Растанак Кара-Ђорђија са Србијом
Растанак Кара-Ђорђија са Србијом је српска епска народна песма настала у време слома Првог српског устанка (1813. или касније), а посвећена је српском вожду Карађорђу. Пример је циклуса епских народних песама кроз које је кривица за пропаст Србије бачена на политичке и војне вође Првог српског устанка. Стилски гледано овај циклус песама је истоветан ранијем циклусу спеваном о Првом српском устанку и његовим догађајима, али је тематски окренут „наглавачке“ — уместо величања вођа устанка и њиховог поређења (и изједначавања) са Немањићима и Косовским јунацима, ове песме су у суштини народне клетве пуне увреда.
Циклус српских епских песама настао 1813. (свакако због своје тематике) није много изучаван, није сакупљен и објављен у виду антологије и уопштено говорећи потиснут је из народне свести.
Одломак:[1]
...
- О курвићу, Ђоко Петровићу!
- Ђе си данас? Ниђе те не било!
- Ако пијеш у механи вино,
- Вино ти се на ране пролило!
- Ако лежиш у ложници с љубом,
- Удова ти љуба останула!
- Зар не видиш, њима не виђео!
- Ђе ти Турци земљу преотеше.
...
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Љушић, Радош. Србија 19. века. Изборни радови 1. (НИУ „Војска“: Београд 1994), стр. 47
Литература[уреди | уреди извор]
- Цвијић, Јован. Јединство и психички типови динарских Јужних Словена. Говори и чланци. Сабрана дела. Књига 3, Том 1. (Београд, 1987), стр. 278.
- Љушић, Радош. Србија 19. века. Изборни радови 1. (НИУ „Војска“: Београд 1994) - садржи одломак песме.