Пређи на садржај

Рудов синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудов синдром
Наслеђивање везано за X хромозом
Симптомиихтиоза, епилепсија, патуљасти раст, сексуални инфантилизам, полинеуритис, макроцитна анемија, пигментни ретинитис

Рудов синдром (РС) је редак аутозомно рецесивни наследни поремећај који карактерише урођена ихтиоза, епилепсија, патуљасти раст, сексуални инфантилизам, полинеуритис, макроцитна анемија и ретко пигментни ретинитис. Током 1927. године, пријављено је око 55 случајева на глобалном нивоу.[ 3 ]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

РС је назван по данском лекару Еинару Руду који је болест описао код два пацијента са истим промена током, и то 1927. код 22-годишњег данца који је имао ихтиозу, хипогонадизам, низак раст, епилепсију, анемију и полинеуритис, и 1929. године код 29-годишње жене са ихтиозом, хипогонадизмом, делимичним гигантизмом и дијабетес мелитусом.[1][2]

По Еинару Руду сви пријављени случајеви Рудовог синдрома били су генетски хетерогени и значајно су се разликовали од оригиналних извештаја о Рудовим случајевима, те да би можда требало елиминисати назив Руд синдром за пацијенте са таквом дијагнозом и да ову болест треба сврстати у друге синдроме, као што су Рефсумова болест и Сјогрен-Ларсонов синдром. Неки сматрају да су Рудов синдром и Сјогрен-Ларсонов синдром исти ентитет а да Рудов синдром заправо не постоји као посебан ентитет.[3][4]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Образац наслеђивања и природа примарног генетског дефекта код Рудовог синдрома није у потпуности познат; иако су као етиолошку узроци предложени:

  • аутозомно рецесивно наслеђивање везано за X хромозом
  • брисање гена стерил сулфатазом које доводи до недостатка тог ензима (што се сматра основним поремећајем).

Рудов синдром се у прошлости сматрао генетски хетерогеним поремећајем, али и посебном клиничком целином. Хетерогеност овог поремећаја сугеришу разлике у клиничким карактеристикама, хистолошким и ендокринолошким налазима, активности стероид сулфатазе и начинима наслеђивања.[5] Међутим, постојање таквог синдрома је у последње време доведено у сумњу на основу нових достигнућа познатих у медицини ккао молекуларне биологија ихтиозе.[6][7]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

У клиничкој слици РС доминира неколико абнормалности које укључују:[8]

  • дерматолошке, које на кожи варирају од једноставне сувоће до тешке ихтиозе.
  • неуролошке, у које спадају ментална ретардација, епилепсија, психомоторна ретардација, поремећаји личности, полинеуропатија, кранијални дисморфизми и абнормални електроенцефалограми, нервне глувоће
  • ендокринолошке,
  • офталмолошке, у виду промена на оку као што су катаракта, птоза, нистагмус, страбизам, пигментоза ретинитиса.
  • мишићно-скелетне симптоме.

Од осталих симптома јавља се абнормалности зуба, алопеције, псеудоакантоза нигриканс и сексуални инфантилизам који се може дијагностиковати тек након пубертета.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Молекуларна анализа Рудовог синдрома је неопходна за пренаталну дијагностику и правилно генетско саветовање.

Ттерапија

[уреди | уреди извор]

Лечење Рудовог синдрома обухвата мултидисциплинарни приступ укључујући дерматолошке, ендокринолошке, офталмолошке, слушне и гинеколошке специјалности у зависности од манифестација болести.

Дерматолошки третман укључују локалну примену: као што су емолијенси за ихтиозу као што су меки парафин, кератолитици, локални ретиноиди и аналози витамина Д3.

Ендокринолошке и гинеколошк терапија обухвата збрињавање инфантилних полних органа и одложене менструације.

  1. ^ Rud, E (1927). „Et Tilfaelde af infantilisme med tetani, epilepsi, polyneuritis, ichthyosis og anaemi af perniciøs type”. Hospitalstidende (Copenhagen) (на језику: дански). 70: 525—538. 
  2. ^ Rud, E (1929). „Et tilfaelde af hypogenitalisme (eunuchoidismus femininus) med partiel gigantisme og ichthyosis.”. Hospitalstidende (Copenhagen) (на језику: дански). 72: 426—433. 
  3. ^ „Whonamedit - dictionary of medical eponyms”. www.whonamedit.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-10-29. 
  4. ^ Happle, Rudolf (јануар 2012). „Rud syndrome does not exist”. European Journal of Dermatology. 22 (1): 7. ISSN 1167-1122. PMID 22067942. doi:10.1684/ejd.2011.1601. 
  5. ^ Mаnke, M.; Kruse, K.; Goos, M.; Ropers, H. H.; Tolksdorf, M. (1983). „Genetic heterogeneity of the ichthyosis, hypogonadism, mental retardation, and epilepsy syndrome”. European Journal of Pediatrics. 141 (1): 8—13. ISSN 0340-6199. doi:10.1007/bf00445661. 
  6. ^ Moyamoya angiopathy-short stature-facial dysmorphism-hypergonadotropic hypogonadism syndrome, Qeios, 2020-02-10, Приступљено 2024-09-04 
  7. ^ Kaufman, Lawrence M. (1998). „A syndrome of retinitis pigmentosa, congenital ichthyosis, hypergonadotropic hypogonadism, small stature, mental retardation, cranial dysmorphism, and abnormal electroencephalogram”. Ophthalmic Genetics. 19 (2): 69—79. ISSN 1381-6810. doi:10.1076/opge.19.2.69.2318. 
  8. ^ Herr, Hwan; Koh, Jai-Kyoung; Kim, Chung Hwan; Kim, Jeong Uk; Chung, Haing Sub (2000). „Rud's Syndrome”. Annals of Dermatology. 12 (3): 206. ISSN 1013-9087. doi:10.5021/ad.2000.12.3.206. 

Спољашање везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).