Римска валута
Доњи ред: око 199. године - Каракала, око 200. године - Јулија Домна, око 219. године - Елагабалус, око 236. године - Максиминус Тракс
Римски новац у употреби током већег дела трајања Римске Републике и касније, у западном делу Римског царства био је израђен од метала и имао неколико деноминација.
Сама вредност деноминације се везивала углавном за вредност самог метала од којег је била израђена:
- Aureus (од злата)
- Denarius (од сребра)
- Sestertius (сестерац; од бронзе)
- Dupondius (од бронзе)
- As (од бакра)[1]
Овај новац био је у потреби од 3. века п. н. е. па све до 3. века. Касније, иако су ови и даље били прихваћени као средство плаћања, у колонијама под грчким утицајем ковао се посебан новац од “обичног” метала и сребра у различитим деноминацијама под називом грчки империјални новац или римски провинцијски новац.[1]
У 3. веку, денариус је замијенио двоструки денариус, данас познат и као “антонинианус” или “радиате”. Диоклецијан је спровео монетарну реформу након које су били у потреби “аргентеус” (сребро) и “фоллис” (позлаћена бронза). Касније су употреби углавном били златници и новчићи од бронзе у мањим деноминацијама и важили су све до пада Западног римског царства.[2]
Занимљиво је како је латински назив денариус преживео векове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је дениер назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Италијана денаро је новац код Шпанаца то је динеро итд.
Однос вредности различитих деноминација:
1 златни ауреус = 2 златна квинарија (quinarii) = 25 сребрних денариуса = 50 сребрних квинарија = 100 бронзаних сестерција = 200 бронзаних дупондија (dupondii) = 400 бакарних аса = 800 бакарних семиза (semisses) = 1600 бакарних квадрана (quadrans).[2]
Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су у оквиру неколико монетарних реформи мењане тежине кованица и самим тим и њихова вредност у односу на друге. Такође су били различити и прикази утиснути на новчићима. Ево релативног прегледа:
| Denarius | Sestertius | Dupondius | As | Semis | Triens | Quadrans | Quincunx | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Denarius | 1 | 4 | 5 | 10 | 20 | 30 | 40 | 24 |
| Sestertius | 1⁄4 | 1 | 1 1⁄4 | 2 1⁄2 | 5 | 7 1⁄2 | 10 | 6 |
| Dupondius | 1⁄5 | 4⁄5 | 1 | 2 | 4 | 6 | 8 | 4 4⁄5 |
| As | 1⁄10 | 2⁄5 | 1⁄2 | 1 | 2 | 3 | 4 | 2 2⁄5 |
| Semis | 1⁄20 | 1⁄5 | 1⁄4 | 1⁄2 | 1 | 1 1⁄2 | 2 | 1 1⁄5 |
| Triens | 1⁄30 | 2⁄15 | 1⁄6 | 1⁄3 | 2⁄3 | 1 | 1 1⁄3 | 4⁄5 |
| Quadrans | 1⁄40 | 1⁄10 | 1⁄8 | 1⁄4 | 1⁄2 | 3⁄4 | 1 | 3⁄5 |
| Quincunx | 1⁄24 | 1⁄6 | 5⁄24 | 5⁄12 | 5⁄6 | 1 1⁄4 | 1 2⁄3 | 1 |
| Aureus | Quinarius Aureus | Denarius | Quinarius | Sestertius | Dupondius | As | Quadrans | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Aureus | 1 | 2 | 25 | 50 | 100 | 200 | 400 | 1600 |
| Quinarius Aureus | 1⁄2 | 1 | 12 1⁄2 | 25 | 50 | 100 | 200 | 800 |
| Denarius | 1⁄25 | 2⁄25 | 1 | 2 | 4 | 8 | 16 | 64 |
| Quinarius Argenteus | 1⁄50 | 1⁄25 | 1⁄2 | 1 | 2 | 4 | 8 | 32 |
| Sestertius | 1⁄100 | 1⁄50 | 1⁄4 | 1⁄2 | 1 | 2 | 4 | 16 |
| Dupondius | 1⁄200 | 1⁄100 | 1⁄8 | 1⁄4 | 1⁄2 | 1 | 2 | 8 |
| As | 1⁄400 | 1⁄200 | 1⁄16 | 1⁄8 | 1⁄4 | 1⁄2 | 1 | 4 |
| Quadrans | 1⁄1600 | 1⁄800 | 1⁄64 | 1⁄32 | 1⁄16 | 1⁄8 | 1⁄4 | 1 |
| Solidus | Argenteus | Nummus | Radiate | Laureate | Denarius | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Solidus | 1 | 10 | 40 | 200 | 500 | 1000 |
| Argenteus | 1⁄10 | 1 | 4 | 20 | 50 | 100 |
| Nummus | 1⁄40 | 1⁄4 | 1 | 5 | 12 1⁄2 | 25 |
| Radiate | 1⁄200 | 1⁄20 | 1⁄5 | 1 | 2 1⁄2 | 5 |
| Laureate | 1⁄500 | 1⁄50 | 2⁄25 | 2⁄5 | 1 | 2 |
| Denarius | 1⁄1000 | 1⁄100 | 1⁄25 | 1⁄5 | 1⁄2 | 1 |
| Solidus | Miliarense | Siliqua | Follis | Nummus | |
|---|---|---|---|---|---|
| Solidus | 1 | 12 | 24 | 180 | 7200 |
| Miliarense | 1⁄12 | 1 | 2 | 15 | 600 |
| Siliqua | 1⁄24 | 1⁄2 | 1 | 7 1⁄2 | 300 |
| Follis | 1⁄180 | 1⁄15 | 2⁄15 | 1 | 40 |
| Nummus | 1⁄7200 | 1⁄600 | 1⁄300 | 1⁄40 | 1 |
