Са пашњака до научењака
| Са пашњака до научењака | |
|---|---|
 Насловна страна издања издавачке куће МСТ Гајић | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | From Immigrant to Inventor |
| Аутор | Михајло Пупин |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Издавање | |
| Издавач | Фонд Младен Селак-Млади проналазач |
| Датум | 2018. |
| Број страница | 344 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-916809-0-9 |
Са пашњака до научењака је аутобиографија Михајла Пупина Идворског (1854−1935), српског и америчког научника. Објављена је под називом From Immigrant to Inventor 1923. године у Њујорку, а прво српско издање, под називом Са пашњака до научењака објављено је 1929. године, у издању Матице српске из Новог Сада. 1924. године аутор је добио Пулицерову награду за ово дело.
О писцу
[уреди | уреди извор]Михајло Пупин је рођен 1854. године, у банатском селу Идвор, данас општина Ковачица. Основно и средње образовање стекао је у свом родном месту, Панчеву и Прагу, одакле 1874. године одлази за Америку. Након пет година физичког рада, учења језика, похађања курсева, уписао је студије и дипломирао 1883. године на универзитету Колумбија у Њујорку. Студирао је и на Универзитету Кембриџ и на Универзитету у Берлину, где је докторирао 1889. из области физичке хемије. Предавао је електротехнику на Универзитету Колумбија, а објавио је бројне техничке извештаје, чланке и 34 патента.[1]
О књизи
[уреди | уреди извор]Аутобиографија Са пашњака до научењака објављена је у септембру 1923. године, на енглеском језику, у Њујорку. Издавачке куће Howe и Board of Education из Кливленда издају ову књигу са Брајевом азбуком за слепе већ од 1924. године. Прво издање на српском језику објавила је Матица српска из Новог Сада 1929. године. Дана 2. маја 1924. године Пупин је за ово дело добио Пулицерову награду за најбољу књигу издату 1923.
Пупин је своју књигу посветио у спомен својој мајци, Олимпијади, о којој је, у делу у коме говори о својој посети родном селу после 11 године, написао:
"У Идвору ми је све изгледало непромењено, осим моје мајке. Очи су јој сјале неким светитељским сјајем који ми је откривао ведри небески свод света у коме је живела. Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља. Гледао сам у њу, дивио сам јој је и никад се нисам осећао тако малим и беспомоћним."
У предговору првом издању, 1923. године у Њујорку, Пупин је написао: "Главни циљ мога писања био је приказ успона идеализма у америчкој науци, посебно у природним наукама и одговарајућим техникама. Био сам сведок овог поступног развоја, и све што сам до сада написао је покушај да изложим своје мишљење, као сведок који о овом може с правом да говори."....[2]
Велико интересовање за живот и рад Михајла Пупина види се и кроз бројна издања ове књиге на српском језику:
- Са пашњака до научењака, издавач Алгоритам [3]
- Са пашњака до научењака, издавач Богуновић ИКП [4]
- Са пашњака до научењака, издавач Талија [5]
- Са пашњака до научењака, издавач Малинемо [6]
- Са пашњака до научењака, издавачи Карић фондација и Матица српска [7]
- Звучно издање аутобиографије, Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске [8]
Пупинова књига деценијама је превођена и објављивана у многим земљама света, на немачком, италијанском, француском, руском, јапанском, шведском и другим језицима, а деценијама је била обавезна лектира у америчким школама.
Радња
[уреди | уреди извор]У почетним поглављима књиге Пупин пише о свом детињству и одрастању, о свом Идвору, о жељи за знањем која га је одвела на далек пут, преко Панчева и Прага до Америке. Напорно је радио на разним физичким пословима, похађао вечерњу школу, учио језике. 1879. године положио је пријемни испит на универзитету Колумбија у Њујорку, уз стипендију и награде које је освојио већ у првој години студија. По стицању дипломе добио је стипендију за студије математике и физике у Кембриџу, у Великој Британији, а затим у Берлину, где је и докторирао из области физичке хемије. Предавао је као професор на Колумбија универзитету. [7] Сарађивао је са многим савременицима - научницима, детаљно је описао своје активности на пољу истраживачког рада, настанак многих патената. Пупин је кроз све описе својих стручних активности наводио и своја размишљања, запажања и дилеме, чинећи књигу ближом и разумљивијом за широку читалачку публику.
Садржај
[уреди | уреди извор]I Шта сам донео Америци
II Тешкоће новог усељеника
III Крај "жутокљуначког шегртовања"
IV Од "жутокљунца" до грађанина и академске дипломе
V Први пут поново у Идвору после једанаест година
VI Студије на универзитету у Кембриџу
VII Крај студирања на Кембриџ универзитету
VIII Студије на универзитету у Берлину
IX Свршетак студија на универзитету у Берлину
X Први период моје академске каријере на Колумбија универзитету
XI Успон идеализма у америчкој науци
XII Национални савет за научна истраживања [2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sa pašnjaka do naučenjaka”. knjizara.com. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ а б Пупин Идворски, Михајло (2018). Са пашњака до научењака. Београд: Фонд Младен Селак-Млади проналазач.
- ^ „SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA”. knjizare-vulkan.rs. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ „SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA (tvrdi povez)”. knjizare-vulkan.rs. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ „Михајло Пупин - Са пашњака до научењака (Нецензурисан превод)”. talijaizdavastvo.rs. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ „SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA”. malinemo.rs. Архивирано из оригинала 05. 12. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ а б „Са пашњака до научењака” (PDF). karicfoundation.com. Приступљено 4. 12. 2022.
- ^ „Михајло Пупин: Са пашњака до научењака”. bsrs.rs. Приступљено 4. 12. 2022.
