Сем Хјустон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сем Хјустон
Thomas Flintoff - Sam Houston - Google Art Project.jpg
Сем Хјустон
Пуно име Самјуел Хјустон
Датум рођења 2. март 1793.
Место рођења плантажа Тимбер Риџ
 САД
Датум смрти 26. јул 1863.
Место смрти Хантсвил
 САД

Самјуел Сем Хјустон (енгл. Samuel "Sam" Houston; плантажа Тимбер Риџ, 2. март 1793Хантсвил, 26. јул 1863) је био амерички државник, политичар и војник. Најпознатији је по својој улози у припајању Тексаса Сједињеним Државама.

Хјустон је рођен на плантажи Тимбер Риџ у округу Рокбриџ у Вирџинији, у мешовито шкотско-ирској породици. У младости се преселио из Вирџиније у Тенеси, провео је неко време са Чероки Индијанцима (у које је касније примљен и из тог племена му је потицала супруга), служио у Рату из 1812. и успешно се бавио политиком у Тенесију. Хјустон је 1827. изабран за гувернера Тенесија као џексоновац. Хјустон је 1829. поднео оставку на место гувернера и преселио се на територију Арканзас. Умешао се 1832. у спор са једним америчким конгресменом, који је пратило велико суђење, на ком је Хјустон осуђен и тек благо кажњен.

Након тога се преселио у Коавилу и Техас, тада мексичкој држави, и постао вођа Тексашке револуције. Сем Хјустон је подржавао америчку анексију. Хјустон је постао кључна особа у историји Тексаса и био је изабран за првог и трећег председника Републике Тексас, сенатора из Тексаса након што је Тексас припојен САД и коначно гувернер ове државе. Поставши гувернер 1859. године, Хјустон је постао једина особа која је била гувернер две америчке савезне државе изабран директним гласањем, као и једини гувернер државе који је био председник стране државе. Одбио је да се закуне на верност Конфедерацији када се Тексас отцепио од Уније 1861. са почетком Америчког грађанског рата и био је смењен са дужности. Да би спречио крвопролиће, одбио је понуду војске Уније да угуши побуну конфедералиста. Уместо тога се повукао у Хантсвил, где је и преминуо пре завршетка грађанског рата.

По Хјустону је назван град који је од 1980их постао четврти највећи град у САД. По њему су названи и један меморијални музеј, четири америчка ратна брода, једна база америчке војске, национална шума, историјски парк, и универзитет.