Рекс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рекс (лат. rexкраљ, владар; од лат. regereвладати) био је у Римском краљевству од сената и куријатске скупштине (лат. Comitia curiata ) доживотно изабран владар с врховном војном, судском и свештеничком влашћу.[1][2]

Историјат[уреди]

Према традицији доба краљева у Риму обухвата период од 753. до 510. п. н. е. У средњовјековним латинским писаним документима рекс је назив за владара у рангу краља.

Рекс апостоликус (лат. Rex apostolicusапостолски краљ) титула је коју је добио око 1000. године мађарски краљ Стјепан I од папе Силвестра II уз право патроната по цијелој Угарској. Ту је титулу папа Клемент XIII обновио и потврдио 1758. године Марији Терезији.

Рекс католикус (лат. Rex catholicusкатолички краљ) титула је што је шпански краљ Фердинанд II (1452-1516) добио од Свете столице у знак признања за протјеривање Маура с Пиринејског полуострва и увођење инквизиције. Рекс христијанисимус (лат. Rex christianissimusнајхришћанскији краљ; франц. Sa majesté tres chretienne) титула је француских краљева почевши од Луја XI (1423—1483), оснивача апсолутне монархије. Рекс фиделисимус (лат. Rex fidelissimusнајвјернији краљ) титула је коју су од папе добили португалски краљеви од 1748. године.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
  2. Латинско хрватско-српски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961. г.

Спољашње везе[уреди]