Самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Самогласници)

У фонетици, самогласник (такође вокал) је назив за глас у говорном језику који се ствара без запреке у говорном тракту тако да ваздушна струја слободно пролази од плућа до усана.[1]

У српском језику самогласници су: а, е, и, о и у.

У сваком природном језику, слог укључује самогласнике. У неким језицима у тој функцији могу стајати уз самогласнике и гласови које се фонетички сматрају сугласницима, као р у српској речи врт [vr̩t].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ladefoged & Maddieson 1996, стр. 281.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]