Задруга

Из Википедије, слободне енциклопедије

Задруга је сеоска заједница добара, која је била присутна међу многим словенским племенима, а највише међу Јужним Словенима.

Задругу је најчешће сачињавало неколико генерација, једне или више породица, са најстаријим чланом на челу (дјед или старац), чије мишљење су сви уважавали. Важнија питања су се решавала на заједничким окупљањима, која су се називала сабор, збор, савет, веће (старословенски: ветье, руски: вече, у Загорју: скупчина).

Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била засновна на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа.

Задруге су биле уједињене у жупу, а неколико жупа је сачињавало словенско племе. На челу племена је стајао врховни кнез, који се у Јужних Словена називао жупан.

Задруге су нестале крајем 19. века, а од неких већих задруга су настала села. Много данашњих села на Балкану има корен у задругама, а велики број их носи име оснивача. Насеља која потичу из задруга се могу препознати по називима који имају наставке попут: -ивци, -евци, -инци, -ци, -ане, -ене, итд.

У Србији, Босни и Бугарској су се задруге најдуже одржале, највероватније због турске власти. Словени су имали веће изгледе да опстану уједињени у задруге, него појединачне породице. У Србији су задруге опстале све до почетка 20. века, а у западној Бугарској до краја 19. века.

Сматра се да су продор новчане привреде и развој индивидуализма највише утицали на распад словенских задруга. [1]

Референце[уреди]

  1. Norman Davies, Europe a History. 390.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]