Редви

С Википедије, слободне енциклопедије
Редви тврђаве у Мајнцу.

Редви (енгл. Reduit) је у фортификацији последњи уређени ослонац одбране тврђава, утврђених рејона или положаја.[1]

Развој и карактеристике[уреди | уреди извор]

У средњовекобним градовима, сличну улогу имао је донжон, а са развојем ватреног оружја - цитадела у тврђавама. У неким системима бастионских фронтова градио се и редви ревелина. При ојачавању одбране скривеног пута и главног бедема тврђава, називани су ретраншманима. Себастијан Вобан је градио редвије у облику линета. У пољској фортификацији улогу редвија имали су тамбур и блокхауз, а у склопу положаја - редут. У Првом и Другом светском рату улогу редвија, у склопу одбрамбених рејона, имале су отпорне тачке и чворови одбране, а у склопу положаја - положаји предвиђени за поседање резервама.[1]

Национални редви[уреди | уреди извор]

Утврђења око Антверпена, белгијски национални редви.

Термин национални редви означава најјачи ослонац одбране земље.[1][а]

На ратном броду[уреди | уреди извор]

У ратној морнарици, редви је оклопљени део брода у којем су смештена тешка артиљеријска оруђа, па представља неку врсту цитаделе ратног брода. У савременим условима редви се као појам елемента одбране ређе употребљава.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У литератури се често, погрешно, употребљава термин национални редут: редут је спољашње утврђење, док се овај појам користи за одбрану централних, виталних делова земље, и препуштање спољашњих области непријатељу. Према томе, правилно је национални редви, тј. национална цитадела, а не национално спољашње утврђење.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 8), Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 99

Литература[уреди | уреди извор]