Сатирикон

С Википедије, слободне енциклопедије
Једно издање Сатирикона

 Сатирикон (Satyricon, Satyricon liber; Књига о сатиричним авантурама), или Satyrica,[1] је латинско белетристично дело. Сматра се да је аутор дела Гај Петроније, иако рукописна традиција идентификује аутора као Тита Петронија. Сатирикон је пример мениповске сатире, која се разликује од формалне стиховне сатире Јувенала или Хорација.

Дело садржи мешавину прозе и стихова (обично познат као prosimetrum); озбиљни и комични елементи; и еротских и декадентних пасуса. Као и код Апулеја Златног магарца (који се назива и Метаморфозе), класични научници га често описују као римски роман, без нужног имплицирања континуитета са романом.[2]

Преживели делови оригиналног (много дужег) текста детаљно описују бизарне подвиге наратора Енколпија и његовог (могућег) роба и дечка Гитона, згодног шеснаестогодишњег дечака. То је други најпотпуније очувани римски роман, после потпуно сачуваног Апулејевог Златног магарца, који има значајне разлике у стилу и заплету. Сатирикон се такође сматра корисним доказом за реконструкцију начина на који су ниже класе живеле током раног Римског царства.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ S. J. Harrison (1999). Oxford Readings in the Roman Novel. Oxford: Oxford University Press. стр. xiii. ISBN 0-19-872174-9. 
  2. ^ Harrison (1999). Nonetheless, Moore (101–3) aligns it with modern novels like Joyce's Ulysses and Pynchon's Gravity's Rainbow.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Branham, R Bracht and Kinney, Daniel (1997) Introduction to Petronius' Satyrica pp.xiii-xxvi.
  • S. J. Harrison (1999). „Twentieth-Century Scholarship on the Roman Novel”. Ур.: S. J. Harrison. Oxford Readings in the Roman Novel. Oxford: Oxford University Press. стр. xi—xxxix. ISBN 0-19-872173-0. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-23. 
  • S. J. Harrison (2003). „Petronius Arbiter”. Ур.: Simon Hornblower and Antony Spawforth. The Oxford Classical Dictionary (3rd edition, revised изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 1149—1150. ISBN 0-19-860641-9. 
  • Moore, Steven. The Novel, an Alternative History: Beginnings to 1600. Continuum, 2010.
  • Bodel, John. 1999. “The Cena Trimalchionis.” Latin Fiction: The Latin Novel in Context. Edited by Heinz Hofmann. London; New York: Routledge.
  • Boyce, B. 1991. The Language of the Freedmen in Petronius' Cena Trimalchionis. Leiden: Brill.
  • Connors, C. 1998. Petronius the Poet: Verse and Literary Tradition in the Satyricon. New York: Cambridge University Press.
  • George, P. 1974. "Petronius and Lucan De Bello Civili." The Classical Quarterly 24.1: 119–133.
  • Goddard, Justin. 1994. "The Tyrant at the Table." Reflections of Nero: Culture, History, and Representation. Edited by Jaś Elsner & Jamie Masters. Chapel Hill: University of North Carolina Press.
  • Habermehl, Peter, Petronius, Satyrica 79–141. Ein philologisch–literarischer Kommentar. Band I: Satyrica 79–110. Berlin: de Gruyter. 2006.
  • Habermehl, Peter, Petronius, Satyrica 79–141. Ein philologisch–literarischer Kommentar. Band II: Satyrica 111–118. Berlin: de Gruyter. 2020.
  • Habermehl, Peter, Petronius, Satyrica 79–141. Ein philologisch–literarischer Kommentar. Band III: Bellum civile (Sat. 119–124). Berlin: de Gruyter. 2021.
  • Highet, G. 1941. "Petronius the Moralist." Transactions and Proceedings of the American Philological Association 72: 176–194.
  • Holmes, Daniel. 2008. "Practicing Death in Petronius' Cena Trimalchionis and Plato's Phaedo." The Classical Journal 104.1: 43–57.
  • Panayotakis, C.1995. Theatrum Arbitri. Theatrical Elements in Satyrica of Petronius. Leiden: Brill.
  • Plaza, M. 2000. Laughter and Derision in Petronius’ Satyrica. Stockholm: Almqvist & Wiksell International.
  • Ferreira, P., Leão, D. and C. Teixeira. 2008. The Satyricon of Petronius: Genre, Wandering and Style. Coimbra: Centro de Estudos Clássicos e Humanísticos da Universidade de Coimbra.
  • Ragno, T. 2009. Il teatro nel racconto. Studi sulla fabula scenica della matrona di Efeso. Bari: Palomar.
  • Rimell, V. 2002. Petronius and the Anatomy of Fiction. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Sandy, Gerald. 1970. "Petronius and the Tradition of the Interpolated Narrative." Transactions and Proceedings of the American Philological Association 101: 463–476.
  • Schmeling, G. 2011. A Commentary on the Satyrica of Petronius. Oxford: Oxford University Press.
  • Schmeling, G. and J. H. Stuckey. 1977. A Bibliography of Petronius. Lugduni Batavorum: Brill.
  • Setaioli. A. 2011. Arbitri Nugae: Petronius' Short Poems in the Satyrica. Studien zur klassischen Philologie 165. Frankfurt am Main: Peter Lang.
  • Slater, N. 1990. Reading Petronius. Baltimore and London: Johns Hopkins University Press.
  • Zeitlin, F. 1971. "Petronius as Paradox: Anarchy and Artistic Integrity." Transactions and Proceedings of the American Philological Association 102: 631–684.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]