Софија Дејша

С Википедије, слободне енциклопедије
Софија Дејша
Датум рођења(1955-04-22)22. април 1955. (69 год.)
Место рођењаСен Жермен ан Ле

Софија Дејша (Sophie Deicha) (рођена 1955. г. у Француској) православни теолог, једна од првих жена[1], професор Православне Богословије Светог Сергија у Паризу. Она је важна личност за међуверски дијалог[2]. Она је била током дугих година, представник Цариградској патријаршији уз комисије при светском Савету Цркава[3].

Биографија[уреди | уреди извор]

С. Дејша је рођена у православној породици и руског је порекла. Након студија славистике и теологије, она је радила као вероучитељ у Паризу[4].

Дејша је била представник православља на Конференцији европских Цркава (KEK и CCEE) у Базелу 1989. године, у КЕК у Прагу 1992. године, и при светском Савету Цркава у 1993. године, у Сантијаго де Компостела и у Харареу 1998[5] , и више десетака градова [6]

Професорска каријера[уреди | уреди извор]

С. Дејша је била у 1988. године прва жена у Француској која је подучавала православну хагиологију.

Учила је историју и језике. Била је једна од првих која је користила нове методе наставе. Учествовала је у развоју образовања на даљину.

Њени публикације користе млађе генерације наставника теологије. Њена настава[7], која се појавила поводом Миленијума крштења Русије, редовно се издаје више од тридесет година.

Богословске доприноси[уреди | уреди извор]

Од осамдесетих година С. Дејша успјела је учинити православне светитељи познатим западној јавности. Овом приликом она је заинтересована за историјских личносте који је у то време још није укључена у календару светаца. На пример Силуан Атонски [8], Марија Скобцова, Николај Велимировић[9] , Филарет митрополит Московски. Све 4 личности су сада проглашен као Свеци од стране Православне Цркве.

Књиге[уреди | уреди извор]

Софија Дејша је аутор десетак радова, од којих су неки у сарадњи са специјалистима других конфесија.

Њени уџбеници за високо образовање остали су у употреби већ неколико деценија. Хагиолошки курс том1 обрађује Свеце данашњице да се врате у време апостола. Друга књига, која је такође подељена на двосатне лекције, бави се православном светошћу на северном Пацифику (Хагиолошки курс, том 2). Писала је дечје књиге за веронауку на немачком на руском, грчком и српском.

Њен научни рад[10] обухваћа неколико подручја: на немачком језику: Екуменски преглед, на енглеском : Женски гласови у цркве , на француском: Живот и дјело Георгија Пескова, Повратак анђела и Цариград уз врата Европе.

Цитати у биографским именицима[уреди | уреди извор]

Даље библиографске информације садржане су у енглеским и америчким именицима савремених аутора[11], интелектуалаца[12][13], познатих жена[14] и 5000 личности света[15].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dr. Leonie B. Liveris (2013). Ancient taboos and gender prejudice: challenges for orthoox women and the Church. (на језику: енглески). Ashgate Publishing Ltd. ISBN 9781409477068. 
  2. ^ Relations œcuméniques et inter-religieuses; sessions oeucuméniques été 2008. Lyon. Архивирано из оригинала 06. 10. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2018. 
  3. ^ Niels H. Gregersen (ed), Michael W. S. Parsons, Christoph Wassermann (1997). The concept of nature in Science and Theology. Labor et fides. ISBN 978-2-8309-0859-6. 
  4. ^ Ιερέσ Εικόνες
  5. ^ Protopresbytre B. Bobrinskoy; ru; fr (2010). Saint Serge à Paris (PDF). Санкт Петербург: ooo Rostok. стр. 245 '+ 248. ISBN 978-5-94668-075-2. 
  6. ^ „мапа” (PDF). 
  7. ^ Sophie Deicha (1988). Cours d'Hagiologie, t. 1 et 2, Paris,, (на језику: француски). Париз: FTC. 
  8. ^ Sophie Deicha (1988). ↑ Histoire des Saints et de la sainteté chrétienne, t. X (Encyclopédie), « Vers une sainteté universelle de 1715 à nos jours » (на језику: фр). Париз: Hachette,. стр. 105—107. ISBN 978-2-245-02092-0. 
  9. ^ 12.↑ Nikolaj Velimirovic " der Glaube der Heiligen [«  , , juille 2000, 49 p. (на језику: немачки). Превод: S. Deicha. Feldkirch: Serb. orth. Kirchgemeinde Vorarlberg. 2000. 
  10. ^ „Библиографија 2010” (PDF). 
  11. ^ Law, Nicholas S (1996). Dictionary of international biography: a biographical record of contemporary achievement (на језику: енглески). Cambridge, England: International Biographical Centre. ISBN 9780948875861. OCLC 35144514. 
  12. ^ „International who's who of intellectuals 1997 p.88” (PDF). 
  13. ^ International Biographical Centre (1997). International who's who of intellectuals. (на језику: енглески). Cambridge, England: International Biographical Centre. ISBN 9780948875472. OCLC 58776383. 
  14. ^ The World who's who of women. (на језику: енглески). Cambridge, England: International Biographical Centre. 1995. ISBN 9780948875120. OCLC 34057770. 
  15. ^ American Biographical Institute (1986). „Five thousand personalities of the world”. Five thousand personalities of the world (на језику: енглески). ISSN 1087-3953. OCLC 436776759. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Дејша&oldid=27010141”