Расправа о добровољном ропству

Расправа о добровољном ропству
Расправа о добровољном ропству
Настанак и садржај
Ориг. наслов	Discours de la servitude volontaire
Аутор	Етјен де ла Боеси
Земља	Краљевина Француска
Језик	Средњовековни француски језик
Жанр / врста дела	Есеј
Издавање
Датум	1577

Расправа о добровољном ропству (франц. Discours de la servitude volontaire) је есеј Етјена де ла Боесија. Текст је тајно објављен 1577. Датум припреме Расправе о добровољном ропству је неизвестан: према недавним студијама, саставио га је Етјен де ла Боеси током свог универзитетског образовања. Према његовом најближем пријатељу Мишелу де Монтењу, есеј је написан када је ла Боеси имао око 18 година.^[1]

Садржај[уреди | уреди извор]

У есеју се тврди да сваки тиранин остаје на власти док му његови поданици то дају, чиме се делегитимизује сваки облик моћи. Праву слободу људи би заиста напустило друштво које би, једном исквареном навиком, више волело ропство дворјана него слободу слободног човека, који одбија да буде покоран и да се покори.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Murray Rothbard, Introduction to The Politics of Obedience: The Discourse of Voluntary Servitude by Étienne de la Boétie, translated by Harry Kurz, New York: Free Life Editions, 1975, note 4, republished by the Mises Institute 2002: „Пошто је дуго остао у рукопису, стварни датум писања Расправе о добровољном служењу остаје предмет спора. Чини се јасним, међутим, и толико је прихваћено од недавних власти, да Монтањове објављена прича да је Ла Боеси написао Расправа у година од осамнаест или чак шеснаест година била је нетачна. Монтењова изјава, као што ћемо даље видети у наставку, вероватно је била део његове касније кампање да заштити углед свог мртвог пријатеља тако што га је одвојио од револуционарних хугенота који су Ла Боесијев памфлет захтевали за свој. Екстремна омладина имала је тенденцију да Дискурс прикаже у светлу дела тако младалачког да се радикални садржај тешко може схватити озбиљно као ставови аутора. Интерни докази као и ерудиција исказана у делу чине вероватним да је Расправа била написана 1552. или 1553. године, у доби од двадесет две године, док је ла Боеси био на универзитету. See Bonnefon, op. cit., pp. xxxvi-xxvii;"

Библиографија[уреди | уреди извор]

Œuvres complètes, Editions William Blake & Co., 1991. ISBN 2-905810-60-2
Discours de la servitude volontaire, Editions Mille et une nuits, 1997. ISBN 2-910233-94-4
Discours de la servitude volontaire, Editions Flammarion, 1993. ISBN 2-08-070394-3
The Politics of Obedience: The Discourse of Voluntary Servitude, translated by Harry Kurz and with an introduction by Murray Rothbard, Montrèal/New York/London: Black Rose Books, 1997. ISBN 1-55164-089-9
The Politics of Obedience: The Discourse of Voluntary Servitude, translated by Harry Kurz and with an introduction by Murray Rothbard, Free Life Editions, 1975. ISBN 0-914156-11-X

Литература[уреди | уреди извор]

Abensour, Miguel (2011). „Is there a proper way to use the voluntary servitude hypothesis?”. Journal of Political Ideologies. 16 (3): 329—348. ISSN 1356-9317. doi:10.1080/13569317.2011.607299.
Keohane, Nannerl O. (1977). „The Radical Humanism of Étienne de la Boétie”. Journal of the History of Ideas. 38 (1): 119—130. JSTOR 2708844. LCCN 0022-5037. doi:10.2307/2708844.
Marshall, Peter H. (1993). „The French Renaissance and Enlightenment”. Demanding the Impossible: A History of Anarchism. London: Fontana Press. стр. 108—128. ISBN 978-0-00-686245-1. OCLC 1042028128.
Mazzocchi, Paul (2018). „Desire, Friendship, and the Politics of Refusal: The Utopian Afterlives of La Boétie's Discourse on Voluntary Servitude”. Utopian Studies. 29 (2): 248—266. ISSN 1045-991X. doi:10.5325/utopianstudies.29.2.0248.
Newman, Paul (2022a). „La Boétie and republican liberty: Voluntary servitude and non-domination”. European Journal of Political Theory. 21 (1): 134—154. ISSN 1474-8851. doi:10.1177/1474885119863141.
Newman, Paul (2022b). „Power, Freedom and Obedience in Foucault and La Boétie: Voluntary Servitude as the Problem of Government”. Theory, Culture & Society. 39 (1): 123—141. ISSN 0263-2764. doi:10.1177/02632764211024333.
Presley, Sharon (2008). „La Boétie, Étienne de (1530–1563)”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 277. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n165.
Romele, Alberto; Gallino, Francesco; Emmenegger, Camilla; Gorgone, Daniele (2017). „Panopticism is not Enough: Social Media as Technologies of Voluntary Servitude”. Surveillance & Society. 15 (2): 204—221. ISSN 1477-7487. doi:10.24908/ss.v15i2.6021 .
Rothbard, Murray (1975). „The Political Thought of Étienne de La Boétie”. The Politics of Obedience: "The Discourse of Voluntary Servitude". Free Life Editions. стр. 9—42. ISBN 0-914156-10-1. LCCN 75-10120. OCLC 1974998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Murray Rothbard, Introduction to The Politics of Obedience: The Discourse of Voluntary Servitude by Étienne de la Boétie, translated by Harry Kurz, New York: Free Life Editions, 1975, note 4, republished by the Mises Institute 2002: „Пошто је дуго остао у рукопису, стварни датум писања Расправе о добровољном служењу остаје предмет спора. Чини се јасним, међутим, и толико је прихваћено од недавних власти, да Монтањове објављена прича да је Ла Боеси написао Расправа у година од осамнаест или чак шеснаест година била је нетачна. Монтењова изјава, као што ћемо даље видети у наставку, вероватно је била део његове касније кампање да заштити углед свог мртвог пријатеља тако што га је одвојио од револуционарних хугенота који су Ла Боесијев памфлет захтевали за свој. Екстремна омладина имала је тенденцију да Дискурс прикаже у светлу дела тако младалачког да се радикални садржај тешко може схватити озбиљно као ставови аутора. Интерни докази као и ерудиција исказана у делу чине вероватним да је Расправа била написана 1552. или 1553. године, у доби од двадесет две године, док је ла Боеси био на универзитету. See Bonnefon, op. cit., pp. xxxvi-xxvii;"

[1]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Аустралија
Остале	IdRef