Рекс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Рекс (латински: rexкраљ, владар; од латински: regereвладати) био је у Римском краљевству од сената и куријатске скупштине (латински: Comitia curiata ) доживотно изабран владар с врховном војном, судском и свештеничком влашћу.[1][2]

Историјат[уреди]

Према традицији доба краљева у Риму обухвата период од 753. до 510. п. н. е. У средњовјековним латинским писаним документима рекс је назив за владара у рангу краља.

Рекс апостоликус (латински: Rex apostolicusапостолски краљ) титула је коју је добио око 1000. године мађарски краљ Стјепан I од папе Силвестра II уз право патроната по цијелој Угарској. Ту је титулу папа Клемент XIII обновио и потврдио 1758. године Марији Терезији.

Рекс католикус (латински: Rex catholicusкатолички краљ) титула је што је шпански краљ Фердинанд II (1452-1516) добио од Свете столице у знак признања за протјеривање Маура с Пиринејског полуострва и увођење инквизиције. Рекс христијанисимус (латински: Rex christianissimusнајхришћанскији краљ; француски: Sa majesté tres chretienne) титула је француских краљева почевши од Луја XI (1423—1483), оснивача апсолутне монархије. Рекс фиделисимус (латински: Rex fidelissimusнајвјернији краљ) титула је коју су од папе добили португалски краљеви од 1748. године.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
  2. ^ Латинско хрватско-српски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961. г.

Спољашње везе[уреди]