Пређи на садржај

Ручни миксер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ручни електрични миксер

Ручни миксер је кухињски уређај за мијешање хране.

Састоји се од тијела миксера и двије лопатице (мијешалице). Лагани мотор који се налази у тијелу миксера покреће лопатице које се налазе зароњене у храни која се мијеша. Лопатице се обрћу око своје осе и на тај начин мијешају храну до уједначења. Најчешће се мијешају течности, тијесто те прашкасте и пастозне смјесе[1].

Стони миксер са постољем и посудом.

Данашњи миксери имају и до пет брзина и различите врсте лопатица, а заједно с њима долазе и посебне посуде.

Историја

[уреди | уреди извор]

Претеча данашњег миксер је справа за разбијање и мијешање јаја. Прву такву справу са ротирајућим дијеловима која се покретала ручно је патентирао Ралф Колијер из Мериленда 1856.[2] У наредним годинама појавили су се нови патенти за исту справу.

Први миксер са електричним мотором се приписује Руфусу Истмену који га је патентирао 1885. године.[3] Први произвођач миксера је била компанија Хобарт.[4] Први миксери нису били кориштени за кућне потребе, већ у фабрикама за прераду намирница. Иновацијама које су направљене након 1910. миксери су се почели користити и у обичним кухињама, а у ширу употребу су ушли након 1920. Већ 1950. стекли су велику популарност и постали скоро неизоставан дио кухињског прибора.[5]

Штапни миксер са посудом.

Први миксер са додатком посуде је направио Херберт Џонсон 1908. године инспирисан потребама пекара из фабрике Хобарт, у којој је радио као инжењер. 1919. године је и тај уређај прерађен за кућну употребу.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Prehrambeni rječnik
  2. ^ US16267
  3. ^ Katz & Weaver 2003, стр. 323–333
  4. ^ Phil Ament. „Fascinating facts about the invention of the Standing Mixer by Herbert Johnson in 1908”. Ideafinder.com. Архивирано из оригинала 01. 10. 2013. г. Приступљено 15. 9. 2013. 
  5. ^ „Abeceda malih kućanskih aparata”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 01. 09. 2013. 
  6. ^ mixers inventions

Литература

[уреди | уреди извор]