Склоп минерала

С Википедије, слободне енциклопедије
кристални агрегат флуора

Минерали се у природи јављају на два начина:[1][2]

  • као тела правилних облика који је последица исто тако правилне унутрашње структуре и које називамо кристалним;
  • као аморфни; чији је облик неправилан, што проистиче из њихове неправилне унутрашње грађе.

Кристали или кристализовани минерали[уреди | уреди извор]

Имају, дакле правилну унутрашњу грађу, односно сасвим правилан распоред атома, јона, односно молекула у кристалној ресетки, што се одражава на њихову морфологију. Нормално развијени кристализовани минерали поседују правилне полиедарске кристалне облике и такве индвидуе зовемо правилним кристалима.

Макрокристали[уреди | уреди извор]

Кристали или кристални агрегати могу бити различите крупноће и морфологије. уколико су крупни, називамо их макрокристалима или фанерокристалима.

Криптокристали[уреди | уреди извор]

Уколико су кристални агрегати се гоиим оком не могу разликовати појединачно онда су криптокристали који се могу распознати само микроскопски.

Минерали се могу јавити као:

  • зрнасти и изентрични листасти,
  • љуспасти,
  • влакнасти,
  • игличасти,
  • призматични,
  • земљасти,
  • прашкасти, и други агрегати.

Својства минерала[уреди | уреди извор]

Минерали показују изотропна или анизотропна физичка својства. Први случај је код минерала много ређи. Код изотропнох минерала су физичке особине у једној индивидуи у свим правцима подједнаке док је за анизотропне карактеристично да им се физичка својства мењају у разним правцима различито а у паралелним подједнако. значи, својства им зависе од смера, односно својства су им векторијална.

Аморфни минерали[уреди | уреди извор]

аморфни минерали немају правилну унутрашљу грађу, изотропни су, што значи да у свим правцима имају иста својства и због тога се јављају у кугластим, бубрежастим и сличним агрегатима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Светислав Јањић, Предраг Ристић, Минералогија(друго издање) научна кљига, Београд.. 1995. ISBN 86-23-45009-5 неважећи ISBN.
  2. ^ Вера Ђорђевић, Предраг Ђорђевић, Проф.др Драган Миловановић, Основни петрографије, Београд, 1991