Пређи на садржај

Системским узроцима изазвана копривњача

С Википедије, слободне енциклопедије
Системским узроцима изазвана копривњача
Копривњача на руци
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10L50
MKB-9-CM708
DiseasesDB13606
MedlinePlus000845
eMedicinetopic list
MeSHD014581

Системским узроцима изазвана копривњача најчешће је последица вирусне инфекције респираторних путева (назофарингса), која се сматрају најчешћим узроком акутне копривњаче (уртикарије) код деце. Веза између инфекција и хроничне копривњаче је мање уочљива.[1]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Системски узроци копривњаче су:

  • инфекције (вирусне, бактеријске, гљивичне и паразитарне)
  • васкулитис и аутоимунске болести
  • малигнитет
  • друге болести

Инфекције

[уреди | уреди извор]

Код ове врсте копривњаче нађена је повезаност са појединим инфективним, нарочито бактеријским узрочницима, као што су Streptococcus β haemolyticus, Helicobacter pylori, Mycoplasma pneumoniae.[2]

Улога инфекције гастроинтестиналног тракта чији је узрок Helicobacter pylori потврђена је у неким студијама. Да би се успешно лечила копривњача, инфекција која је изазвана хеликобактером требало би да буде адекватно третирана.[3]

Вирусне инфекције Epstein-Barr вирусом, Herpes simplex и Hepatitis B и Hepatitis C вирусом наводе се као етиолошки фактори у настанку хроничне копривњаче.

Копривњача се може јавити и у току гљивичних инфекција изазваних дерматофитима.

Инфестација паразитима и протозоама (Giardia lamblia, Entamoeba histolytica и Strongiloides stercoralis), може бити значајан етиолошки фактор у настанку копривњаче, али се ређе јавља у северноевропским земљама. Цревна кандидиаза је у прошлости сматрана за веома важан етиолошки фактор хроничне копривњаче.

Генерално, учесталост и значај инфективних узрочника, варирају између различитих група пацијената и у различитим регионима. На пример, хепатитисне вирусне инфекције су чешћи узрок хроничне копривњаче у Јужној Европи, а ретко у Северној. Поред инфекција, хронични незаразни запаљењски процеси као што су гастритис, рефлуксни езофагитис, запаљење жучних путева или жучне кесе могу изазвати хроничну копривњачу.[2] Многе аутоимунске болести могу се манифестовати копривњачом на почетку или било када у току болести.

Васкулитис и аутоимунске болести

[уреди | уреди извор]
Копривњача се јавља у јувенилном идиопатском артритису

Копривњача се јавља у системском еритемском лупусу, јувенилном идиопатском артритису, инфламаторним болестима црева и системским васкулитисима укључујући и пурпуру Henoch Schönlein.[4]

Стечени ангиоедем (енг. acquired angioedema - ААЕ) је изазван аутоантителима против инхибитора C1 компоненте комплемента - C1INH или настаје због делеције комплемента у болестима у којима се стварају солубилни имунокомплекси, као што су системски еритемски лупус и лимфопролиферативне болести.

Аутоимунски тиреоидитис је најчешћа аутоимунска болест повезана са копривњачом код одраслих, а такође се виђа и код деце. Копривњач може да претходи дисфункцији тиреоидне жлезде, када се идентификују само антитиреоидна антитела.[5]

Све је више података о целијакији као узроку уртикарије.[6]

Малигнитет

[уреди | уреди извор]
Лимфом је једна од гамапатија код које се може јавити уртикарија

Малигнитет је чешће удружен са изолованим ангиоедемом него са копривњачом. Удружена појава уртикарије/ангиоедема јавља се веома ретко, углавном код одраслих, а још ређе у дечјем узрасту.

Најчешће се виђа код гамапатија (које карактерише присуством М-протеина у крвној плазми, који могу бити ИгГ, ИгА, ИгМ класе или Иг лаки ланци) као што је мултипли мијелом и код лимфома (Хочкинов и Нехочкинов лимфом).[7]

Друге болести

[уреди | уреди извор]

Генерализовани пруритус, при чему се не запажа видљива оспа, представља неуобичајену презентацију копривњаче код деце. Диференцијално дијагностички тада треба размотрити стања као што су лимфоми, хроничне болести јетре и хроничне бубрежне болести. Такође је потребно размотрити и психијатријске узроке генерализованог пруритуса уколико други узрочници нису идентификовани.[8]

  1. ^ Јелена Томић, Етиологија уртикарје и ангиоедема У: Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011. pp. 47-49
  2. ^ а б Zuberbier T. Urticaria. Allergy. 2003;58(12):1224-34
  3. ^ Federman DG, Kirsner RS, Moriarty JP, Concato J. The effect of antibiotic therapy for patients infected with Helicobacter pylori who have chronic urticaria. J Am Acad Dermatol. 2003;49:861–4.
  4. ^ Tomić J, Gebauer E, Odri I. Certain findings concerning purpura HenochSchonlein. Bilt Transfuziol. 2005;51(1-2):30-3.
  5. ^ 2. Leznoff A, Sussman GL. Syndrome of idiopathic chronic urticaria and angioedema with thyroid autoimmunity: a study of 90 patients. J Allergy Clin Immunol.1989;84:66–71.
  6. ^ Caminiti L, Passalacqua G, Magazzu G, Comisi F, Vita D, Barberio G, et al. Chronic urticaria (hives) and associated celiac disease in children: A case-control study. Pediatr Allergy Immunol. 2005;16(5):428-32.
  7. ^ Grewal, Ravnit; Irimie, Alexandra; Naidoo, Nasheen; Mohamed, Nooroudien; Petrushev, Bobe; Chetty, Manogari; Tomuleasa, Ciprian; Abayomi, Emmanuel-Akinola (2018-01-09). Hodgkin's lymphoma and its association with EBV and HIV infection. Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences. 55 (2): 102–114
  8. ^ Karakelides M, Monson KL, Volcheck GW, Weiler CR. Monoclonal gammopathies and malignancies in patients with chronic urticaria. Int J Dermatol. 2006;45:1032-8.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).