Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука

С Википедије, слободне енциклопедије
Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука
Driven Jackal hunt in hunting ground Mramorak 7.png
Ловци након повратка из хајке на вукове
Основан1982.
Типспортска, забавна и кулинарска
ЛокацијаСрбија Златибор, Србија
ОснивачиЛовачко удружење Златибор и Ловачки савез Србије

Сабор ловаца Србије и Златиборска хајка на вука је манифестација националног карактера веома атрактивног садржаје и богатог програма, која се тадиционална сваке зиме одржана на Златибору током фебруара месеца, од 1982. године. Хајка на вука има сложену организацију, због самог карактера лова и употребе оружја.[1]

Предуслови[уреди | уреди извор]

Највећи предатор на прсторима Србује јесте вук, који је сврстава у једну од ретких европских земаља у којој се бројност вука повећава. Њихова бројност није подједнака тако да у складу са овом чињеницом ни закон о ловству не третира ову врсту подједнако на свим територијама Републике Србије. У том смислу на територији АП Војводине вук је трајно заштићен, док је у централној Србији ван режима заштите, јер је на овим просторима бројност вука толика, да прави штету ловачким удружењима и појединим сеоским имањима.

Међу та подручја спада планина Златибор на којој је бројност вука толика да је редукција вукова и регулација природне равнотеже од стране човека неопходна. Хајка на вукове која се низ деценија уназад одржавала на овој планини, временом је добила проширивање садржаја и временом прерасла у традиционални Сабор ловаца на Златибору и Златибораку хајку на вука.[2]

Место и време одржавања манифестације[уреди | уреди извор]

Највећи део Сабора одржава се у Чајетини, док се хајка на вука, организује на потезу између Чиготе и Муртенице.

На прогон вука креће се из више праваца – Драгалице, Јокине ћуприје, Водица, Беле Реке, Страже, Љубишке Превије и Борове Главе.

Бројност учесника[уреди | уреди извор]

По масовности Сабор ловаца Србије и „Златиборска хајка на вука“ је једна од највећих манифестација ове врсте у Србији, јер у њој учествује око 1.000 ловаца из целе Србије и мањи или већи број ловаца из иностранства. док локални ловци чине мањи део учесника и посетилаца.[3]

Како је ловно стрељштво све популарније у Србији око 42% учесника (испитаника) изјавило је да управо због ловног стрељаштва долази на сабор ловаца на Златибору.[3]

Рекордан број посетилаца на Сабору забележен је за време „златног доба ” ловства у Србији и бившој Југославији, 1989. године када је у хајци учествовало чак 6.000. учесника.[4]

Карактер и перманентност одржавања манифестације[уреди | уреди извор]

Карактеристике Сабора

Осим економскок значаја, по свом садржају Сабор је манифеставија са израженим едукативним, културним, спортско-рекреатвним и етичким функцијама. Како је ово најважнија ловно-туристичка манифестација која има међународни карактер, функције и фактори ове манифестације имају одјека и преко граница Србије.[3]

Дом културе у Чајетини, у коме се одржавају културно-уметнички и забавни програми у оквиру Сабора

У оквиру Сабора одржавају се:

  • бројна спортска такмичења у стрељаштву (од којих су најзначајније: покретна мета—силуета вука, непокретна мета—силуета срндаћа 200 m, глинени голубови-трап, кружна мета 400 m, куп „Први Партизан” Ужице, ваздушна пушка—ловачки подмладак),
  • сам чин лова — Хајка на вука и Хајка на лисицу (као спортске манифестације са извесним елементима забавног карактера),
  • изложбе ловачких трофеја,
  • едукацију ловаца,
  • научно-стручна саветовања,
  • такмичења у ловном стрељаштву,
  • припремање кулинарских специјалитете, на стрелишту, на коме се поставља ражањ за печење вола и спремају и други златиборски специјалитети,
  • културно-уметнички и забавни програми, са незаобилазним наступима дувачких оркестара,
  • презентација и продаја ловачког оружја и опреме и литаратуре,
  • други програмски садржаји.
Перманентност одржавања

По перманентости одржавања Сабор ловаца и Хајка на вука представља једну од најстаријих манифестација на Златибору јер се традиционално одржава од 1982. године.

Значај[уреди | уреди извор]

Сабор има и национални и међународни значај, јер предстаља афирмисан и стандардан елемент туристичке понуде Златиборског округа, у оквиру које долазе ловци готово из свих крајева Србије, и инострани ловци-туристи из околних земаља као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Румунија, али и из оних удаљенијих из Словеније, Немачке, Украјне.

По уложеним средствима и традиције коју има, Сабор даје релативно велике ефекте са становишта едукативне, културне, спортско-рекреатвне и туристичке функције јер повећања туристички промета и потрошњу.[5]

Други по значају су промотивни ефекти читаве манифестације, који производе значајне туристичке ефекте, мада у новије време, услед деловања различитих друштава за заштиту животиња (вука) манифестација је донекле под утицајем контрапродуктивних ставова.

Ово је једна од ретких манифестације у Србији која је у финансијском смислу одржива, јер се делом самофинансира од котизације и других прихода.

Једна од предеоних целина Златибора, на којој се сваке зиме одржава Сабор ловаца Србије

Мере безбедности[уреди | уреди извор]

Организатори Сабора посебну пажњу посвећују безбедности свих учесника за време бројних садржаја у оквиру Сабора,па се тако пре почетка хајке сви учесници обавезно упознају са правилима понашања за време трајања самог лова, што има и „дубљи васпитни утицај јер ће многи ловци научено знање применити и у будућим хајкама или групним лововима.”

Корисник ловишта, односно организатор лова на вука, поред опште прихваћених принципа групног лова, дужан је да учесницима посебно скрене пажњу на: општа етичка начела, правила понашања за време хајке, дозвољено оружје за лов, одговарајућу муницију и калибар. Такође, организатор напомиње правац у коме је дозвољено да се пуца, мере безбедности, услови под којима долази до искључења из лова, начин завршавања лова као што напомиње да се сви учесници поступају према одредбама Закона о ловству, Закона о оружју и муницији, Правилнику о коришћењу ловишта и актима корисника ловишта која регулишу лов и коришћење дивљачи.[6]

Програм Сабора[уреди | уреди извор]

Изложба ловачких трофеја један је од садржаја Сабора
Први дан (четвртак)
  • 15.00 h Дочек гостију, изложба ловачких трофеја - изложбено продајни штандови
  • 20.00 h Отварање Сабора и коктел добродошлице у ресторану
Други дан (петак)
  • 09.00 h Стрелиште “Зова” - 5 дисциплина
  • Меморијал “Душан Бојовић” покретна мета (силуета вука)
  • Меморијал “Славко Дондур” непокретна мета (силуета срндаћа)
  • Меморијал “Др Војкан Јовановић” глинени голубови (“ТРАП”)
  • КУП “Први Партизан” 400 м
  • Ваздушна пушка ловачки подмладак
  • Кинолошка манифестација ревијална смотра гонича
  • Ловачки таблић
  • 18.00 h Тематска предавања
Трећи дан (субота)
  • 06.30 h Збор учесника лова на вука
  • 07.00 h Полазак у лов
  • 14.00 h Повратак из лова и заједнички ручак на стрелишту “Зова”
  • 20.00 h Ловачки бал (музички програм, лутрија, проглашење победника)
Четврти дан (недеља)
  • 08.00 h Традиционални лов лисице гоничима
  • 12.00 h Испраћај гостију.

Организатор[уреди | уреди извор]

Хајку организује:

  • Ловачко удружење Златибор,
  • Ловачки савез Србије,
  • Туристичка организација Србије као један од координатора,
  • локална самоуправа, као суфинансијер сабора.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовчић Добрица и Татјана Илић: Индикатори одрживог туризма, Гласник српског географског друштва, Свеска XC - Бр. 1., 277-305, 2010.
  2. ^ Владимир Марковић, Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 146-147
  3. ^ а б в Владимир Марковић, Ловно стељаштво У:Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 148
  4. ^ Владимир Марковић, Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 146-147
  5. ^ Прентовић, Р., (2003), Ловни туризам, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
  6. ^ Владимир Марковић, Упутство за учеснике групног лова на вука-хајке У: Туристички ефекти Сабора ловаца на Златибору, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 37/2008. стр. 19

Литература[уреди | уреди извор]

  • Прентовић, Р. (2005), Туристички аспекти ловачких манифестација, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство број 33-34, Нови Сад
  • Прентовић, Р. (2005), Ловнo-туристички производ, Туризам бр. 9, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
  • Бјелац, Ж. (1998), Туристичке манифестације у Војводини. Докторска дисертација, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]