Светилиште (роман)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светилиште
SanctuaryNovel.jpg
Корице првог америчког издања
Настанак
Ориг. наслов Sanctuary
Аутор Вилијам Фокнер
Земља САД
Језик енглески језик
Садржај
Теме природа зла
Место и/или
време радње

Јокнапатафа; мај/јун 1929.
главни лик Хорас Бенбоу, Темпла Дрејк, Попеј, Ли Гудвин
Издавање
Издавач Кејп енд Смит (CAPE & SMITH)
Датум
издавања

1931
Тип медија тврде и меке

Светилиште“ (енгл. Sanctuary) је шести роман америчког књижевника и нобеловца Вилијама Фокнера, који је објављен 9. фебруара 1931, у издању издавачке куће Кејп енд Смит (CAPE & SMITH). Радња се одиграва маја и јуна 1929. у имагинарном округу Јокнапатафа, у којем се одигравају готово сви романи и приповетке овог америчког аутора. У средишту наратива је адвокат Хорас Бенбоу који покушава да одбрани невиног човека оптуженог за убиство. Својеврсни наставак догађаја описаних у Светилишту дат је у Фокнеровом делу Реквијем за искушеницу (1951). Светилиште тематизује откривање природе зла, губитак илузија, проблем корупције и потрагу за правдом.[1]

Светилиште је Фокнеров најмрачнији роман пун експлицитних сцена насиља, што је навело тадашњег критичара Хенрија Сидела Кенбија да напише да је са овим романом садизам достигао свој амерички врхунац.[2] Контроверзе које су га окружиле, поготово оне везане за епизоду силовања, учиниле су Светилиште бестселером и скренуле пажњу критичара на Фокнера. Роман се продавао више од свих његових претходних дела заједно.[3] Међутим, финансијски проблеми издавача спречили су Фокнера да свој успех и уновчи. [4] Иако су многи оновремени читаоци и критичари били згрожени описима ужаса и насиља, други су у Светилишту видели књижевну вредност и хвалили његову провокативну снагу.[5] Савремени проучаваоци истичу да је ово роман који је Фокнер убедљиво највише пута преправљао.

Роман је преведен на српски језик у више издања.

Адаптације[уреди]

Студио Парамаунт је 1933. снимио адаптацију Светилишта, под називом Прича о Темли Дрејк. Филм је режирао Стивен Робертс, и у њему су главне улоге тумачили Мириам Хопкинс и Џек ла Ру. Филм је изазвао контроверзе због приказивања сексуалности и насиља, и убрзао је доношење строгих цензорских правила у Холивуду познатих као Хејзов код. Други пут је екранизован 1691. у режији Тонија Ричардсона. Сценарио је настао комбиновањем наратива Светилишта са његовим незваничним наставком Реквијумом за искушеницу. Друга адаптација се сматра лошијом од прве.

Референце[уреди]

  1. Fargnoli & Golay (2009). стр. 248.
  2. Canby (1931). стр. 674.
  3. Towner (2008). стр. 28.
  4. Rampton (2008). стр. 59.
  5. Fargnoli & Golay (2009). стр. 247.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]