Самуило Кометопул
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овом чланку је потребна лектура текста. То подразумева исправку граматичких, правописних и интерпункцијских грешака или тона. |
Самуило Алусијан је био бугарски принц из породице Комитопул, и војни заповедник у византијској војсци у 11. веку.
Самуило је син Алусијана и унук последњег цара Првог бугарског царства Јована Владислава.
За време владавине цара Романа IV Диогена Самуило је служио војну службу у теми Јермениона са чином вестарха . Године 1068. учествовао је у царевом походу на Турке Селџуке у Малој Азији, а пошто се у децембру те године мелитовски стратег намерно није одупро Турцима у нападу на град Аморион, цар га је уклонио са тог положаја и на исти положај поставио је Самуила, који му је био од поверења. Као византијски војсковођа помиње се и 1069. године, када су се трупе којима је командовао безуспешно бориле против побуњеног латинског најамника Роберта Криспина у теми Јерменикон. Упркос поразу, Самуила је цар Роман IV унапредио у чин проедера и војводе или команданта пет западноримских легија које се налазе на теми Јерменикон, као и најамничких трупа које су тамо стациониране, што је утврђено очуваним молидвовулом са натписом „Богородице, помози слузи твоме Самуилу Алусијану, проедору и војводу“. Као његов рођак и присталца, Самуило Алусијан је смењен са функције под притиском дворске странке непријатељске према Диогену и изгубио је сваки политички утицај.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Златарски, Васил (1922). „Моливдовулъ на Самуила Алусианъ”. Известия на Археологическия институт. I: 86—89; 97—98.
- Златарски, Васил (19722). История на българската държава през средните векове. II. България под византийско владичество (1018—1187). София: Наука и изкуство. стр. 128 — 129. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
