Сервија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сервија
Σέρβια
Servia Greece collage.jpg

Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Западна Македонија
Округ Кожани
Општина Сервија-Велвентос
Становништво
Становништво
 — 2011. 3.540
Географске карактеристике
Координате 40°11′00″ СГШ; 22°00′00″ ИГД / 40.183333° СГШ; 22.0° ИГД / 40.183333; 22.0Координате: 40°11′00″ СГШ; 22°00′00″ ИГД / 40.183333° СГШ; 22.0° ИГД / 40.183333; 22.0
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 604 м
Сервија на мапи Грчке
Сервија
Сервија
Поштански број 505 00
Позивни број 24640
Регистарска ознака KZ
Веб-сајт
dservionvelventou.gr/

Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица насељено је место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој).

Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника.

Историја[уреди]

Место Србица у Солунској области основали су досељени Срби из Закарпатске Србије, дозволом римског цара Ираклија, 640. године. Али нису се ту дуго задржали.[1][2] Град је описао у свом делу византијски цар Јован Кантакузин.[3] Област је по том граду носила назив Сервија.[4] Србица је око 879. године била епископска столица Сервијска. Кантакузин је напао на град Србицу 1350. године, док је њим владао властелин Преалимп, Грк.[5] Из Србице је био родом митрополит београдски Дионизије Поповић (рођен око 1750), писао је П. Шафарик.[6]

Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су још пре VII века српска племена која су се на то подручје доселила из Бојке (Беле Србије).

Референце[уреди]

  1. ^ "Новиј сербскиј летопис", Будим 1841. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  3. ^ Александар Стојачковић: "Историја восточно-славенског богослуженија...", Нови Сад 1847. године
  4. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1858. године
  5. ^ "Дело", Београд 1894. године
  6. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1866. године

Спољашње везе[уреди]