Чероки

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Čeroki Indijanci)
Чероки
ᏣᎳᎩ / ᎠᏂᏴᏫᏯᎢ
Cherokees.jpg
Одозго, слева надесно:
Џон Рос, Е. К. Будинот мл., Самјуел Смит;
Лили Смит, Валини, Марша Паскал;
Лилијан Грос, Вилијам Пен, Томас М. Кук
Укупна популација
> 316.049
(ист.: 13.000, Чероки: 288.749, УК: 14.300)[1]
Региони са значајном популацијом
 Сједињене Америчке Државе
 Џорџија 5.897 (0,1 %)[2]
 Северна Каролина 16.158 (0,2 %)[2]
 Оклахома 102.580 (2,7 %)[2]
 Јужна Каролина 3.482 (0,1 %)[2]
 Тенеси 5.296 (0,1 %)[2]
Језици
енглески, чероки
Религија
хришћанство
(Китува, ДЧМ, ЦАУ)[3][4]
Сродне етничке групе
Индијанци

Чероки (чер. ᎠᏂᏴᏫᏯ / ᏣᎳᎩ; енгл. Cherokee, IPA: амер. /ˈtʃɛrəki/[5] / брит. /ˌtʃɛrəˈkiː/[6]) су северноамерички Индијанци и један од најзначајнијих ирокешких народа поред Ирокеза. Језик којим говоре Черокији припада јужној грани ирокешких језика (енгл. Iroquoian). У време првог контакта са Енглезима у 17. веку живели су на територији данашњих америчких држава Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Тенеси, Џорџија и Алабама. У каснијем периоду су се налазили и у државама Кентаки, Арканзас, Канзас, Оклахома и Тексас.[7] Почели су да долазе у контакт са европским трговцима у 18. веку.

У 19. веку Американци су Черокије називали једним од „пет цивилизованих племена”, зато што су прихватили бројне културне и технолошке праксе европско-америчких насељеника. Према попису у САД из 2000. године, једно од три федерално призната черокијска племена „Чероки нација” је имало више од 300.000 припадника и било је највеће од 565 федерално признатих америчких племена.[8] Док је према попису из 2010. укупан број становника САД черокијског порекла био 819.105 (од којих је 284.247 чистокрвних Черокија, а 534.858 мешаног порекла).[9]

Од три федерално призната племена, „Чероки нација” и „Уједињено Китува потплеме Чероки Индијанаца” имају седиште у Талекви у држави Оклахома. Припадници племена „Уједињено Китува потплеме Чероки Индијанаца” углавном су потомци „старих насељеника”, оних Черокија који су се доселили у Арканзас и Оклахому око 1817. године. Припадници племена „Чероки нација” су потомци људи протераних 1830-их из југоисточних држава САД по Закону о пресељењу Индијанаца. Припадници племена „Источно потплеме Чероки Индијанаца” су потомци оног дела народа Чероки који је избегао протеривање у 19. веку, а њихово седиште се налази у Квали на западу Северне Каролине.

Постоје племена Черокија на југоистоку, која су државно призната као племена, као што је Екота Чероки племе у Алабами (енгл. Echota Cherokee Tribe of Alabama), али она нису федерално призната.

Порекло[уреди]

Три Чероки Индијанца

Постоје две главне теорије о пореклу Черокија. Према првој теорији, Черокији су релативно касно населили јужну Апалачију (културну област која обухвата средишњи и јужни део Апалачких планина), населивши ту област у касној праисторији са севера — из области Великих језера, која је традиционална територија Ирокешких народа. Према другој теорији, Черокији су живели на југоистоку САД хиљадама година.

Истраживачи су у 19. веку забележили разговоре са черокијским старцима, који су им пренели усмено предање према којем су се Черокији у далекој прошлости доселили на југоисток из области Великих језера.[7] Могуће је да су се населили на територију коју су раније насељавали Маскоги (Крик), који су били део мисисипијске културе. Упркос томе што се већина стручњака за археологију и антропологију југоистока слаже по питању исправности прве теорије о пореклу Черокија, постоји и становиште да су њихови преци много дуже раздобље провели у западној Северној Каролини и источном Тенесију.[10]

Сматра се да је черокијска култура била део пизга фазе јужно-апалачијске мисисипијске културе (регионалне варијације мисисипијске културе), која је трајала од cca1000. до 1500. године,[11] и квала фазе јужно-апалачијске мисисипијске културе, која је трајала од cca1500. до 1850. године.

Током касног архаичког и током касног вудлендског периода од cca500. до 1000. године, Индијанци ове области почели су да узгајају биљке као што су Iva annua, Chenopodium berlandieri, Amaranthus palmeri, сунцокрет и неке домаће бундеве. Људи су стварали нове облике уметности као што је прављење привезака од гравираних шкољки, а такође су развијали и нове технологије и стварали нове сложене верске обреде (као што је обред зелени кукуруз). За време мисисипијске културе у раздобљу од cca800. до 1500. године, локалне жене су узгојиле нову сорту кукуруза познату под именом источни кремени кукуруз, која је слична данашњем кукурузу и која је давала много веће приносе од старијих сорти кукуруза. Захваљујући овим приносима јавиле су се веће и много сложеније племенске заједнице (прадржаве) са стриктном хијерархијом и становништвом које је живело у мањем броју густо насељених села.

Историја[уреди]

17. век контакт са Енглезима[уреди]

Вирџинијски трговци су пред крај 17. века у области Пидмонт успоставили трговинске односе са Черокијима. Први трговац о чијем животу међу Черокијима постоји писани траг био је Корнелиус Доерти, који је међу њима живео 1690.[12][13] Чирокијски трговци су енглеским трговцима продавали индијанске робове, које су Енглези користили у Вирџинији и севернијим колонијама.[14]

Познати припадници[уреди]

Ово је списак само оних Черокија забележених у историји. Тренутно значајни припадници Черокија треба да буду наведени у чланцима појединог племена којем припдају. За људе који се самоидентификују као припадници Черокија а припадају другом народу, погледајте овај списак.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

Престижне титуле Черокија:

^ а — „скијагуста” (енгл. skiagusta)
^ б — „гигау” (чер. ᎩᎦᎤ, енгл. Ghigau); ткђ. „агигау/аџигау” (чер. ᎠᎩᎦᎤᎡ, енгл. Agigaue)[18][19]

Референце[уреди]

  1. „Pocket Pictorial” (2010). Oklahoma Indian Affairs Commission. 6, 37. Приступљено 11. 6. 2010.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 American FactFinder, Community Facts (Georgia), 2014. American Community Survey, Demographic and Housing Estimates (Age, Sex, Race, Households and Housing, ...)
  3. Sturtevant & Fogelson (2004). стр. 613.
  4. Minges, Patrick (1999). „Middle and Valley Towns in Western North Carolina”. Cherokee Prayer Initiative Journal. Приступљено 11. 6. 2010.
  5. Stevenson, Angus; Lindberg, Christine A. (28. 10. 2010). New Oxford American Dictionary, Third Edition. OUP USA. ISBN 978-0-19-539288-3. Приступљено 1. 9. 2016. 
  6. Stevenson, Angus (19. 8. 2010). Oxford Dictionary of English. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-957112-3. Приступљено 1. 9. 2016. 
  7. 7,0 7,1 Mooney James (2006) [1900]. Myths of the Cherokee and Sacred Formulas of the Cherokees. Kessinger Publishing. стр. 393. ISBN 978-1-4286-4864-7. 
  8. „The American Indian and Alaska Native Population: 2000” (PDF). Census 2000 Brief. 1. 2. 2002. Приступљено 10. 3. 2007. 
  9. „2010 Census CPH-T-6. American Indian and Alaska Native Tribes in the United States and Puerto Rico: 2010” (PDF). census.gov. Приступљено 2016. 
  10. Finger (1991). стр. 6—7.
  11. Sturtevant & Fogelson (2004). стр. 132.
  12. Mooney, Myths of the Cherokee p. 31.
  13. Lewis Preston Summers, 1903, History of Southwest Virginia, 1746–1786, p. 40
  14. Gallay, Alan (2002). The Indian Slave Trade: The Rise of the English Empire in the American South 1670–1717. Yale University Press. ISBN 0-300-10193-7. 
  15. „The Case of Ned Christie”. Fort Smith Historic Site, National Park Service. Приступљено 2. 9. 2016.
  16. Carter JH. „Father and Cherokee Tradition Molded Will Rogers”. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2006. Приступљено 10. 3. 2007. 
  17. Wadley, Ted (9. 3. 2002). „Sequoyah (ca. 1770 – ca. 1840)”. New Georgia Encyclopedia. Georgia State University Perimeter College. Приступљено 2. 9. 2016.
  18. „Cherokee Women”. First People: The Legends. Приступљено 2. 9. 2016.
  19. „Red and White Organizations”. Texas Cherokees. Приступљено 2. 9. 2016.

Цитирана библиографија[уреди]

  • Finger, John R. (1991). Cherokee Americans: The Eastern Band of Cherokees in the 20th century. Knoxville: University of Tennessee Press. ISBN 0-8032-6879-3. 
  • Sturtevant, William C.; Fogelson, Raymond D., ур. (2004). Handbook of North American Indians: Southeast. 14. Washington DC: Smithsonian Institution. ISBN 0-16-072300-0. 

Литература[уреди]

  • Doublass, Robert Sydney (1992). History of Southeast Missouri. стр. 32—45.
  • Evans, E. Raymond (1977). „Notable Persons in Cherokee History: Dragging Canoe”. Journal of Cherokee Studies. Cherokee: Museum of the Cherokee Indian. 2 (2): 176—189.
  • Glenn, Eddie (2006). „A league of nations?”. Tahlequah Daily Press. Приступљено 24. 5. 2007.
  • Halliburton Jr., R. (1977). Red over Black – Black Slavery among the Cherokee Indians. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 0-8371-9034-7.
  • Irwin, L (1992). „Cherokee Healing: Myth, Dreams, and Medicine”. American Indian Quarterly. 16 (2): 237.
  • McLoughlin, William G. (1992). Cherokee Renascence in the New Republic. Princeton: Princeton University Press.
  • Mooney, James (1900). „Myths of the Cherokees”. Bureau of American Ethnology, Nineteenth Annual Report. Washington: Smithsonian Institution. I: 1—576.
  • Perdue, Theda (1999). Cherokee women: Gender and culture change, 1700–1835. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-8760-0.
  • Perdue, Theda (2000). „Clan and Court: Another Look at the Early Cherokee Republic”. American Indian Quarterly. 24 (4): 562.
  • Pierpoint, Mary (2000). „Unrecognized Cherokee claims cause problems for nation”. Indian Country Today. Приступљено 16. 5. 2007.
  • Rollings, Willard H. (1992). The Osage: An Ethnohistorical Study of Hegemony on the Prairie-Plains. University of Missouri Press.
  • Wishart, David M. (1995). „Evidence of Surplus Production in the Cherokee Nation Prior to Removal”. Journal of Economic History. 55 (1): 120.

Спољашње везе[уреди]