Ковачица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ковачица
Kovačica, Evangelical (Slovak) Church.jpg
Словачка евангелистичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковачица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6259
 — густина 170/км2
Географске карактеристике
Координате 45°06′25″ СГШ; 20°37′10″ ИГД / 45.107° СГШ; 20.6195° ИГД / 45.107; 20.6195Координате: 45°06′25″ СГШ; 20°37′10″ ИГД / 45.107° СГШ; 20.6195° ИГД / 45.107; 20.6195
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 102 м
Површина 39,8 км2
Ковачица на мапи Србије
Ковачица
Ковачица
Остали подаци
Поштански број 26210
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака PA

Ковачица (свк. Kovačica) је градско насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Налази се 31 km од Панчева, 55 km од Београда и око 35 km од Зрењанина.

Историја[уреди]

Варошица Ковачица је основана 1802, али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца.

После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.[1] У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матице српске.[2]. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.

Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства Александар Андрић (1816-1876).[3] Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића".[4] Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови.[5] Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.

Године 1905. насеље Ковачица је у Торонталској жупанији, и у њему живи само 19 становника Срба.[6]

У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.[7] Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.

Ковачица је у 20. веку на далеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова [8].

Према попису из 2011. у Ковачици је живело 6259 становника.

Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте почетком 19. века, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни села. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи. Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица), која 2017. године обележава 50 година постојања.

Називи[уреди]

Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: свк. Kovačica, мађ. Antalfalva, рум. Kovăciţa, Covăciţa.

Демографија[уреди]

У насељу Ковачица живи 5.428 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 2.503 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.

Демографија[9]
Година Становника
1948. 6.359
1953. 6.674
1961. 6.990
1971. 7.119
1981. 7.357
1991. 7.426 7.249
2002. 6.764 6.955
2011. 6.259
Етнички састав према попису из 2011.[10]
Словаци
  
5.142 82,15 %
Срби
  
593 9,47 %
Роми
  
159 2,54 %
Мађари
  
34 0,54 %
Румуни
  
28 0,44 %
Албанци
  
24 0,38 %
Југословени
  
22 0,35 %
Македонци
  
13 0,20 %
Хрвати
  
13 0,20 %
Црногорци
  
7 0,11 %
Муслимани
  
3 0,04 %
Руси
  
3 0,04 %
Бугари
  
2 0,03 %
Русини
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Словенци
  
1 0,01 %
остали
  
9 0,14 %
Регионална припадност
  
27 0,43 %
неизјашњени
  
157 2,50 %
непознато
  
19 0,30 %
укупно: 6.259


Мапа општине Ковачица.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године
  2. Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
  3. "Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843.
  4. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године
  5. "Световид", Беч 1857.
  6. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године
  7. дневни лист "Политика", Београд 1924.
  8. www.vojvodinaslovakart.com
  9. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. Етничка структура након пописа 2011.
  11. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Мапе[уреди]

Град побратим[уреди]