Семибанкиршћина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Семибанкиршћина (рус. семибанкирщина), или владавина седам банкара, је представљала групу седам руских олигарха која је имала важну улогу у политичком и привредном животу Русије у периоду од 1996. до 2000. године. Без обзира на унутрашње сукобе, група је радила заједно на реизбору председника Бориса Јељцина на изборима 1996. године, а затим, иза сцене, успешно манипулисала њиме и његовим политичким окружењем.

Седам пословних људи је идентификовао олигарх Борис Березовски у интервјуу који је дао у октобру 1996. године, а појам „семибанкиршћина” су затим сковали новинари у новембру 1996. године као подсећање на Седам бојара (рус. семибоярщина) који су збацили цара Василија IV Шујског 1610. године.

Седам банкара[уреди]

Особе наведене као седам банкара су узете из изворног интервјуа Бориса Березовског у Фајненшел тајмсу.[1] Међу њима су:

  1. Борис Березовски – Уједињена банка, Сибњефт, ОРТ
  2. Михаил ХодорковскиМенатеп, ЈУКОС
  3. Михаил ФридманАлфа Група
  4. Петар АвенАлфа Група
  5. Владимир Гусински – Мост група, НТВ
  6. Владимир Потањин – Онексим банка
  7. Александар Смоленски – Митрополит банка

Видети још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Daniel Treisman (2012). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. New York: Free Press.ISBN 978-1-4165-6071-5.