама, коришћење вентилатора, често туширање хладном водом и повећање друштвеног контакта и провера добробити (посебно код старијих или особа са инвалидитетом).[5]

По топлом времену, људи треба да пију пуно хладне течности и минералних соли како би надокнадили течност изгубљену знојењем. Жеђ није поуздан знак да је особи потребна течност. Бољи показатељ је боја урина. Тамножута боја може указивати на дехидратацију.[10]

Неке мере које могу помоћи у заштити радника од топлотног стреса укључују:[21]

  • Познавање знакова/симптома болести повезаних са топлотом.
  • Блокирање директног сунца и других извора топлоте.
  • Често конзумирање течности, чак и када особе нису жедне.
  • Ношење лагане, светле и широке одеће.
  • Избегавање пића која садрже алкохол или кофеин.

Лечење

[уреди | уреди извор]

Лечење топлотног удара укључује брзо механичко хлађење уз стандардне мере реанимације.[22]

Телесна температура мора брзо да се снизи путем кондукције, конвекције или испаравања.[4] Током хлађења, телесну температуру треба снизити на мање од 39 степени Целзијуса, идеално мање од 38–38,5 степени Целзијуса.[5]

На терену, особу треба преместити у хладно подручје, као што је затворен простор или у хлад. Одећу треба скинути да би се подстакао губитак топлоте пасивним хлађењем. Методе кондуктивног хлађења попут потапања у ледену воду такође треба користити, ако је могуће. Евапоративно и конвективно хлађење комбинацијом прскања хладном водом или хладним облогама са константним протоком ваздуха преко тела, на пример помоћу вентилатора или клима-уређаја, такође је ефикасна алтернатива.[4]

У болници, методе механичког хлађења укључују потапање у ледену воду, инфузију хладних интравенских течности, стављање облога од леда или влажне газе око особе и хлађење лепезом или вентилатором. Агресивно потапање у ледену воду остаје златни стандард за топлотни удар услед напора и такође се може користити за класични топлотни удар.[23][24][5] Ова метода може захтевати труд неколико људи и особу треба пажљиво пратити током процеса лечења. Потапање треба избегавати код особе без свести, али, ако не постоји алтернатива, може се применити са главом особе изнад воде. Брзо и ефикасно хлађење обично поништава пратећу дисфункцију органа.[5]

Некада се сматрало да је потапање у веома хладну воду контрапродуктивно јер смањује проток крви у кожи и тиме спречава да топлота изађе из језгра тела. Међутим, истраживања су показала да овај механизам не игра доминантну улогу у смањењу телесне температуре до којег доводи хладна вода.[тражи се извор]

Дантролен, мишићни релаксант који се користи за лечење других облика хипертермије, није ефикасан третман за топлотни удар.[25] Антипиретици као што су аспирин и парацетамол такође се не препоручују као средство за снижавање телесне температуре у лечењу топлотног удара јер њихова употреба може довести до погоршања оштећења јетре.[5]

Кардиопулмонална реанимација (ЦПР) може бити неопходна ако особа доживи срчани застој.[5]

Стање особе треба поново проценити и стабилизовати од стране обученог медицинског особља. Такође, треба пратити број откуцаја срца и дисање особе. ИВ надокнада течности је обично потребна код инсуфицијенције циркулације и дисфункције органа и такође је индикована ако је присутна рабдомиолиза.[5] У тежим случајевима може бити потребна хемодијализа и подршка респиратора.[5]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Код старијих особа које доживе класични топлотни удар смртност прелази 50%.[5] Стопа смртности код топлотног удара услед напора је мања од 5%.[5]

Дуго се веровало да топлотни удари само ретко доводе до трајних дефицита и да је опоравак готово потпун. Међутим, након топлотног таласа у Чикагу 1995. године, истраживачи из Медицинског центра Универзитета у Чикагу проучавали су свих 58 пацијената са топлотним ударом довољно тешким да захтева интензивну негу у 12 болница у тој области између 12. и 20. јула 1995, узраста од 25 до 95 година. Скоро половина ових пацијената умрла је у року од годину дана — 21 проценат пре и 28 процената након отпуштања из болнице. Многи преживели су имали трајни губитак независне функције; једна трећина је имала тешко функционално оштећење приликом отпуштања, а нико од њих се није побољшао након годину дана. Студија је такође препознала да због пренатрпаних услова у свим болницама које су учествовале током кризе, хитна нега — која је критична — није била тако свеобухватна као што је требало да буде.[26]

У ретким случајевима, пријављено је оштећење мозга као трајна последица тешког топлотног удара, најчешће атрофија малог мозга.[27][28]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Различити аспекти могу утицати на учесталост топлотног удара, укључујући пол, старост, географску локацију и занимање. Учесталост топлотног удара је већа код мушкараца; међутим, учесталост других топлотних болести је већа код жена.[29] Инциденција других топлотних обољења код жена у поређењу са мушкарцима кретала се од 1,30 до 2,89 на 1000 особа-година наспрам 0,98 до 1,98 на 1000 особа-година.[29]

Различити делови света такође имају различите стопе топлотног удара.[тражи се извор]

Током топлотног таласа у Европи 2003. године више од 70.000 људи умрло је од болести повезаних са топлотом, а током топлотног таласа у Европи 2022. године, 61.672 особе умрле су од болести повезаних са топлотом.[30]

Друштво и култура

[уреди | уреди извор]

У словенској митологији постоји персонификација сунчанице, Полудница (господарица поднева), женски демон одевен у бело који изазива оштећења или смрт људи који раде на пољима у подне. Постојала је традиционална кратка пауза у жетвеним радовима у подне, како би се избегао напад демона. Симфонијска поема Антоњина Дворжака, Подневица, инспирисана је овом традиционом.

Остале животиње

[уреди | уреди извор]

Топлотни удар може утицати на стоку, посебно по топлом, влажном времену; или ако је коњ, крава, овца или друга животиња у лошој кондицији, има прекомерну тежину, густу длаку, ако је преоптерећена или остављена у приколици за коње на јаком сунцу. Симптоми укључују балављење, дахтање, високу температуру, знојење и убрзан пулс.

Животињу треба преместити у хладовину, полити је хладном водом и понудити јој воду или електролите за пиће.[31]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Herrick RT (април 1986). „Heat illness in the athlete: siriasis is serious”. Alabama Medicine. 55 (10): 28, 33—28, 37. PMID 3706086. 
  2. ^ а б „Warning Signs and Symptoms of Heat-Related Illness”. www.cdc.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 5. 2024. г. Приступљено 17. 7. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Leon LR, Bouchama A (април 2015). „Heat stroke”. Comprehensive Physiology. 5 (2): 611—647. ISBN 978-0-470-65071-4. PMID 25880507. doi:10.1002/cphy.c140017. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Gaudio FG, Grissom CK (април 2016). „Cooling Methods in Heat Stroke”. The Journal of Emergency Medicine. 50 (4): 607—616. PMID 26525947. doi:10.1016/j.jemermed.2015.09.014. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Epstein Y, Yanovich R (јун 2019). „Heatstroke”. The New England Journal of Medicine. 380 (25): 2449—2459. PMID 31216400. doi:10.1056/NEJMra1810762 Слободан приступ. 
  6. ^ а б Bouchama A, Knochel JP (јун 2002). „Heat stroke”. The New England Journal of Medicine. 346 (25): 1978—1988. PMID 12075060. doi:10.1056/nejmra011089. 
  7. ^ Wang HJ, Lee CS, Yee RS, Groom L, Friedman I, Babcock L, et al. (октобар 2020). „Adaptive thermogenesis enhances the life-threatening response to heat in mice with an Ryr1 mutation”. Nature Communications. 11 (1). 5099. Bibcode:2020NatCo..11.5099W. PMC 7547078 Слободан приступ. PMID 33037202. doi:10.1038/s41467-020-18865-z. 
  8. ^ Extreme Heat”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 19. 6. 2017. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 17. 7. 2017. 
  9. ^ McGugan EA (март 2001). „Hyperpyrexia in the emergency department”. Emergency Medicine. 13 (1): 116—120. PMID 11476402. doi:10.1046/j.1442-2026.2001.00189.x. 
  10. ^ а б „InfoSheet: Protecting Workers from Heat Illness” (PDF). OSHA–NIOSH. 2011. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 6. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2015. 
  11. ^ а б Fauci, Anthony; et al. (2008). Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). McGraw-Hill Professional. стр. 117–121. ISBN 978-0-07-146633-2. 
  12. ^ „Heat emergencies: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. www.nlm.nih.gov. Архивирано из оригинала 5. 1. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  13. ^ Meadows M (2014). „A primer on summer safety”. Academic OneFile. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 18. 1. 2016. 
  14. ^ „2018 was Deadliest Year on Record for Hot Car Deaths”. National Safety Council (на језику: енглески). Приступљено 8. 7. 2019. 
  15. ^ „Dogs in Hot Cars”. Partnership for Animal Welfare. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2015. 
  16. ^ Hifumi T, Kondo Y, Shimizu K, Miyake Y (2018). „Heat stroke”. Journal of Intensive Care. 6. 30. PMC 5964884 Слободан приступ. PMID 29850022. doi:10.1186/s40560-018-0298-4 Слободан приступ. 
  17. ^ а б в Lim CL (октобар 2018). „Heat Sepsis Precedes Heat Toxicity in the Pathophysiology of Heat Stroke-A New Paradigm on an Ancient Disease”. Antioxidants. 7 (11): 149. PMC 6262330 Слободан приступ. PMID 30366410. doi:10.3390/antiox7110149 Слободан приступ. 
  18. ^ а б Laitano O, Leon LR, Roberts WO, Sawka MN (новембар 2019). „Controversies in exertional heat stroke diagnosis, prevention, and treatment”. Journal of Applied Physiology. 127 (5): 1338—1348. PMID 31545156. doi:10.1152/japplphysiol.00452.2019 Слободан приступ. 
  19. ^ „Tips for Preventing Heat-Related Illness Natural Disasters and Severe Weather”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 16. 8. 2022. Приступљено 20. 9. 2023. 
  20. ^ Gauer, Robert; Meyers, Bryce K. (15. 4. 2019). „Heat-Related Illnesses”. American Family Physician. 99 (8): 482—489. ISSN 1532-0650. PMID 30990296. 
  21. ^ „QuickCard: Protecting Workers from Heat Stress” (PDF). OSHA. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 1. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2015. 
  22. ^ Tintinalli, Judith (2004). Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (6th изд.). McGraw-Hill Professional. стр. 1188. ISBN 0-07-138875-3. 
  23. ^ McDermott BP, Casa DJ, Ganio MS, Lopez RM, Yeargin SW, Armstrong LE, Maresh CM (1. 1. 2009). „Acute whole-body cooling for exercise-induced hyperthermia: a systematic review”. Journal of Athletic Training. 44 (1): 84—93. PMC 2629045 Слободан приступ. PMID 19180223. doi:10.4085/1062-6050-44.1.84. 
  24. ^ Gagnon D, Lemire BB, Casa DJ, Kenny GP (1. 9. 2010). „Cold-water immersion and the treatment of hyperthermia: using 38.6°C as a safe rectal temperature cooling limit”. Journal of Athletic Training. 45 (5): 439—444. PMC 2938313 Слободан приступ. PMID 20831387. doi:10.4085/1062-6050-45.5.439. 
  25. ^ Laitano O, Murray KO, Leon LR (септембар 2020). „Overlapping Mechanisms of Exertional Heat Stroke and Malignant Hyperthermia: Evidence vs. Conjecture”. Sports Medicine. 50 (9): 1581—1592. PMID 32632746. S2CID 220351326. doi:10.1007/s40279-020-01318-4. 
  26. ^ „Classic heat stroke during Chicago 1995 heat wave”. University of Chicago Medicine. 1. 8. 1998. Архивирано из оригинала 4. 6. 2012. г. Приступљено 22. 7. 2012. 
  27. ^ Bouchama A, Knochel JP (јун 2002). „Heat stroke”. The New England Journal of Medicine. 346 (25): 1978—1988. PMID 12075060. doi:10.1056/NEJMra011089. 
  28. ^ Bazille C, Megarbane B, Bensimhon D, Lavergne-Slove A, Baglin AC, Loirat P, et al. (новембар 2005). „Brain damage after heat stroke”. Journal of Neuropathology and Experimental Neurology. 64 (11): 970—975. PMID 16254491. doi:10.1097/01.jnen.0000186924.88333.0d Слободан приступ. 
  29. ^ а б Alele F, Malau-Aduli B, Malau-Aduli A, Crowe M (април 2020). „Systematic review of gender differences in the epidemiology and risk factors of exertional heat illness and heat tolerance in the armed forces”. BMJ Open. 10 (4). e031825. PMC 7245403 Слободан приступ. PMID 32265238. doi:10.1136/bmjopen-2019-031825 Слободан приступ. 
  30. ^ Ballester, Joan; Quijal-Zamorano, Marcos; Méndez Turrubiates, Raúl Fernando; Pegenaute, Ferran; Herrmann, François R.; Robine, Jean Marie; Basagaña, Xavier; Tonne, Cathryn; Antó, Josep M.; Achebak, Hicham (јул 2023). „Heat-related mortality in Europe during the summer of 2022”. Nature Medicine. 29 (7): 1857—1866. PMC 10353926 Слободан приступ. PMID 37429922. doi:10.1038/s41591-023-02419-z. hdl:10230/58052 Слободан приступ. 
  31. ^ Horse and Hound, 'First Aid: Handling Heatstroke', 2. 8. 2004.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сунчаница&oldid=31569971”