Стефан I Угарски

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Свети Стефан (вишезначна одредница).
Стефан I
Aftnn King Stephen, who we reckon was responsible for Christianity in eastern Europe.jpg
Стефан I Угарски
Датум рођења око 975.
Датум смрти 15. август 1038.(1038-08-15) (62/63 год.)
Место смрти Острогон или Столни Београд
Династија Арпади
Отац Геза
Мајка Шаролт
Супружник Гизела од Баварске
Потомство Емерик Свети, Отон
Велики везир Мађара
Период (997—1000)
Претходник Геза
Наследник -
Краљ Угарске
Период 1000—1038
Претходник -
Наследник Петар I Орсеоло

Стефан I Угарски (у угарској историографији познат и као Свети Стефан или Свети Стефан Велики, мађ. Szent István; око 97515. август 1038) је последњи велики везир Мађара и први хришћански краљ Угарског краљевства (1001—1038). Припадао је династији Арпадовића. Од папе је добио краљевску круну, која је касније добила митски значај међу Мађарима, тако да се од тада угарске земље зову "земље круне Светог Стефана". Светац је у католичкој и у православној цркви.[тражи се извор од 08. 2013.]

Круна Светог Стефана[уреди]

Отац му је био вођа и велики везир Мађара Геза. Стефаново право име је било Вајк, што значи херој. Име Стефан је добио након крштења. Кад је имао 10 година, крстио га је Адалберт Прашки. Оженио се Гизелом, ћерком баварског војводе Хајнриха II Свађалица.

Успео је да се наметне осталом племству, захваљујући својим везама са немачким великашима. Одатле је добијао и војну помоћ у обрачуну са противницима. Од 995. до 997. био је принц Нитре, а 997. постаје водећи владар у Угарској.

Папа Силвестер II је, уз сагласност цара Светог римског царства, Отона III, шаље му златну круну опточену драгуљима и тиме га јануара 1001. признаје као хришћанског краља Угарске. Првобитна круна Светог Стефана није сачувана. Данашња ткз. круна св. Стефана је у основи круна коју је византијски цар Михаило VII Дука (1071—1078) послао угарском краљу Гези I (1074—1077), сину Беле I [1].

Покрштавање Мађара[уреди]

Добио је титулу апостола са 10 епархија. Добио је велику црквену аутономију у односу на папу.

Црквено је поделио Угарску на 10 епархија. Наредио је да свако десето место мора имати цркву и свештеника. Основао је бројне катедрале и манастире. Унутар манастира оснивају се школе, као центри културе и писмености.

Уз помоћ латинских и грчких свештеника Свети Стефан је покрштавао Мађаре, који су до тог времена већином били пагани.

Обесхрабривао је паганске обичаје и учвршћивао је хришћанство разним законима. Латински постаје службени језик царског двора и престаје са кориштењем хунско-мађарског писма. Покрштавањем је успео да уведе Угарску у круг цивилизованих земаља.

Мисионари и имигранти[уреди]

Бројни мисионари долазе у Угарску и са Запада и из Византије. Бенедиктинци су први ред, који се настанио у Угарској. Сваки манастир у Угарској постао је не само религиозни центар, него и центар цивилизације. Монаси су очистили простор од шума, култивисали су земљу и саградили су насеља у која долазе колонисти. Мађари се уче западним методама пољопривреде, те западним занатима и уметностима. Покрштавање је ипак било главни циљ тих мисионара. Млечански свештеници су прилагодили латиницу угарском језику.

После монаха у Угарску долазе разне занатлије и други привучени привилегијама и причама о земљи са много обрадиве земље. Имиграцију у Угарску су поспешиле лоше године и епидемије у Европи.

Централизација Угарске[уреди]

Проводио је централизацију Угарске по узору на Каролиншке владаре. Укинуо је племенске поделе. Створио је нове територијално-административне јединице зване жупаније. Поделио је Угарску у 40—50 жупанија и наставио је са увођењем децималног система мера. Провео је и финансијско-економске реформе.

До 1028. цели Карпатски регион је постао део Угарске. Одговарајућим договорима са великим кијевским кнезом Јарославом Мудрим и са пољским краљем Болеславом Храбрим припаја Угарској нове територије.

Светац[уреди]

Проглашен је за свеца 1083. од стране католичке цркве, а православна црква га је канонизовала 2000. године.[тражи се извор од 08. 2013.] Свети Стефан је имао троје деце, али надживео је све троје, тако да је након његове смрти владало раздобље нестабилности од 1038. до 1047. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Геза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан I Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Шаролт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Историја Мађара. стр. 36-37.

Литература[уреди]


Претходник:
Геза
Велики везир Мађара
{{{године}}}
Грб Арпадовића Наследник:
Стефан I је био последњи велики везир Мађара
Претходник:
Стефан I Угарски
Краљ Угарске
(1000—1038)

Наследник:
Петар I Орсеоло