Споменик краљу Александру I Карађорђевићу у Крагујевцу
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
44° 00′ 35″ С; 20° 53′ 43″ И / 44.0097963° С; 20.8951814° И
 Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу | |
| Локација | насеље Стара радничка колонија, испред зграде Соколане |
|---|---|
| Аутор | Зоран Илић |
| Тип | монументални споменик |
Споменик Краљу Александру I Карађорђевићу у Крагујевцу налази се у насељу Стара радничка колонија, испред зграде Соколане. Подигнут је у част краља Александра, на иницијативу Соколског друштва, старих „Колонаца“ и многих грађана Крагујевца. Аутор споменика је вајар Зоран Илић.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Први споменик
[уреди | уреди извор]Први споменик краљу Александру I Карађорђевићу у Крагујевцу подигнут је 1936. године и према речима Ђорђа Миловановића, историчара уметности у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу „ово монуметално скулпторско дело било је једно од најлепших споменичких остварења посвећеног овом владару”.
Био је то рад вајара Драгомира Арамбашића, висок 6 метара и тежак 2 тоне. Изливен је у Крагујевцу од топовских цеви. Представљао је краља у официрској униформи, онаквог какав је био када је са народом прелазио преко Албаније. Уз велику народну свечаност освештан је и откривен на Видовдан 1936. године. Налазио се испред управне зграде „Заставе”.[2] На предњој страни постамента било је исписано „Чувајте Југославију”.
У пролеће 1946. године, уз помоћ руских самохотки за које су биле везане челичне сајле, споменик је срушен и одвучен у фабрички круг.[3] Његова даља судбина није позната. Неке претпоставке су да је закопан, претопљен или је завршио у иностранству. У Заводу за заштиту споменика културе тврде да је геомагнетним снимањем тла око Ливнице нађена „огромна маса под земљом”, али да не може да се зна шта је то док се не ископа, за шта су потребна значајна средства и дозволе.
Најстарији Крагујевчани сећају се да су Солунци дуго долазили на место где се налазио споменик и полагали цвеће.[4]
Нови споменик
[уреди | уреди извор]Године 2021. покренута је иницијатива да се у Крагујевцу поново изгради краљу Александру I Карађорђевићу.[2] Иницијативу су поднели Равногорски покрет и Удружење избеглих, прогнаних и угрожених лица Србије, а у образложењу је, између осталог, писало: „Сматрамо да је краљ Александар I Карађорђевић, ујединитељ јужних Словена и прва жртва фашиста заслужио да се његова обележја отргну од заборава”.
Данас се споменик краљу Александру I Карађорђевићу, далеко мањих димензија, налази у насељу Стара радничка колонија, испред зграде Соколане.[1] Постављен је на иницијативу Соколског друштва и многих грађана Крагујевца, на месту где се до 1938. налазила његова биста.[5] Споменик је урадио 1999. године крагујевачки вајар Зоран Илић.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Dzenopoljac, Kristina. „Споменици”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-07-23.
- ^ а б Nikolić, Jovanka (2021-03-21). „Inicijativa za ponovno podizanje spomenika kralju Aleksandru”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-07-23.
- ^ „Inicijativa da se ponovo izgradi spomenik kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Kragujevcu”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 2021-03-21. Приступљено 2024-07-23.
- ^ „MISTERIJA KRAGUJEVCA: Ni posle 74 godine niko ne zna gde je spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću”. InfoKG - Gradski portal (на језику: српски). 2020-02-17. Приступљено 2024-07-23.
- ^ „Kompleks sokolana”. www.kulturnonasledje.com. Приступљено 2024-07-23.
- ^ Ignjatović, Miloš (2015-04-05). „ШУМАДИЈСКИ АТЕЉЕ: Хаџи Зоран Р. Илић – Градски вајар трећег миленијума”. Pokazivač (на језику: српски). Приступљено 2024-07-23.