Пређи на садржај

Сава Пенчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др
Сава Пенчић
др Сава Пенчић
Лични подаци
Датум рођења(1925-03-22)22. март 1925.
Место рођењаГрадиште, Краљевина СХС
Датум смрти10. децембар 2003.(2003-12-10) (78 год.)
Место смртиНиш, Србија и Црна Гора
ОбразовањеФилозофски факултет Свеучилишта у Загребу
Научни рад
ПољеСлавистика
ИнституцијаФилозофски факултет Универзитета у Приштини

Сава Пенчић (Градиште, 22. март 1925[1]Ниш, 10. децембар 2003) био је српски русиста, слависта и књижевник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Градиште код Пирота, 22. марта 1925. Бавио се превођењем, компаративним проучавањем књижевности и књижевном критиком.[2]

Школовао се у Пироту и Београду, а докторирао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу 1965. године. Докторска дисертација носила је наслов „Етика и поетика Леонида Леонова.”[1]

Преминуо је 10. децембра 2003. године у Нишу где је и сахрањен на Новом гробљу.

Академска и наставна делатност

[уреди | уреди извор]

Радио је као професор Више педагошке школе у Нишу (1967—1970), а потом као професор руске класичне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (од 1970).

Научни и књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Активни учесник и организатор бројних славистичких скупова у Југославији и у иностранству, др Сава Пенчић је објавио више књига, већином студија о руској књижевности. Посебну пажњу привукле су књиге Руска књижевност – поетичко-естетске студије, Поетика прозе, Књижевно дело и читалац и Словенске компаративне теме.

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]
  • Реализам (1967)
  • Етика и поетика Леонида Леонова (1970)
  • Савремени књижевни профили (1970)
  • Руска књижевност: поетичко-стилистичке студије (1976)
  • Критичке алтернативе (1983)
  • Поетика прозе (1983)
  • Словенске компаративне теме (1998)

Као приређивач

[уреди | уреди извор]
  • Бранко Миљковић, Критике (1972)
  • Бранко Миљковић у књижевној критици (1973)

Драмска дела

[уреди | уреди извор]

Пенчић је био и успешан писац драмских текстова, нарочито радио-драма, које су извођене и награђиване на конкурсима свих радио-станица СФРЈ. Аутор је осам радио-драма: Скорлупа, Пред почетак великог лова, Како дати име смеху, Недалеко од моје постаје, Перпетум мобиле, Да ли је разапет Варнава и Птичица у снегу.[1]

Друштвени и професионални ангажман

[уреди | уреди извор]

У периоду 1971—1973. био је потпредседник Славистичког друштва Србије. До краја живота био је члан Друштва књижевника Ниша.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 613. 
  2. ^ Ко је ко у Србији, Београд, 1991, стр. 351, текст „Пенчић М. Сава”
  3. ^ Списак чланова Друштва књижевника Ниша

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Библиографија проф. др Саве Пенчића 1950-2003