Разговор:Poštena trgovina/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ovaj članak je prilagođena verzija mog seminarskog sa posle-diplomskih studija na ekonomskom fakultetu. treba ga još pročešljati pa mi ne zamerite što nije baš sasvim prilagođen vikipediji, to će malo potrajati.--Nbumbic 03:06, 5. октобар 2007. (CEST)

Srbija

Ovaj pasus je potrebno prvo preraditi, a potom ubaciti u tekst--Методичар зговор²а 15:19, 2. мај 2010. (CEST):

Srbija u fer trgovini

Iako je Srbija po GDP u ravni sa mnogim zemljama u kojim deluju fer trgovinske organizacije, ona ne može računati na fer trgovinu. Problem delom leži u njenom imidžu. Teško je očekivati da bi se potrošači u velikom broju odazvali da kupuju proizvode iz Srbije po većim cenama zarad pomoći Srbima. Osim toga Srbija u svojoj ponudi ima veoma malo proizvoda koji se prodaju putem mreže fer trgovina.

Primer Poljske, čiji građani imaju približno sličan standard, pokazuje da Srbija ima potencijal da postane zemlja u kojoj se prodaju fer proizvodi. Iako u Srbiji sigurno ima potrošača koji bi rado platili više proizvod koji će doneti dobrobit nekom, veoma je malo verovatno da bi fer trgovina mogla da funkcioniše. Jedan od razloga što fer trgovina postoji u Poljskoj može biti i uticaj katoličke crkve. Pri standardu i mentalitetu u Srbiji teško da će se fer trgovine skoro zaživeti. Eventualno bi se moglo pokušati sa prodajom nekih proizvoda iz nerazvijenih područja uz poresku podršku države. Izuzetak bi moglo biti tržište kafe, ne toliko zbog humanitarnih razloga, već prvenstveno zbog kvaliteta naročito ako bi se prodavala organska fair trade kafa.

Najveću korist Srbija može da ima iz primene pojedinih elemenata organizacije proizvodnje po fair trade principima. Poljoprivrednici i stočari se susreću sa mnogim problemima koji postoje u afričkim, azijskim i latino-američkim zemljama. Među njih spadaju usitnjenost proizvodnje, neorganizovanost proizvođača, zloupotreba koju sprovode nakupci na iste načine kao i u tim zemljama (pogrešno merenje masnih jedinica pri otkupu mleka, finasiranje setve, nakupci uzimaju veći deo zarade itd.). Organizovanje kooperativa bi verovatno doprinelo poboljšanju položaja individualnih proizvođača. Problem u sprovođenju ovako nečeg svakako predstavlja negativno iskustvo sa zadrugarstvom. Najviše korsiti bi svakako došlo putem strogog sprovođenja standarda od strane države (mlekarska industrija i uslovi otkupa) i kroz socijalni dijalog izmešu prerađivača i proizvođača. Postoje i nemale sličnosti između proizvodnje malina u Srbiji i kafe.