Разговор с корисником:Djordjes/12

Честитка

Уз цветне мотиве из моје баште, желим ти безброј веселих и срећних тренутака у животу пре свега испуњених здрављем и срећом у окружењу твојих најближих, за које све ово радимо на Википедији, како би постали још бољи и образованији од нас. Срећно и берићетна Нова 2010. и Божићни празници, живели!--mile (разговор) 15:55, 28. децембар 2009. (CET)

Срећна Нова!!!

Срећна нова година!!!

Срећна Нова и празнични дани!!! Желим ти пуно среће, здравља, радости и све најбоље у новој 2010. години! --Новак (разговор) 15:19, 1. јануар 2010. (CET)

Ћао Ђорђе, молим те да обришеш преусмерење Dicyemida јер није добро. Успут ти желим све најлепше са закашњењем. :)--Методичар зговор²а 18:55, 5. јануар 2010. (CET)

Хвала за споменицу

Још једном хвала на споменици, иако то није циљ мог рада.

Бане --Ant83 (разговор) 00:01, 1. фебруар 2010. (CET)

Slike...

Hvala na obavestenju, ali kad god nesto objavim, starije od 1923 ili mladje, jave mi administratori da treba da se objasne stvari.--Alexmilt (разговор) 11:37, 7. фебруар 2010. (CET)

ФР

Хвала, хвала, давно беше кад га написах али видећу да га у наредном периоду мало ажурирам и потражим нешто о Кеси :-) ПОзз--ИванМ. (разговор) 18:09, 7. фебруар 2010. (CET)

Izvori

Vidim da si dodao da se trazi izvor za moj edit o Mihajlu Markovicu, pa me zanima, jer nisam siguran, da li treba da navodim izvore posebno kada su oni vec u spoljasnjim vezama, jer sve sto sam naveo sam procitao u spoljasnjim vezama(konkretno u Novostima) koje su vec bile deo clanka.Serbian (разговор) 06:18, 9. фебруар 2010. (CET)

Састави кошаркашког тима ЈУГ на европским првенствима.

Поздрав колега. Налетео сам на твоје шаблоне о саставу наше репрезентације на ЕП у чланку Кошаркашка репрезентација Југославије. Поменути шаблони се не слажу са саставима који су наведени са ФИБА сајту, који би требао да је званичан. Например [1]. Занима ме твој извор пошто се дешавало да на овом сајту има нетачних информација. - Ђурица, Ако баш мора 08:26, 10. фебруар 2010. (CET)

Прескочи ово, ја сам погрешио.Погрешне године сам упоређивао, и погледа 47. а тамо је само распоред другачији. - Ђурица, Ако баш мора 08:59, 10. фебруар 2010. (CET)

Ne znam bas sam da napravi, zato sam rekao moze svako. Ako nadjem neki slican kod, ubacicu ga u sablon. -- Bojan  Razgovor  05:55, 17. фебруар 2010. (CET)

Nasao sam [2] Sada cu da vidim kako da iskombinujem -- Bojan  Razgovor  06:57, 17. фебруар 2010. (CET)

Погледај домаће глумце. Је ли добро? -- Bojan  Razgovor  07:11, 17. фебруар 2010. (CET)

Посредничко вијеће

Позивам вас да се пријавите за члана Посредничког вијећа уколико испуњавате услове прописане политиком посредовања (регистрован налог бар 90 дана, бар 500 измена у главном именском простору, и бар 50 измена у википедија именском простору пре почетка гласања). Надам се да ћете се одазвати позиву и своју кандидатуру истакнути на овој страници, а ако се не намјеравате кандидовати да ћете свој глас дати једном од кандидата како би гласање протекло према усвојеним правилима. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:11, 23. фебруар 2010. (CET) с. р.

Hvala na prijavi, sada cu da ispravim. Nije bio bag, vec samo sam prevideo da posle uspravne crte moze da stoji prazan karakter. Morao sam to uraditi to sa tackama, jer clanci o osobama od pre nove ere nisu bili dobri. -- Bojan  Razgovor  11:30, 25. фебруар 2010. (CET)

Носиоци одликовања

Поздрав Ђорђе. У вези са одликовањима, наравно да нису додељивана насумице, али тачан број одликованих је тешко утврдити, а камоли списак. Поготово када су упитању ртна одликовања. Нпр. прва партизанска одликовања су уведена 15. августа 1943. и до краја рат се баш није водила тачна статистика ко је шта добио и када. Прва југословенска одликовања су у току рата израђивана у СССР-у па доношена овде. Ево на пример мој деда има два ордена за храброст. Први је добио још у току рата, тај је руске производње, и није добио никакав папир (тј указ) нити кутију за орден. Други је добио после рата (домађе производње ИКОМЗагреб) и има указ и кутију.

Једино где може постојати списак то је код Ордена народног хероја, јер је постојало и звање народног хероја, па се о томе водило рачуна и утврђен је тачан списак. Постојало је и звање јунака социјалистичког рада, за носиоце Ордена јунака социјалистичког рада, али ја немам потпуни списак. На страни о овом ордену сам посатвио имена оних за које знам да су га добили, али фали ми још једно 10-так имена. За остала одликовања немогуће је направити спискаове. Замисли да имамо списак свих носилаца Партизанске споменице 1941. којих је било преко 27.000! па незнам како би изгледала та старница. Једино можемо да у чланак о ордену ставим поднаслов "НЕКИ ОД НОСИЛАЦА ОДЛИКОВАЊА" па упишемо познатије носиоце тог одликовања... ПОздрав.--Pinki (разговор) 23:56, 27. фебруар 2010. (CET)

Мислим да се не исплати програмирати због шаренилости кода у чланцима, већ је боље тражити категорије које се црвене [3] -- Bojan  Razgovor  03:50, 3. март 2010. (CET)

Споменица

Захваљујем. :) --Награкажи/лажи 05:42, 6. април 2010. (CEST)

Стефан

Уф...Сад си ме затек`о.

Искрен да будем,узео сам да радуцкам на њему,мало по мало,па сам довршио неке делове (биографију,задужбине и фреско-портрете),а мислио сам да би у склопу чланка требало још одрадити кратак приказ Србије (тј. њеног напретка) у његово доба (као код Милутина),његов књижевни рад и његове поседе у ондашњој Мађарској,али не радуцкам на томе у последње време.Вероватно ћу се у неком тренутку инспирације позабавити и тим стварима,али немам појма кад.

Тако да не знам шта да ти кажем конкретно.Знам да у "горњем" делу чланка сигурно има крдо правописних грешака,док у "доњем" (тј. у последња два поглавља) треба мало усаглашавања,јер им се теме,на моменте,преклапају.

Црни Бомбардер!!! (†) 21:20, 4. мај 2010. (CEST)

Хех,у Милутина сам се случајно унео,пошто сам видео овден да га треба проширит`,па сам кренуо само са идејом да набуџим нормалан (дужински) чланак,ал` ме одвукла тема.(Теоријски,код Милутина би се још могло/требало додати преглед новца који је ковао (а нађен је),повеља које је издао (а сачуване су) и кратак осврт на њега као свеца из перспективе његове хагиографије.)

Стефана сам `тео одавно да темељно одрадим,па сам почео пре равно годину дана са уводом (тек сам данас извалио грешку коју сам тад` несвесно направио),а сад (2010) ме нешто уфатило па сам одрадијо биографију,а видећу да завршим и кратак приказ Србије тог доба,као илустрацију његове,па могло би се слободно рећи,успешне владавине. Црни Бомбардер!!! (†) 23:56, 15. мај 2010. (CEST)

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику

У циљу повећавања броја активних и веома активних корисника предлажем да се оствари сарадња са википедијом на босанском језику. Мислим да би слична сарадња у погледу неких одабраних чланака могла да има за последицу следеће:

1. Повећавање медијске промоције википедије
2. Привлачење већег броја корисника за уређивање на википедији на срспком језику
3. Повећање квалитета текстова не првенствено оних који би били предмет заједничког уређивања, већ индиректно кроз повећавање броја активних википедијанаца

Позивам те да учествујеш у пројекту сарадње са википедијом на босанском језику. Уколико прихваташ мој позив молим те да се пријавиш Овде. О даљим корацима ћемо се договорити са администраторима уколико се скупи довољан број заинтересованих --Antidiskriminator (разговор) 15:15, 11. мај 2010. (CEST)

Академици

Здраво Ђорђе, видим да си писао доста биографских чланака и доста чланака о САНУ. Скоро смо имали једну дилему везану за твог имењака, академика Ђорђа Нешића. Дражета је писао чланак о бициклизму у Београду и наишли смо не једну недоследност, тј. да је исти др Ђорђе Нешић возио пропагандне вожње 1884. Поставили смо питање да ли је то тај доктор, јер податак не може бити тачан ако је исти рођен 1873. Испоставило се да јесте иста особа, а грешка је била у самом тексту. Елем. Друга ствар коју смо установили је да се ради о једно импозантној и свестраној личности и да заслужује бољи чланак. С обзиром да си већ писао чланке о академицима, претпостављам да имаш одговарајућу литературу. Па бих те замолио ако можеш да допуниш чланак. У међувремену смо и ми дошли до нешто материјала, Милорад је проследио следећи текст:

---

КРАТАК БИОГРАФСКИ ОСВРТ

У свом дугом радном и животном веку, Проф. др Ђорђе Нешић (1873-1959) дао је веома значајан допринос научном и здравственом развоју офталмологије не само у Србији и, може се сматрати оснивачем ове гране медицине у нас. Пошто је поред медицине студирао и физику, показивао је и интерес за конструкцију електромагнета. Тако је, према његовим инструкцијама, израђено 5 преносивих и 2 џиновска електромагнета, захваљујући којима је било могуће екстраховати магнетска страна тела из ока, чиме Клиника за очне болести постаје један од највећих центара те врсте, како у земљи тако и ван ње. Нажалост, након пресељења у Пастерову улицу, ниједан од ових магнета није пренет. Други домен стручне активности проф. др Нешића састојао се у примени биогених стимулатора и њиховом утицају на ћелијски метаболизам (тзв. ткивна терапија; имплантати 6 дана конзервисане плаценте и аутоклавиране на 120 º Ц током једног часа), за чију примену је конструисао и посебну металну бризгалица. На том пољу сарађивао је са проф. Филатов из Одесе, док су му у Београду помагали тадашњи асистенти, др Олга Литричин и др Миливоје Радовановић. У време када није било антибиотика и кортикостероида, ткивна терапија била је широко коришћена. При крају своје каријере велики део активности посветио је организацији на сузбијању трахома у ендемским крајевима тадашње Југославије, као и профилакси очних повреда. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је још 1947. године, а био је и члан руског, пољског, чешког и бугарског офталмолошког друштва. Професор Нешић (заједно са проф. Др Аћимом Марковићем) био је и први који је написао уџбеник из очних болести за студенте медицине. Као лекар на бојном пољу одликован је Златном и Сребрном медаљом за храброст, медаљом Обилића, орденом Белог орла са мачевима. Поред тога, одликован је орденом Светог Саве И реда, орденом Црвеног крста, Југословенском круном, Орденом заслуга за народ И реда, Орденом братства и јединства И реда.

Званичан назив Клиника за очне болести "Проф. др Ђорђе Нешић ", дотадашња Очна клиника добила је 1970. године, приликом прославе 50 година рада Медицинског факултета у Београду. Ово име, као знак признања професору Нешић за његов допринос унапређењу науке и струке, Институт носи и данас.

Руководиоци радне јединице А (Видински - Џорџа Вашингтона 19; Пастерова 2) Клинике (Института) за очне болести;

1. Академик Ђорђе Нешић (1921-1955.)
2. Академик Владимир Чавка (1956-1960.)
3. Проф. др Иван Станковић (1960-1966.)
4. Проф. др Милан Благојевић (1966-1982.)
5. Проф. др Добросав Цветковић (1982-2001.)
6. Проф. др Слободан Голубовић (2001 -)

Izvor:Klinicki-centar Srbije, istorija očnog odeljenja

---

Дражетин текст:

Наводи се да је Нешић 1884. године био иницијатор (11 година , Шабац) код оснивања Првог српског велосипедског клуба у Београду. Бициклистички савез Србије тврди:

Na inicijativu nekoliko uglednih građana Beograda 23. decembra 1884. osnovano je "Prvo srpsko velosipedsko društvo", a prvi predsednik bio je Milorad Terzibašić. Prvi potpredsednik bio je Mihailo Jovanović, a blagajnik Petar Trpković. Imalo je 20 članova, jer je u to vreme bicikl (velosiped) bio dosta skup. Među osnivačima bio je i dr Đorđe Nešić, kasnije akademik i profesor univerziteta, koji je za vreme studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču zavoleo biciklizam. Važio je za jednog od najboljih srpskih biciklista tog doba, 1896. je pobedio na Prvenstvu Rusije, a iste godine u Liježu pobedio je tadašnjeg svetskog prvaka Nemca Lera.

[4]

Нашао сам и ово што је најближе истини. У тексту Прво српско велосипедско друштво у Београду у Енциклопедији физичке културе 1975 стоји:

Прво српско велосипедско друштво основано у Београду 23.12.1884 за председника је изабран Милорад Терзибашић. Он је 1887 покренуо и стовремено и први спортски лист у Србији.... Приређиване су пропагандне трке и организоване веће туре. Ђорђе Нешић, касније професор Универзитета и академик обишао је бициклом многе крајеве Србије......

.

Мислим да је за вожњу по Србији, сада евидентно да се ради о академику Нешићу, али нема година и нема његових бициклистичких успеха. Мало је чудно, да ако је имао толике успехе како наводи БСС, да ништа од тога нема у његовој биографији. У тексту Бициклизам у Београду ћу исправити а у тексту Бициклизам поглавље Бициклизам у Србији ставити референцу на БСС.

---

Ако би још нашли слику, било би фантастично. Поздрав. -- SmirnofLeary (разговор) 02:40, 14. мај 2010. (CEST)

Хм, да водка + лири. Извини што се нисам представио, некултурно од мене. Зовем се Милан. Хвала ти на одговору. Видео сам да си из само пар измена написао неке биографске чланке о академицима, који су доста квалитетнији од овог, па рекох теби да се теби обратим. Изгледа да сам на правој адреси с обзиром да имаш све те књиге којих нема у продаји. Погледаћу ову књигу у библиотеци, а ред је и да им вратим једну што је код мене. Таман си ме добро подсетио, држим је већ месец дана, а одавно сам је прочитао. Хвала још једном. -- SmirnofLeary (разговор) 14:46, 14. мај 2010. (CEST)

Случај Рачак

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Случај Рачак да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 16. маја 2010. — 23. маја 2010. --Alexmilt (разговор) 22:22, 16. мај 2010. (CEST)

Поштовани, администратор Бокица ме је блокирао на 1 (један) дан 5.6. у 20:27. Сада је 6.6. око 22:30 и ја сам још увек блокиран. Бокици сам се већ обратио, али без резултата па ме интересује да ли је овакав бахатлук код вас уобичајен. Њики је, колико сам разумео, нека врста општег добра па ме његова приватизација мимо тендера помало иритира. Можда Ви можете да ме просветлите. Унапред захвалан Милан Маленовић --igi (разговор) 22:31, 6. јун 2010. (CEST)

Поздрав. Малопре си преименовао текст Бициклизам у Београду у Бициклизам у Србији. Молим те да вратиш, јер је текст о бициклизму у Београду, а не у Србији. Ради се само о дешавањима у Београду, београдским клубовима и Београђанима који су се тим бавили. Треба још додати део Бициклизам после 1945. --Drazetad (разговор) 09:33, 8. јун 2010. (CEST)

Нема на чему, хвала теби што си допунио тај чланак и што си нам помогао да потврдимо информацију да се ради о њему у чланку о бициклизму. --SmirnofLeary (разговор) 16:58, 8. јун 2010. (CEST)

Слике

Ђорђе, слике које си слао са оног сајта нису лиценциране истом криејтив комонс лиценцом као што је Википедија. Лиценца на њиховом сајту не дозвољава измене на сликама, односно прављење изведених радова, па не можемо ставити нашу лиценцу која дозвољава изведене радове.--M!cki ^talk 15:09, 13. јун 2010. (CEST)

Не знам ни ја за такву лиценцу код нас. У сваком случају, боље ти онда промени лиценце за те старе слике. А када су у питању новије слике, онда нисам сигуран како бисмо могли да их користимо код нас. Мораћу се распитати касније.--M!cki ^talk 15:17, 13. јун 2010. (CEST)

На овој страници пише да је та њихова лиценца у категорији неслободних лиценци. Ово су слободне цц лиценце.--M!cki ^talk 15:23, 13. јун 2010. (CEST)