Славистика

С Википедије, слободне енциклопедије
Савремене словенске државе у Европи
За другу употребу, погледајте страницу Славистика (часопис).

Славистика је академска дисциплина која се бави словенским подручјима, словенским језицима, књижевношћу и културом. Слависти су лингвисти или филолози који се баве проучавањем славистике. Славистика се појавила крајем 18. и почетком 19. века, истовремено са националним буђењем разних народа словенског порекла и покушајима да се успостави заједничка свест о словенској заједници, посебно популарно у Пансловенском покрету. Међу првим научницима који су користили термин је био Јозеф Добровски.

Историја славистике је углавном подељена у три периода. До 1876. рани слависти су се сконцентрисали на прикупљање и штампање писаних споменика на словенским језицима, међу њима и првим текстовима написаних на националном језику. То је исто време када је већина словенских језика добила своје прве модерне речнике и правописе. Други период, који се завршава са Првим светским ратом је означен брзим развојем словенске филологије и лингвистике, највише у кругу основаном око Августа Шлајхера и Августа Лескина са Универзитета у Лајпцигу. Након Првог светског рата, слависти су се фокусирали на дијалектологију, док се наука развијала у земљама са становништвом словенског порекла. Након Другог светског рата, центри славистике су такође основани у разним универзитетима изван тих држава.

Славистичке дисциплине[уреди | уреди извор]

Полазећи од традиционалне поделе словенских народа на три основне групе (западни, источни, јужни), славистичке дисциплине се такође деле на три основне групе:

Слависти[уреди | уреди извор]

Познати слависти[уреди | уреди извор]

Савремени слависти[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  • Део текста је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gordey (2011): Morphonology in Belarusian lingvistics: The formation period, p. 142.
  2. ^ Kassianova (2002), p. 1001: "Rusinistica, or Carpatho-Rusyn studies - a social science discipline focussing on the history of an Eastern Slavic people inhabiting the northern and southern slope of the Carpathian mountains and living within the borders of several Eastern and Central European countries."
  3. ^ Greenberg 2004, стр. 151.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]