Синдром радијалног тунела

С Википедије, слободне енциклопедије
Синдром радијалног тунела
СинонимиRadial tunnel syndrome
Супинатор. (Дубока грана радијалног нерва означена у горњем десном и доњем десном углу. Дорзални међукоштани нерв је овај нерв након проласка супинатора, доле десно.)
Специјалностинеурологија

Синдром радијалног тунела је поремећај који настаје као резултат компресије гране радијалног живца у пределу подлактице, задње стране шаке или у лакту.

Синдром радијалног тунела узрокује постеролатерални бол у лакту, који је сличан тениском лакту и понекад се јавља у вези са тим стањем. Пацијенти се обично жале на слабост и лабавост зглоба и трећег прста. Бол се често репродукује након отпорне супинације подлактице, а бол у радијалном тунелу при отпорној хиперекстензији ручног зглоба.[1]

Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]

Радијални тунел је анатомски назива за уско подручје дужине 5 cm, која почиње од радиокапителарног зглоба (латералног дела лакта) и завршава се на проксималној ивици супинатора. Кроз њега радијални нерв пролази око лакта и потом се спушта преко подлактице до шаке. Тунел се састоји од околних мишића, тетива и лигамената.

Узроци компресије радијалног нерва у лакту укључују повреде, ганглије, липоме (неканцерозни масни тумори), туморе костију и упалу околне бурзе (мале врећице испуњене течношћу које могу лежати испод тетива) или мишића.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Синдром радијалног тунела је неуобичајена компресиона неуропатија радијалног нерва у нивоу овог тунела. Ова неуропатија обично настаје након понављајућих покрета подлактице, посебно током супинације и пронације, и повезана је са одређеним занимањима или спортским активностима.

Механизам компресионе радијалне неуропатије је такав да може изазвати фокалну демијелинизацију и дегенерацију аксона, било да је она узроковани лацерацијом или компресијом дотичног нерва.

Постоји много начина за појаву неуропатије радијалног нерва, укључујући:

  • Надлактицу - прелом кости
  • Лакат - укљештење нерва
  • Деформацију зглоба - лакта и мекоткивне масе
  • Пазух - овде је најчешћи узрок компресија.

Међутим, могући фактор је и дислокација надлакатне кости или компресије брахијалног плексуса.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминира бол у центру радијалног тунела, када пацијент покуша да исправи зглоб и прсте, док је слабост мишића, ако је присутна, клинички безначајна. Ређе, се јавља бол у виду пробадања који се може осетити у дорзалном делу зглоба или шаке.

Слабост екстензора и супинатора се обично не примећују, јер су најчешће захваћене кожне гране радијалног живца.[2][3]

Нема укочености јер радијални нерв има више влакана која контролишу кретање, а мање он их који конрролишу осећај.

У тежим случајевима, мишићи који исправљају палац и прсте постају слаби.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се заснива само на симптомима и знацима јер се очекује да ће објективно тестирање бити нормално.  Овај синдром се може клинички испитати савијањем дугог прста пацијента док пацијент испружује зглоб и прсте. Бол је позитиван налаз.[4]

Главни знак је обично бол у дорзалном делу горње села подлактице, а свака описана слабост је секундарна у односу на бол. Осетљивост на палпацију јавља се у пределу врата радијалне кости.

Такође, болест се може дијагностиковати позитивним "тестом средњег прста", током кога отпорна екстензија средњег прста производи бол, и ублажавање симптома након блокаде радијалног тунела.

Електродијагностичко тестирање тренутно има ограничену употребу у дијагностици .

Радиографску процену лакта треба урадити како би се искључиле друге дијагнозе.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Синдром компресије задњег интероссеус нерва сличан је синдрому радијалног тунела. Ова неуропатија утиче на задњи интероссеус нерв, који инервира супинатор и екстензоре зглоба и шаке. Стога се чешће манифестује моторичким дефицитима.[3][5]

Терапија[уреди | уреди извор]

Синдром радијалног тунела се може лечити:

  • модификацијом активности,
  • конзервативним мерама,
  • хируршки.

Већина пацијената, међутим, на крају захтева операцију, у којој се обавља рутинско ослобађање свих потенцијалних структура које врше компресију на нерв у радијачном тунелу.[6][7]

Литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ van den Ende, Kimberly I.M.; Steinmann, Scott P. (2010). „Radial Tunnel Syndrome”. The Journal of Hand Surgery (на језику: енглески). 35 (6): 1004—1006. doi:10.1016/j.jhsa.2010.03.020. 
  2. ^ Dang AC, Rodner CM. Unusual compression neuropathies of the forearm, part I: radial nerve. J Hand Surg Am. 2009 Dec;34(10):1906-14. [PubMed]
  3. ^ а б Levina Y, Dantuluri PK. Radial Tunnel Syndrome. Curr Rev Musculoskelet Med. 2021 Jun;14(3):205-213. [PMC free article] [PubMed]
  4. ^ Barnum, Michael; Mastey, Robert D.; Weiss, Arnold-Peter C.; Akelman, Edward (1996). „RADIAL TUNNEL SYNDROME”. Hand Clinics. 12 (4): 679—689. ISSN 0749-0712. doi:10.1016/s0749-0712(21)00357-7. 
  5. ^ Lubahn JD, Cermak MB. Uncommon nerve compression syndromes of the upper extremity. J Am Acad Orthop Surg. 1998 Nov-Dec;6(6):378-86. [PubMed]
  6. ^ Hazani R, Engineer NJ, Mowlavi A, Neumeister M, Lee WP, Wilhelmi BJ. Anatomic landmarks for the radial tunnel. Eplasty. 2008 Jun 22;8:e37. [PMC free article] [PubMed]
  7. ^ Latef TJ, Bilal M, Vetter M, Iwanaga J, Oskouian RJ, Tubbs RS. Injury of the Radial Nerve in the Arm: A Review. Cureus. 2018 Feb 16;10(2):e2199. [PMC free article] [PubMed]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).