Абу Симбел
Абу Симбел أبو سمبل | |
---|---|
![]() | |
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Нубијски споменици од Абу Симбела до Филеа |
Место | Abu Simbel, Асуан, Египат |
Координате | 22° 20′ 13″ С; 31° 37′ 32″ И / 22.3369° С; 31.6256° И |
Површина | 417 ha (44.900.000 sq ft) |
Укључује | |
Критеријум | културна: i, iii, vi |
Референца | 88 |
Упис | 1979. (3. седница) |
Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/88 |
Абу Симбел је локалитет два храма која је саградио Рамзес II на левој обали Нила у јужном Египту поред данашње суданске границе у XIII веку п. н. е. Храмови су урезани у стену. Откривени су 1813. године. С обзиром да је изградња Асуанске бране 1969. године угрозила храмове они су исечени у блокове и поново реконструисани на 65 m вишем нивоу.[1] Акцију је водио УНЕСКО. Сада се Абу Симбел налази на језеру Насер.
Храмови[уреди | уреди извор]
Два храма сачињавају комплекс у Абу Симбелу. први, већи храм је посвећен Амону, Птаху и Ра-Харакхту. Мањи храм је посвећен богињи Хатор, а гробница је краљице Нефертари.
Велики храм
Међу највећим и најзначајнијим грађевинама које је подигао Рамзес II је свакако храм Абу Симбел у Нубији. На самом улазу у храм, с десне и леве стране, седе четири велике фигуре Рамсеса II - по две са сваке стране врата, високе 18 метара. Око ногу фигура налазе се пуно мање исклесаних фигуре његових жена. Овај грађевински комплекс је морао, у XX веку (ради изградње Асуанске бране), премештен на вишу ниво да не би био потопљен. Храм је, 60 метара уклесан у брдо, а на његовом унутрашњем крају седе 4 статуе - Амон Ра, Рамзес II, Ра Харакхти и Птах. Унутрашњост храма је осликана призорима из битке с Хетитима код Кадеша, ратова у Сирији и Либији и др., те призорима из живота фараона. Храм Абу Симбел је откривен 1813. године, а до тог времена је био затрпан великим слојевима песка. По открићу храма се увидела сва његова лепота, монументалност и проглашен је за „чудо египатског градитељства“, поред осталог и зато што је његова оријентација тако савршено израчуната да сунчеве зраци двапут годишње (20. фебруара и 20. октобра) продиру кроз храм до статуа и осветли само три. Четврта - бог Птах, остаје увек у сенци јер је он божанство повезано са подземним светом и мраком.
Мали храм
Мањи храм краљице Нефертари посвећен је богињи Хатор.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 9. ISBN 86-331-2075-5.