Сајат-Нова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Rus Stamp Sayat Nova.jpg
Лик Сајат Нове на совјетској поштанској марки
Датум рођења 14. јун 1712.
Место рођења Тбилиси
Датум смрти 22. септембар 1795.
Место смрти манастир Хагпат

Сајат Нова (јерм. Սայաթ-Նովա, азер. سایات‌نووا груз. საიათნოვა; Тбилиси, 14. јун 1712 - манастир Хагпат, 22. септембар. 1795), рођен под именом Харутјан Сајатјан, био је јерменски песник, музичар, монах и ашик. Писао је поезију на јерменском, грузијском, персијском, и азерском језику.[1] Његов псеудоним Сајат Нова на персијском значи Краљ песника.[2]

Своју уметност изводио је на двору грузијског краља Хераклијуса II, где је обављао и дужност дипломате. Помогао је у формирању војног савеза између Грузије, Јерменије и Ширвана усмереног против Персијског царства. Изгубио је положај на двору када се заљубио у краљеву сестру Ану. Наставио да се издржава као ашик лутајући и певајући своје песме. Био је ожењен и имао је четворо деце. Након женине смрти замонашио се у Јерменској апостолској цркви 1759. Убили су га у манастиру Хагпат освајачки војници иранског шаха Мухамеда-хана Каџара, зато што је одбио да пређе у ислам.[3] Сахрањен је у Катедрали Светог Ђорђа у Тбилисију.

Допринос Сајата Нове развоју јерменске поезије и музике осамнаестог века је велики. Његове песме су секуларне и певају махом о љубави. Данас се ауторство над око 220 песама приписује Нови, али се претпоставља да их је написао више хиљада. Совјетски режисер Сергеј Параџанов је режирао 1969. авангардни биографски филм Боја нара о животу овог јерменског ствараоца.

Референце[уреди]

  1. "Sayat-Nova" (original from the University of California) Haypetrat, 1963
  2. de Waal (2010). стр. 25.
  3. Dowsett (1997). стр. 362.

Литература[уреди]