Ковачица

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ковачица (вишезначна одредница).
Ковачица
Kovačica, Evangelical (Slovak) Church.jpg
Словачка евангелистичка црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6259
 — густина 170/km2
Положај
Координате 45°06′25″ СГШ; 20°37′10″ ИГД / 45.107° СГШ; 20.6195° ИГД / 45.107; 20.6195Координате: 45°06′25″ СГШ; 20°37′10″ ИГД / 45.107° СГШ; 20.6195° ИГД / 45.107; 20.6195
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 102 m
Површина 39,8 km2
Ковачица на мапи Србије
Ковачица
Ковачица
Ковачица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26210
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Ковачица је градско насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Налази се 31 km од Панчева, 55 km од Београда и око 35 km од Зрењанина.

Варошица Ковачица је основана 1802, али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца. После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.[1] У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матица српска.[2]. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију. Неколико година (око 1842. у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин културни радник, лајтант Александар Андрић[3], који је био песник, књижевник, члан Матице српске у Пешти и Српског ученог друштва у Београду, новинар и издавач, штампар.[4] У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.[5] Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну(данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана. Ковачица је у 20. веку на далеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова [6].

Према попису из 2011. у Ковачици је живело 6259 становника.

Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица).

Називи[уреди]

Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: свк. Kovačica, мађ. Antalfalva, рум. Kovăciţa, Covăciţa.

Демографија[уреди]

У насељу Ковачица живи 5.428 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 2.503 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.

Демографија[7]
Година Становника
1948. 6.359
1953. 6.674
1961. 6.990
1971. 7.119
1981. 7.357
1991. 7.426 7.249
2002. 6.764 6.955
2011. 6.259
Етнички састав према попису из 2011.[8]
Словаци
  
5.142 82,15 %
Срби
  
593 9,47 %
Роми
  
159 2,54 %
Мађари
  
34 0,54 %
Румуни
  
28 0,44 %
Албанци
  
24 0,38 %
Југословени
  
22 0,35 %
Македонци
  
13 0,20 %
Хрвати
  
13 0,20 %
Црногорци
  
7 0,11 %
Муслимани
  
3 0,04 %
Руси
  
3 0,04 %
Бугари
  
2 0,03 %
Русини
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
остали
  
9 0,14 %
Регионална припадност
  
27 0,43 %
неизјашњени
  
157 2,50 %
непознато
  
19 0,30 %
укупно: 6.259


Мапа општине Ковачица.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ј.Ј. Елер: "Банат", репринт Панчево 2003. године
  2. Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
  3. "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.
  4. "Световид", Беч 1857.
  5. дневни лист "Политика", Београд 1924.
  6. www.vojvodinaslovakart.com
  7. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. Етничка структура након пописа 2011.
  9. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]

Град побратим[уреди]