Сава Пенчић
| Проф. др Сава Пенчић | |
|---|---|
др Сава Пенчић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. март 1925. |
| Место рођења | Градиште, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 10. децембар 2003. (78 год.) |
| Место смрти | Ниш, Србија и Црна Гора |
| Образовање | Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу |
| Научни рад | |
| Поље | Славистика |
| Институција | Филозофски факултет Универзитета у Приштини |
Сава Пенчић (Градиште, 22. март 1925[1] — Ниш, 10. децембар 2003) био је српски русиста, слависта и књижевник.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Градиште код Пирота, 22. марта 1925. Бавио се превођењем, компаративним проучавањем књижевности и књижевном критиком.[2]
Школовао се у Пироту и Београду, а докторирао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу 1965. године. Докторска дисертација носила је наслов „Етика и поетика Леонида Леонова.”[1]
Преминуо је 10. децембра 2003. године у Нишу где је и сахрањен на Новом гробљу.
Академска и наставна делатност
[уреди | уреди извор]Радио је као професор Више педагошке школе у Нишу (1967—1970), а потом као професор руске класичне књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (од 1970).
Научни и књижевни рад
[уреди | уреди извор]Активни учесник и организатор бројних славистичких скупова у Југославији и у иностранству, др Сава Пенчић је објавио више књига, већином студија о руској књижевности. Посебну пажњу привукле су књиге Руска књижевност – поетичко-естетске студије, Поетика прозе, Књижевно дело и читалац и Словенске компаративне теме.
Објављене књиге
[уреди | уреди извор]- Реализам (1967)
- Етика и поетика Леонида Леонова (1970)
- Савремени књижевни профили (1970)
- Руска књижевност: поетичко-стилистичке студије (1976)
- Критичке алтернативе (1983)
- Поетика прозе (1983)
- Словенске компаративне теме (1998)
Као приређивач
[уреди | уреди извор]- Бранко Миљковић, Критике (1972)
- Бранко Миљковић у књижевној критици (1973)
Драмска дела
[уреди | уреди извор]Пенчић је био и успешан писац драмских текстова, нарочито радио-драма, које су извођене и награђиване на конкурсима свих радио-станица СФРЈ. Аутор је осам радио-драма: Скорлупа, Пред почетак великог лова, Како дати име смеху, Недалеко од моје постаје, Перпетум мобиле, Да ли је разапет Варнава и Птичица у снегу.[1]
Друштвени и професионални ангажман
[уреди | уреди извор]У периоду 1971—1973. био је потпредседник Славистичког друштва Србије. До краја живота био је члан Друштва књижевника Ниша.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- 70 година Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша : угледни књижевни ствараоци : књига биографија и библиографија чланова. Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. 2022. стр. 65. ISBN 978-86-80942-07-0.