Абу Симбел

С Википедије, слободне енциклопедије
Абу Симбел
أبو سمبل
Tobu World Square Great Temple of Abu Simbel 1.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеНубијски споменици од Абу Симбела до Филеа
МестоAbu Simbel, Асуан, Египат Уреди на Википодацима
Координате22° 20′ 13″ С; 31° 37′ 32″ И / 22.3369° С; 31.6256° И / 22.3369; 31.6256
Површина417 ha (44.900.000 sq ft)
Укључује
  • Great Temple of Abu Simbel
  • Small Temple of Abu Simbel Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: i, iii, vi
Референца88
Упис1979. (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/88

Абу Симбел је локалитет два храма која је саградио Рамзес II на левој обали Нила у јужном Египту поред данашње суданске границе у XIII веку п. н. е. Храмови су урезани у стену. Откривени су 1813. године. С обзиром да је изградња Асуанске бране 1969. године угрозила храмове они су исечени у блокове и поново реконструисани на 65 m вишем нивоу.[1] Акцију је водио УНЕСКО. Сада се Абу Симбел налази на језеру Насер.

Храмови[уреди | уреди извор]

Два храма сачињавају комплекс у Абу Симбелу. први, већи храм је посвећен Амону, Птаху и Ра-Харакхту. Мањи храм је посвећен богињи Хатор, а гробница је краљице Нефертари.

Велики храм
Међу највећим и најзначајнијим грађевинама које је подигао Рамзес II је свакако храм Абу Симбел у Нубији. На самом улазу у храм, с десне и леве стране, седе четири велике фигуре Рамсеса II - по две са сваке стране врата, високе 18 метара. Око ногу фигура налазе се пуно мање исклесаних фигуре његових жена. Овај грађевински комплекс је морао, у XX веку (ради изградње Асуанске бране), премештен на вишу ниво да не би био потопљен. Храм је, 60 метара уклесан у брдо, а на његовом унутрашњем крају седе 4 статуе - Амон Ра, Рамзес II, Ра Харакхти и Птах. Унутрашњост храма је осликана призорима из битке с Хетитима код Кадеша, ратова у Сирији и Либији и др., те призорима из живота фараона. Храм Абу Симбел је откривен 1813. године, а до тог времена је био затрпан великим слојевима песка. По открићу храма се увидела сва његова лепота, монументалност и проглашен је за „чудо египатског градитељства“, поред осталог и зато што је његова оријентација тако савршено израчуната да сунчеве зраци двапут годишње (20. фебруара и 20. октобра) продиру кроз храм до статуа и осветли само три. Четврта - бог Птах, остаје увек у сенци јер је он божанство повезано са подземним светом и мраком.
Мали храм
Мањи храм краљице Нефертари посвећен је богињи Хатор.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 9. ISBN 86-331-2075-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]